Beograd je od februara 2010. godine centar viteškog vinskog reda „Singidunum“, koji broji tridesetak članova. Na drugu godišnjicu, u Kući Đure Jakšića u boemskoj Skadarliji, organizovano je jedinstveno okupljanje vinoljubaca i ljubitelja klasične i popularne muzike. Ako je sudeći po prvom okupljanju ovakve vrste u organizaciji ovog viteškog reda, njihova budućnost je izvesno progresivna, jer je okupila ne mali broj vitezova drugih vinskih redova i vinara, a kulturno umetnički program, na zadovoljstvo svih prisutnih, bio je u rangu najboljih vina ponuđenih te večeri. Miloš Milićević, kancelar viteškog vinskog reda „Singidunum“ iz Beograda, naš sagovornik povodom izuzetno lepog okupljanja vinara i predstavnika vinskih viteških redova, u utorak, 21. februara 2012. godine, nije krio svoje zadovoljstvo brojem prisutnih i tim povodom je rekao:

-Večeras je viteški red „Singidunum“ organizovao skup vitezova vina i prezentovao nekoliko vinara iz naših vinskih regija. Sa subotičkog peska stigla su vina Lasla Huperta iz njegove vinarije „Vinski dvor“, a okolinu Valjeva po prvi put je javnosti predstavila mlada vinarija „Pusula“. Uz autohtonu Kevedinku sa subotičke peščare, imali smo priliku da probamo i odomaćene sorte koje neguje vinarija „Villa Vina“ iz Župe, Aleksandrovac, potom bačka vina iz Vinarije „Vindulo“, Temerin, fruškogorska vina Vinarije „Mačkov podrum“, Irig, banoštorska vina „Vinske kuće Ačanski“, dok je iz Sremskih Karlovaca bio Bermet Aleks Ratković sa svojim vinima, Bermetom i i prvi put Malvazijom, tako da smo imali priliku da probamo različita vina iz osam vinskih podruma.

oVečeras ste imali ozbiljan program, obe sale su bile prepune, znači li to da su ljudi željni ovakvih događanja?

-Do ovog programa je došlo potpuno spontano, ništa nije izrežirano, s obzirom da ima velikog šarenila u ponudi i sve je povezano sa finansijki sredstvima, koja su nažalost minimalna. Praktično, konstrukcija je zatvorena donatorstvom vinara koji su doneli svoja vina, domaćina Kuće Đura Jakšić, koji nam je ustupio prostor i vreme, a nas nekolicina smo se potrudili da do kraja iznesemo ovakvo jedno veče. Moram da priznam da nismo očekivali ovakvu posetu. Jako smo zadovoljni. Sada imamo pozitivno prvo iskustvo i nadamo se da će sledeći put biti još bolje i sadržajnije. Muzički nastup planiran u trajanju od sat vremena bukvalno je naš program presekao na dva dela, ali mi smo to tako prihvatili i to je dalo jedan dobar rezultat.

oSvečanost otvaranja uveličali su predstavnici više srpskih vinskih vitezova. Koji vinski redovi su večeras bili prisutni?

-Večeras su bili prisutni vitezovi subotičko-horgoškog vinskog reda „Arena Zabatkiensis“, kao prvi i najstariji (11 godina) na ovim prostorima, aleksandovački viteški red „Monah Dorotej“, „Sveti Simeon“ iz Vlasotinca, vitezovi Evropskog vinskog reda  „Sveti Georgije“ iz Novog Sada i „Singidunum“ iz Beograda. Najavljeni su bili i predstavnici vršačkog viteškog reda „Sveti Teodor“, ali su buli sprečeni da dođu. U svakom slučaju, imali smo podršku svih vinskih redova, a imamo je i za ubuduće. Sledeći put ćemo, nadam se, imati preisutno i više vitezova. A vina? Praksa je da na ovakvim skupovima bude do 8 vinara sa po dva vina i mislim da ćemo i ubuduće to poštovati.

oKažite nešto o vašem vinskom redu i kako ste zadovoljni radom i postignućima „Singidunuma“?

-Naš vinski viteški red „Singidunum“ je osnovan februara 2010. godine. Iako je mlad nije i najmlađi. Posle nas su osnovani „Sveti  Simeon“, Vlasotince i u Bajši „Sveti Dimitrije“. Najmlađi je red vinskih vitezova „Zaharije Orfelin“ iz Sremskih Karlovaca, osnovan je u avgustu 2011. godine, kod gospodina Živanovića. Može se reći da smo mladi, ali je i viteško vinarstvo kod nas mladog datuma, nastalo u zadnjih desetak godina.

Mi smo zadovoljni našim redom, samim tim što smo uspeli da opstanemo kao red drugu godinu. Imaćemo polovinom marta Skupštinu na kojoj ćemo uraditi neku manju reorganizaciju, promenićemo nešto i u Statutu. Računamo da ćemo članstvo omasoviti ne u smislu brojčanog širenja, već da imamo značajno više aktivnih članova. Trenutno imamo oko tridesetak članova, od kojih je polovina aktivna, a polovina potpuno pasivna.

oBeograd je veliki potencijal za dalje širenje vašeg viteškog reda,  pogotovo posle održavanja predstojećeg 47. Svetskog kongresa udruženja vinskih vitezova, koji se sprema od 31.maja do 6 juna 2012. godine, a  prema kome je srpska prestonica u programu dva dana. Može li to da zainteresuje mnoge da vam se priključe?

-Sigurno će to biti inicijalno za mnoge koji se do sada nisu bavili sa tim ili nisu znali ni da postoji, i da će se zainteresovati da se uključe. Biće tih prilika dosta tokom predstojećih vinskih manifestacija koje se organizuju npr. u Vršcu, na  njihovom festivalu Vinofest krajem marta, zatim u Subotici, u maju, na Paliću (Berbanski dani) u jesen... Jedno vreme je postojala zatvorenost prema članovima u smislu da su se okupljali jednom godišnje, da je bio ograničen broj članova, verovatno iz iskustva da je veliki broj članova uvek pasivan. Naše Udruženje je neprofitno, aktivnost je promotivnog karaktera, izdržavamo se iz svojih sredstava i ulažemo svoj enturijazam, uz želju i volju da nešto korisno promovišemo. Sa takvima treba raditi na bilo koji način. Jedan od takvih susreta „dobre volje“ je i ovaj večerašnji.

Vinski red „Singidunum“ u narednom periodu planira da skupove ovakvog tipa organizuje dvomesečno, u nekom od muzejskih, galerijskih ili nekih drugih prostora, u kojima će se okupljati ljudi, poklonici kulture, umetnosti, ali i vinoljupci. To bi bio jedan vid javne promocije vinogradara i vinara u prostorima kulture, kako i priliči i kako se tretira vinska kultuura u svetskim okvirima.

oBeograd je veliko tržište, veliki centar i za svakog vinara je ovo odlična promocija vina, njihovog vinskog reda, ali i vinske kulture uopšte. Šta vi mislite o tome?

-Uključen sam desetak godina u svet vina po raznim osnovama i posle deset godina čini mi se da je ovaj vinski put vrlo naporan i vrlo mukotrpan. Mnogi misle da su u vinu velike pare. Vino i jeste veliko uživanje, ali pre tog uživanja stoje veliki rad i odricanje, zalaganje i ulaganje velikih novčanih sredstava. Gledano sa ekonomske strane u vinu je koeficijent obrta najsporiji. Praktično, na vinu možete očekivati da nešto zaradite tek posle pete godine, uz uslov da za to veme ne napravite grešku. Ipak,  ko ne radi, taj ne može ni da zaradi, a ko radi, uz trud, upornost, veru u ono što radi, viziju, vreme mu može doneti i neku dobit.

oČini mi se da vinari priželjkuju mnogo više ovakvih večeri i ovakvih događanja, koji su za njih veliki podstrek?

-Mislim da jeste, pogotovo zato što se ovo ne svodi na komercijalu, u smislu, štanda i prostora koji koštaju toliko i toliko. Manifestacije koje se organizuju u komercijalne svrhe imaju svoju komercijanu publiku, što je opet dobro za vinare. Ovo je bila manifestacija promotivnog karaktera i mislim da je ona opravdala i svoje oranizovanje i sebi trasirala put za ubuduće. Možda će se ubuduće to desiti u nekoj galeriji slika, muzeju npr. železnice, u Konak kneginje Ljubice, a može to da bude neki prostor koji ima istorijski značaj za ovu sredinu, možda i Beli dvor. Ništa nije nedostižno. U svakom slučaju, ovakvi događaji imaće svoju težinu gde god ikada god se budu organizovali – uveren je Miloš Milićević.

Više slika sa vinsko-muzičkog hepeninga, možete videti  o v d e.