Mr Daniel Petrović, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, otvori je Prolećni skup voćara na Poljoprivrednom fakultetu, gde je održao zapaženo izlaganje vezano za trenutnu situaciju u proizvodnji. Tom prilikom, gospodin Petrović je rekao:
-Posebno bi se zahvalio gostima iz Italije, Holandije, Hrvatske, koji su došli da pomognu sa svojim iskustvima, da nam kažu njihova saznanja, i siguran sam da će ona upotpuniti značaj ovog savetovanja. Zahvalio bih se posebno prof. dr Zoranu Keseroviću, direktoru Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je poslenjih nekoliko godina dao ogroman doprinos upravo da nauka nađe svoju primenu u praksi. Najvažnije je da smo uradili taj početni korak da nove tehnologije postavimo tamo gde im je mesto, na naša polja. Istakao bih da smo upravo zahvaljujući radu Departmana u prošloj godini, i pored loših klimatskih uslova, imali uvećanje proizvodnje od 13%. Gledano po kulturama, imali smo proizvodnju od 2.000 tona više jabuka, 1.500 tona više krušaka, 1.000 tona dunje, 13.000 tona višnje, 4,5 hiljada tona kajsija više u odnosu na prethodnu godinu. Svakako da je to posledica uvođenja novih tehnologija, a Pokrajinski sekretarijat je u saradnji sa Departmanom nastojao da uobliči budući rad na jedan sistematski način, upravo u voćarstvu i vinogradarstvu.
Mr Petrović je potom podsetio:
-Kada je vinogradarstvo u pitanju, uspeli smo da učlanimo Vojvodinu u Asocijaciju vinskih regiona Evrope (AREV), što je temelj za dalji napredak ove, sve značajnije poljoprivredne grane. Ove godine ćemo formirati dva edukaciona centra, jedan upravo pri Departmanu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karovcima, koji bi pokrio Bačku i Srem, a drugi u Zrenjaninu, pri Poljoprivrednoj stanci Zrenjanin, koji bi pokrivao teritoriju Banata. Obezbedili smo 16,5 miliona dinara da krenemo da postavimo to žarište odakle će da plamti vatra kada je voćarstvo i vinogradarstvo u pitanju.
Dali smo svim poljoprivrednim stanicama pretprošle godine 100 miliona dinara, ove godine ćemo to dopuniti sa 70 miliona dinara, sa ciljem da formiraju ogledna polja. Imamo 12 poljoprivredih insituta u Vojvodini i svako će podići 2,5 hektara novih zasada u ovoj godini, u sledećoj godini još 2,5 hektara, sa ciljem da formiramo ogledna polja gde ćemo saznanja podeliti sa stručnjacima iz naše zemlje, ali i Evrope. Odgovarajući sortiment će omogućiti savetodavnim službema da na najdirektniji način imaju mogućnost da na poljima rade kako treba, a ne samo da o tome pričaju u učionicama. Svaki savetodavac biće dužan da dovede proizvođače na ogledno polje i da mu praktično pokaže šta je uradio, odnosno, kako njegova tehnologija napreduje. To je ono što želimo da delimo sa poljoprivrednim proizvođačima. Ko je blizu Pančeva, da može da vidi da su podignuti zasadi, da su postavljene protivgradne mreže, sistemi za navodnjavanje, da vršimo elektifikaciju… Stručnjaci sa svakog oglednog polja treba da pokušaju da ubede poljoprivredne prozvođače da pređu na integralnu proizvodnju u voćarstvu i vinogradarstvu. I svakako da želimo da praktičnim savetima pojačamo naše prinose.
Navešću još primera šta će Pokrajinski sekretarijat uraditi sa Departmanom, a to je da ćemo urediti rasadničku proizvodnju, kako bi proizvođači dobili što kvalitetnije sadnice; postavićemo preventivene sisteme koji će obezbediti zdravu i bezbednu hranu, proizvod; obezbediti jeftinije kreditne linije. Pokušavamo preko Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine da iritiramo Republičke organe da počnu da fukcionišu na način da se ustanove kamate od 2% na godišnjem nivu, da se kreditne linije obezbede na minimalno pet godina.
Želimo da unapredimo naučno istraživački rad u cilju obezbeđenja što kvalitetnijeg sortimenta u voćarstvu i vinogradarstvu, sa kojim treba da napadnemo i naše i okolna tržišta. Još jedna važna stvar biće formiranje tzv. probnog izveštaja službe. Nakon trogodišnjeg probnog rada dobili smo preko 60.000 parametara u postavili 55 meteoroloških stanica širom Vojvodine, sa preko 150 punktova, odakle smo dobili listing štetočina u celokupnoj biljnoj proizvodnji, pa i u voćarstvu i vnogradarstvu. Želimo da na jedan stručan i kvalitetan način ukažemo na bolesti prisutne na terenu i na najadekvatniji način tretiranja. Ali da to radimo na osnovu tačnih i preciznih podataka koje ćemo dobiti iz takvog jednog sistema. Cilj nam je da, kao što posle Dnevnika slušate svakodnevno vremensku prognozu, slično bude i sa davanjem informacija u kom kraju se pojavila neka bolest i da na jedan uredan način stručnjaci kažu korisničke mehanizme, šta i kako treba da se radi na poljima. O ovom velikom projektu će se tek čuti, jer će to biti sigurno nešto što će našu poljoprivredu uvesti u novi vek – naglasio je na kraju izlaganja mr Daniel Petrović.
