Wed05292024

Poslednja izmena:10:45:55 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Prof. dr Nada Korać: Štete na vinovoj lozi u Vojvodini nastale smrzavanjem i mogućnost regneracije čokota

Prof. dr Nada Korać: Štete na vinovoj lozi u Vojvodini nastale smrzavanjem i mogućnost regneracije čokota

  • PDF

Izuzetno zanimanje na Savetovanju voćara i vinogradara, održanom nedavno na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, izazvalo je predavanje prof. dr Nade Korać sa Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo i pejzažnu arhitekturu, na temu „Štete na vinovoj lozi u Vojvodini nastale smrzavanjem i mogućnost regenreracije čokota“, pa ovom prilikom, prenosimo najznačajnije detalje.

-U poslednjih pet decenija, možemo reći da je vinova loza sedam puta stradala od niskih zimskih temperatura. Posledica toga je bio smanjen prinos ili ga uopšte nije bilo, a bilo je potrebno i po dve-tri godine da se čokoti obnove, odnosno vinova loza regeneriše. Godine u kojima su se javljale ove kritične zimske temperature su bile 1963., 65., 87. i tako redom sve do 2012. godine.

Štete od hladnoće na vinovoj lozi zavise od velikog broja faktora. Na prvom mestu to je sorta. Postoje otporne i manje otporne sorte, ali ne postoji ni jedna sa apsolutnom otpornošću. Zato govorimo samo o relativnoj otpornosti sorti vinove loze prema niskim temperaturama. Pored genetskog potencijala sorte, na otpornost deluje još veliki broj faktora, npr. podloga može inducirati veću bujnost čokotima, ali najvažniji su klimatski uslovi, odnosno pojava kritičnih niskih temperatura, zatim, nadmorska visina na kojoj se vinova loza gaji, zemljišni čokota uslovi, tj karakteristike zemljišta, ali isto tako i način gajenja odnosno uzgojni oblik čokota, opterećenje okcima, prinos grožđa koji se ostvaruje, kvalitet zaštite protiv gljivičnih bolesti, izvođenje fitotehničkih operacija tokom vegetacije i ishrana vinove loze, navodnjavanje i td.

Vinova loza se mora pripremiti za prezimljavanje. To je jedan kompleks promena i procesa koji se odvijaju u dugom periodu. U drugoj polovini avgusta pupoljci zimskih okaca ulaze u fazu organskog mirovanja i ostaju
u zavisnosti sorte,
do sredine odnosno do kraja januara u ovom stanju, što znači da bez obzira koliko je u ovom periodu toplo nema šanse da se isprovocira pupoljenje odnosno početak vegetacije.

Paralelno sa sazrevanjem grožđa dolazi do sazrevanja lasara. Oni dobijaju mrku boju, tj. koru, postaju čvrsti i oslobađaju se suvišne vode. Izgube blizu 50% vode. U tkivima se akumuliraju rezervne hranljive materije u vidu skroba.

Zatim imamo vrlo značajan proces kaljenje vinove loze koji se odvija u dve faze.
U novembru i prvoj polovini decembra u trajanju od 3 do 4 nedelje, odvija se prva faza kaljenja na temperaturama od + 2 do - 3 °C . U tom periodu dolazi do procesa hidrolize skroba na nisko molekularna jedinjenja, odnosno šećere, čija je funkcija zaštitna, odnosno povećava se koncentracija ćelijskog soka, pa se time snižava tačka mržnjenja. U drugoj fazi kaljenja, koja se događa sredinom decembra na temperaturama od -3 do -6°C, ćelije
se oslobađaju slobodne i slabo vezane
vode. Voda izlazi u mađućelijske prostore, nastavlja se hidroliza skroba i svi ti procesi su usmereni da se ćelija sačuva od smrzavanja. To nije sve. Događa se čitav niz biohemijskih i drugih promena. Znači, loza se priprema za niže temperature. Međutim, kao što znamo, tokom novembra i decembra, i tokom čitavog januara, mi smo imali relativno visoke temperature, tako da loza nije ni uspela dovoljno da se pripremi za ovako niske negativne temperature koje su nastupile u februaru. Najniže temperature su zabeležene
između 8 i 10. februara i u nekim delovima Vojvodine su bile blizu -30°C. Te temperature su izazvale velike štete na vinovoj lozi, uglavnom u ravničarskim vinogorjima.

Mi smo vršili analizu stanja pupoljaka zimskih okaca i drvenastog dela, odnosno stabla, na više lokaliteta u Vojvodini, evidentirali broj i procenat živih pupoljaka u zimskim okcima, delimično izmrzlih - gde je
bar jedna ili su obe suočice žive i procenat potpuno izmrzlih pupoljaka. Takođe smo analizirali stanje stabla čokota pravljenjem preseka i ustanovili da je najveći stepen izmrzavanja nastao upravo iznad snega. Izmrzavanje stabala je bilo čak i 10 cm ispod snega.

Na osnovu prikupljenih podataka o stanju izmrzavanju pupoljaka zimskih okaca, na oglednom polju u Sremskim Karlovcima, gde se parcele nalaze na nadmorskoj visini od 110 do 150 metara, a gde je najniža zabeležena temperatura bila -22,3°C, kao najotpornije pokazale su se naše nove sorte Bačka, Panonija, Morava, Kosmopolita... To su sorte koje u svojoj naslednoj osnovi imaju gene vrste Vitis amurenis. Među najosetljivijim sortama je bila Neoplanta sa nekih 41 % živih okaca. U stvari, na nižoj nadmorskoj visini između 110 i 120 m, bilo je delimičnog izmrzavanja, dok su na visinama iznad
120m izmrzavanja bila manja.

Čerevićki vinogradi, locirani na nadmorskoj visini od 170 do 220m, praktično i nisu imali neku veliku štetu tokom ove zime. Veliki procenat okaca je preživeo, od 80 pa do preko 90%, što znači da će na toj nadmorskoj visini rod biti normalan. Uglavnom se ovde radi o zapadnoevropskim sortama kao što su
Chadronnay, Sauvignon, Pinot Noir, Merlot, Cabernet... Međutim, u Banoštoru, na nadmorskoj visini od 130 do 180m, bilo je evidentiranih šteta i procenat živih okaca je negde od 50 pa do 70%, što znači da će u ovom slučaju rod biti umanjen, ali će ga ipak biti.

U Surduku, na nadmorskoj visini od 110m nismo mogli dobiti podatak o kritičnim zimskim temperaturama. Sorte Neoplanta i Sila imale su broj živih okaca od 5 do 45%, što znači da je kod nekih vrlo mali rod, a kod nekih negde oko 40%. Na sreću, ima veliki procenat delimično izmrznutih okaca, što znači da će se tamo razviti lastari, a njihova rodnost zavisi od same sorte. Nije izvršena analiza stanja višegodišnjeg dela čokota, odnosno stabla, ali pretpostavljamo da je i tu bilo izmrzavnja.

U ravničarskom delu Vojvodine, u Temerinu, na nadmorskoj visini od 82m, kritična temperatura je bila -27°C. Situacija je ovde katastrofalna. Živih okaca ima vrlo malo. Jedino kod nove sorte Kosmopolita zabeleženo je 43% živih okaca. Kod ostalih sorti, pa čak i kod
naših novih interspecies sorti, neće biti roda. Tu je bilo, na nesreću, i veliko izmrzavanje stabala, rezervni kondir nije ostavljen, tako da u temerinskom slučaju imamo vrlo tešku situaciju.

U vinogradima na Paliću, na nadmorskoj visini od 102m, gde je kritična temperatura bila -28°C, uočene su dve sasvim različite situacije. U špalirskom zasadu, kod većine sorti je došlo do izmrzavanja zimskih okaca. Jedino je Sauvignon imao 30% živih okaca. Međutim, stabla su potpuno izmrzla i to neposredno iznad snega. Na sreću, u tom vinogradu je ostavljen rezervni kondir u osnovi stabla svakog čokota i odnegovana su dva lastara. Druga situacija, na istom lokalitetu, zatečena je nekoliko kilometara dalje, gde je uzgojni oblik bio jednostruka zavesa, a procenat živih okaca je bio od 15 pa sve do 50 i više procenata. Radi se opet o zapadnoevropskim sortama, Chardonnay, Pinot Noir, Merlot itd. Vlasnik se obradovao kada smo izvršili analizu i video da kod nekih sorti ima dosta živih okaca. Međutim, kada smo napravili presek stabla ustanovili smo da su ona izmrzla. Rezervnih
kondira u ovom vinogradu nema.

U jednom vinogradu u Liparu, gde je nadmorska visina 91m, a najniža zabeležena temperatura iznosila -24,5°C, smo se iznenadili kada smo ustanovili da je kod austrijske sorte Zweigelt (Cvajgelt), vrlo visok procenat, preko 90% živih okaca. Međutim stablo je izmrzlo. Žuti Muskat je 100% izmrzao,a kod ostalih sorti je
bilo vrlo različito izmrzavanje. Stabla su uglavnom izmrzla. Vlasnik je odnegovao lastare iz rezervnog kondira, međutim nije stigao da ih zagrne, ali će ipak moći da iskoristi preživela okca sa njih,
koja su bila ispod snega.

Analizom stanja okaca u Bajši na nadmorskoj visiniod 92m, gde je kritična temperatura bila -29°C, ustanovili smo da živih okaca skoro i da nema. Rezervnog kondira takođe nema. U Iđošu je bila slična situacija. I odvde rezervnog kondira nema.

U čokanskim vinogradima, na nadmorskoj visini od 87 m, ovogodišnja kritična temperatura je iznosila -26°C, ustanovili smo da je jedino Cabernet Sauvignon bio sa izvesnim procentom živih okaca, međutim stabla su izmrzla.

U Melencima, isto tako vrlo loša situacija, i ovde nije bilo rezervnog kondira.

Kako sada pomoći vinogradarima, odnosno na koji način izvršiti regeneraciju čokota?
Mi obično savetujemo vnogradarima da biraju otpornije sorte. Međutim, kada se pojave ovako niske zimske temperature, nema tih sorti koje mogu izdržati bez oštećenja,
temperature ispod
-20°C . Onima koji se odluče za vinogradarenje u ravničarskim vinogorjima i žele da gaje autohtone sorte, za koje se preporučuje
kratka rezidba na kondire, preporučujemo jedan stari način gajenja, formiranje peharastog uzgojnog oblika, sa pritkom kao osloncem. Peharasti uzgojni oblik daje mogućnost zagrtanja i očuvanja dovoljnog broja okaca od izmrzavanja.

Međutim, većina današnjih vinogradara se opredelila za špalirski način gajenja. Mnogi žele da gaje i stone sorte. U ravničarskim vinogorjima za ovaj način gajenja se kao jedino rešenje za smanjenje rizika od izmrzavanja loze, preporučuje
ostavljanje rezervnog kondira pri osnovi svakog stabla i negovanje jednog ili dva lastara. Sa jeseni, posle opadanja lišća, ovi lastari se povijaju i mogu se zagrnuti potpuno ili delimično. U praksi se pokazalo da je ovo delimično zagrtanje bolje. Zašto? Ako potpuno zagrnete lastare, a zemljište je tokom zime jako vlažno, može doći do truljenja okaca. Ali, ako i delimično zagrnete, samo vrh ovih lastara podrazumeva se da treba da postoji snežni pokrivač koji će sačuvati ova okca. Ako ste već ostavili rezervni kondir i odnegovali dva lastara, onda ih obavezno povijte i delimično zagrnite.

Kako ćemo iskoristiti rezervne lastare?

U slučaju da nema izmrzavanja oni se orezuju normalno, odnosno ostavlja se jedan kondir pri osnovi i odbacuju se lastari koji su negovani. U slučaju da je došlo do delimičnog izmrzavanja samo zimskih okaca (20-40%) , a stabla nisu izmrzla, onda treba samo malo povećati opterećenje za par okaca, a normalno, opet se orezuju oni negovani rezervni lastari, ostavlja se samo jedan kondir. U slučaju da je došlo do značajnog izmrzavanja jednogodišnjih lastara odnosno okaca na njima, a stablo nije izmrzlo, ili je samo delimično izmrzlo, i postoji mogućnost regeneracije stabla, što opet zavisi od samih sorti, koje se jako razlikuju po svojim regeneracionim sposobnostima, postupa se drugačije. Npr., sorta Skadarka (Kadarka) ima izuzetno dobru regeneracionu sposobnost. U tom slučaju delimičnog izmrzavanja može se iskoristiti jedan lastar koji je odnegovan sa rezervnog kondira. Njega treba podići do prve žice, poviti ga i to je lastar koji će doneti rod. Ako se u toku vegetacije regeneriše čokot, ako se ustanovi da je stanje čokota zadovoljavajuće, pri sledećoj rezidbi neophodno je ukloniti ovaj lastar i rezidbu nastaviti tako što se ostavlja samo rezervni kondir.

U slučaju drastičnog izmrzavanja celog čokota mora se ukloniti stablo, odnosno izvršiti dekaptacija stabla
i iskoristiti oba odnegovana lastara. Prvi lastar treba podići do prve žice, poviti ga po prvoj žici, a drugi podići do druge žice i orezati ga na dužinu u zavisnosti od toga koji uzgojni oblik se formira. Ako se radi o nekoj kordunici (Roajatska, Silvoz i sl), lastar se orezuje na dužinu buduće kordunice. Ako se formira Karlovački uzgoj, koji je sve više prisutan u Vojvodini, u ovom slučaju se drugi lastar može (ukoliko ima dovoljnu dužinu), prebaciti preko druge žice, saviti do prve, preseći i vezati. Ako drugi lastar nije dovoljno dugačak prekraćuje se do visine druge žice, kao što se radi u III godini formiranja Karlovačkog uzgoja. Ovi rezervni lastari omogućuju da se dobije rod, da se ne izgubi ni jedna godina. Sledeće godine se nastavlja formiranje uzgojnog oblika i ostavlja se uvek jedan rezervni kondir pri osnovi.
Šta da rade oni vinogradari koji nisu ostavljali rezervni kondir? Tu je mnogo komplikovanija i neizvesnija situacija. Doći će do izbijanja lastara iz tzv. spavajućih pupoljaka, koji se nalaze ispod kore na stablu. Oni su sačuvani od izmrzavanja u delu stabla koje se nalazilo pod snegom i sigurno će doći do izbijanja takvih lastara, međutim to su jalovaci, lastari koji ne mogu da rode. U tom slučaju treba iskoristiti jedan ili dva takva lastara, za regeneraciju i formiranja uzgojog oblika, ali će rod u jednoj godini biti potpuno izgubljen. Nekada se takvi lastari ne pojavljuju, pa se čokot osuši. Jedino pravo rešenje koje se može preporučiti je da se u ravničarskim uslovima vinogradarenja, obavezno neguje ovaj rezervni kondir, odnosno rezervni lastari-rekla je na kraju izlaganja prof. dr Nada Korać.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com