Tue09292020

Poslednja izmena:07:31:43 PM

Back KULTURA MUZIKA YU Grupa na točkovima

YU Grupa na točkovima

  • PDF

Koncertom u Sava centru, 19. aprila, sa početkom u 20,00 časova, YU Grupa će simbolično obeležiti godišnjicu svoga postojanja. Ovoga puta nije u pitanju nikakav jubilej, ali se pominju 42 godine rada ove, u istoriji Ex Jugoslavije najstarije rock grupe, a po nekim saznanjima i na čitavom Balkanu.

Neposredno pre priprema za letnju koncertnu sezonu, a pre svega za koncert pred beogradskom publikom, dva člana ovog benda, Žika i Dragi Jelić, napravili su dvadesetodnevni izlet u SAD, družili se sa bajkerima iz čitavog sveta i krstarili putevima Floride. O grupi, avanturi, utiscima sa putovanja i budućim planovima razgovarali smo sa Žikom Jelićem, basistom ovog legendarnog sastava.

 

Šta je to što vas tolike godine drži u muzici?

-Prvenstveno ljubav prema muzici, koju sam ja lično stekao u mladosti došavši u kontakt sa elektičnom gitarom 50-tih, 60–tih godina prošlog veka. Zavolevši taj zvuk i zainteresovan za tu vrstu muzike, ta ljubav me prati do dana današnjeg. Osim te, da tako kažem prve ljubavi, tu je naravno i ljubav prema rock’n’roll-u, i onome što se pod tim podrazumeva. To je taj neki slobodniji način življenja, bez nekih uslovljenih pravila kako bi trebao neki čovek u godinama, bar kada sam ja u pitanju, da se ponaša. Sve je to rezultiralo da nisam menjao profesiju bez obzira na teškoće i probleme koje donosi bavljenje muzikom, ali problema ima i u drugim profesijama. Tako sam ostao dosledan mom mladalačkom zanosu 50 godina, a samo u YU Grupi 42 godine.

Vaša muzika se najčešće poistovećuje sa moćnim motorima i takvim načinom života?

-I motori su moja ljubav iz mladosti, i njih se nikada nisam odrekao, kao što se nisam odrekao ni reke, koju volim u svim godišnjim dobima, kao što se nisam odricao ni pecanja, odlazaka u prirodu. Ja sam od onih koji doživljavaju, proživljavaju i žive život nekako drugačije od svojih vršnjaka, a sastavni deo takvog načina života su i motori.

Napravili ste mnoge hitove koje prate generacije. Otkuda inspiracije za njih?

-Inspiracija su obične životne priče, koje dođu same po sebi. Lepo je što još dosta pesama živi iz 70-tih godina, kada je YU Grupa nastala, i to smatram velikim uspehom grupe.

Imamo utusak da vas motoraši obožavaju i da ste rado viđeni gosti na svakom moto-skupu?

-Nije to nikakvo posebno obožavanje. Svi mi, koji vozimo motore, bajkeri, doživljavamo jedni druge kao porodicu. Mi smo u suštini jesmo jedno veliko bratstvo, koje zaboravlja na sve probleme, muke i sve negativno ostavljamo po strani kada sednemo na motor, a sve pozitivno iskazujemo na tim bajkerskim skupovima. Mi smo česti gosti motoraških skupova i kao pojedinci u ulozi vozača ili kao učesnici programa, kada je YU Grupu u pitanju.

Evo, sada smo došli na onu glavnu temu a to je vaš nedavnio boravak u Americi. Otkud ideja i kako je to izgledalo?

-Ideja je potekla od Boška Čukića Rokija, čoveka velikih organizacionih sposobnosti, koji je pokrenuo projekat puta i od kojeg nije odustao dok ga nije realizovao, uključivši Dragog i mene, u taj njegov projekat nazvan „Dokumentarna vožnja po Floridi“, u trajanju od 13. do 28/29. marta, kada smo se vratili. Ideja je bila i ostvarila se, da posetimo najveći bajkerski skup u svetu, u Daytona Beach-u, koji se ove godine održavao 71. put. Prvi takav održan je 1941. godine, i do dana današnjeg se nije otkazivao niti prekidao. Na tom bajkerskom skupu okupi se negde oko 300 do 400 hiljada motora iz svih krajeva sveta, naravno najviše iz SAD, i grad živi nedelju dana nestvarnim životom i postaje mesto u kome se bukvalno zemlja trese. Sve je podređeno motorima i svemu što ide uz motore, mislim na delove, opremu, na inovacije, moto trke. Daytona Beach leži na jednoj izuzetnoj plaži. Kada se povuku vode okeana ostaje tvrd deo peska, na kojem su se počele odvijati trke 1941. godine, i okupljanje, što je kasnije preraslo u veliki bajkerski skup. Nismo se zadržali samo na poseti Daytona Beach-u. Posle tri dana smo iznajmili motore, već rezervisane kod Harley-Davidson-a i naša petočlana ekipa krenula je na put. Motore su vozili Roki Boško, Dragi Jelić, Krle Krca iz Beograda i njegov sin Ivan sa boravkom u Parizu, i ja, Žika Jelić, dok nas je Igor Lazić Nigor, naš poznati reper, pratio mnogo dobrim mustangom i slušajući muziku u tom kabrioletu, uvek bio sa nama na svakom mestu, kao deo prateće ekipe.

Kakav je osećaj voziti Harley-a u Americi?

-Osećaj je fantastičan, jer sama vožnja predstavlja idealan spoj tog motora i njihovih saobraćajnica i puteva. Prvo, temperatura na Florida u ovo doba godine je oko 30°C i najidelanije vreme za vožnju motora. Ljudi krstare na sve strane Floridom, a mi smo išli sa jedne na drugu obalu, pa se onda spuštali do Majamija sve južnije i preko Key Largo-a, došli do Key West-a, na najjužniju tačku Floride i SAD. Tamo smo posetili i čuvenu kuću Ernesta Hemingveja i obišli mesta gde je provodio vreme, mislim na objekte tipa kafana, restorana. Oni su netaknuti i izgledaju kao kada je on boravio kada je bio živ. Izuzetan je doživljaj voziti putevima koji su idealni, koji nemaju trunke prljavštine, koji su obeležani na neverovatan način, da sam neki put vozeći noću, a i drugi su to doživeli, imao utisak da vozim po avionskim pistama koje su fenomenalno osvetljene i obeležene, a ne po nekakavim auto-putevima. Pored puteva je sve sređeno, nigde nepokošene trave i za pređenih 3.000 kilometara, koliko smo prešli za tih desetak dana krstareći Floridom, bukvalno sam izbrojao tri kese pored puta.

Koliko je bajkerski kult jak u SAD?

-Vrlo je jak. Vozači automobila doživlajvaju bajkere kao potpuno ravnopravne učesnike u saobraćaju. Ni jednom nisam „snimio“ netrpeljivost, nestrpljivost ili neke radnje koje bi bile opasne za vozače motora. Ali i inače, Amerikanci su vrlo discipinovani vozači, tolerantni. Za sve vreme koje sam tamo boravio, a nije mi prvi put, nisam video ni jednog nervoznog čoveka, niti da je iko upotrebio sirenu. Njihovi automobili kao da nemaju sirene i jednostavno svi vas propuštaju, dozvoljavaju da iz jedne trake uđete ispred njihovog automobila, bez ljutnje, jer pretpostavljaju da ste bili prinuđeni da tako postupite. Tamo to niko ne radi iz zadovoljstva, jer takav odmah postaje sumnjiv, snima se video nadzorom i policija se vrlo brzo pojavljuje i tretira ga kao prestupnika. U Americi ne postoji zakon o obaveznom nošenju kacige za motoraše, ali kada sam video kolika je to disciplina u vožnji, da nema nikakvog preticanja ili ludovanja, i da svi voze da bi uživali u vožnji, one im nisu ni potrebne. Naočare nose zbog eventualnih trunčica ili bubica. Motorima su obavezno upaljena svetla i preko dana, dok automobili ne podležu toj obavezi. Razlog za to je da bi baš motociklisti bili uočljiviji na putu.

Imam utisak da i kod nas ima sve više motoraša koji se ponašaju na pravi način?

-Kod nas su bajkeri definitivno doživeli eksanziju, ali mnogi mladi ljudi, koji su dobili priliku da voze neke jake i brze motore, nisu svesni kolika je to opasnost, prvenstveno po njih, a onda i po druge učesnike u saobraćaju, i ne ponašaju se na najodgovorniji način. Ne pridržavaju se svih onih normi ponašanja u saobraćaju kojih bi morali da se pridržavaju. Ali, stalnom edukacijom, pričajući i pišući o tome, pre svega putem medija društvo može mnogo da utiče da se poboljša način korišćanja tog prevoznog sredstva, koje je neuporedivo opasnije od automobila.

Otišli ste na to prelepo putovanje sa saznanjem da ćete 19. aprila imati veliki koncert. Da li ste imali prilike tamo da svirate i koliko ste pričali o predstojećem događaju?

-Pominjali smo taj datum svega nekoliko puta, i pratili informacije o tome šta se povodom toga dešava u Srbiji, kako teče organizacija, koja je poverena iskusnom menadžeru Ganetu Pecikozi. U Key West-u, smo baš u poznatom restoranu, gde je nekada boravio Ernest Hemigvej, imali priliku i da zasviramo. U tom restoranu običaj je da ljudi sa strane, uzmu gitaru i zabavljaju goste, pevajući dobro poznate pesme. I mi smo mogli da se popnemo na pozornicu, međutim, Dragi nije bio nešto raspoložen, pa sam i ja od toga odustao, i tako je propala šansa da se pohvalimo da smo i na ovom putovanju održali neki koncert. Ali dobro, nekom drugom prilikom.

Koja će biti postava YU Grupe na predstojećem koncertu?

-Postava je klasična i nju čine tri Jelića: Dragi, Žika i Petar. Petar Jelić je davno zamenio svoga oca, našeg srednjeg brata Radovana, koji se nalazio u prvoj postavi i sada je njegova dostojna zamena. Četvrti član je Slobodan Jurišić Jura, koji je dugo vremena svirao u bendu Dejana Cukića.

Da li će to biti polazna stanica za koncerte po Srbiji?

-Imamo već dosta pozivnica kada su bajkerski skupovi u pitanju za ovo leto. Neki koncerti su potvrđeni, a biće ih sigurno još više. Koncerti tipa Sava centra tek sleduju i verovatno će ih biti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i u nekim drugim većim mestima u kojima postoje adekvatni prostor za našu muziku.

Da li će to biti zabeleženo i nekim CD-om?

-Tonski i video zapisi biće zabeleženi,  tako da ćemo se truditi da od materijala sa koncerata napravimo jedan lep video zapis koji bi ostao za neke sledeće generacije. Trenutno imamo intenzivne probe i mogu, u ime svih članova YU Grupe da obećam vatromet - rekao je Žika Jelić, a mi od njih ništa manje i ne očekujemo.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
+2 #1 Petar petrovic 25-11-2012 19:18
Veiling ste umetnici I veiling ljudi I ostacete mi u srcu I dusi celoga zivotu...petar.
Citiraj
 

Dodaj komentar