Sat07202024

Poslednja izmena:09:39:46 PM

Back REPORTAŽE AKTUELNO XXX Olimpijske igre u Londonu, odbrojavanje počelo

XXX Olimpijske igre u Londonu, odbrojavanje počelo

  • PDF

„Igre XXX Оlimpijade“ je službeni naziv igara u Londonu u kojem će se od 27. jula do 12. avgusta 2012. godine, održati najveće i najznačajnije sportsko takmičenje. Tako će glavni grad Velike Britanije biti prvi, koji će po treći put u modernoj istoriji Olimpijskih igara, biti domaćin najboljim sportistima sveta. Prvi put, OI u Londonu održane su 1908. godine. Bile su to IV po redu, Olimpijske igre novog doba, a druge, XIV, 40 godina kasnije, 1948. godine. Ove, 2012., zapravo su tek XXVII, jer se tokom ratova, 1916., 1940. i 1944. godine nisu održavale (Berlin, Tokio, London). Otac OI modernog doba, francuski baron Pjer de Kuberten, posvetio je svoj život ostvarenju ideje olimpizma, i sve svoje vreme, ugled i bogatstvo uložio u nju. Prve obnovljene OI održane su 1896. godine na rodnoj grudi, u Atini, a prvi olimpijski šampion bio je atletičar, James B. Connolly iz SAD.
Srbija zvanično nije imala svog predstavnika na Prvim igrama, ali, Novosađanin, budući čuveni arhitekta, Momčilo Tapavica, bio je deo sedmočlane reprezentacije Ugarske. Svestran sportista, smatran je za najvećeg favorita za osvajanje medalja u atletici, rvanju, dizanju tegova sa jednom i dve ruke i tenisu. Zbog povrede, jedinu medalju, i to bronzanu, osvojio je u tenisu podelivši je sa Grkom Konstantinosom Paspatisom. Ali, na tim igrama u Atini, ipak je svirana srpska himna a srpska zastava se vijorila na olimpijskom stadionu u čast posete kralja Aleksandra Obrenovića, jedinog stranog šefa države koji je, uz domaćina, grčkog kralja Đorđa Prvog, prisustvovao ovom sportskom događaju.
Prva ceremonija otvaranja igara desila se upravo u Londonu 1908.godine.
Prvo učešće žena na OI bilo 1900. godine.
I kako su se moderne igre razvijale, tako su se sve više udaljavale od osnovne zamisli ne samo barona Pjera de Kubertena, već i od antičkog orginala. Izgleda je samo moto igara Citius, Altius, Fortius ("Brže,više, jače") ostao isti.
Najstarija materijalna potvrda o održavanju igara u Antičkoj Grčkoj, datira iz 776. godine pre naše ere. OI, održavane su u čast Boga Zevsa, i isprva su Igre bile uglavnom događaj lokalnog značaja, a do XV Olimpijskih igara starog veka, održavala se samo jedna disciplina, trka na 1 stadij (nešto manje od 185m). U vreme kada Igre dostižu svoj vrhunac, tokom VI i V veka pre naše ere, broj disciplina povećao se na 20.
Žene nikada nisu učestvovale u takmičenjima. Ali, mlade devojke, spremne za udaju, bile su rado viđeni posetioci na tribinama, jer su mogle da vide zdrava i snažna tela atleta, koji su se borili za pobedu, i da prema njima, modelima njihovih izvajanih tela izaberu muževe. Deci oba pola i starcima, pristup na borilišta je bio zabranjen, a posebno udatim ženama, koje su već napravile svoj izbor (verovatno da ne bi pale u iskušenje).
Grčki filozof Ksenofan kritikovao je državu u kojoj sportisti “bokseri i atletičari u petoboju zbog spretnosti u borbi ili brzini nogu dobijaju više poštovanja i bogatstva od onoga ko uči mudrosti, koja po meni više vredi nego li fizička snaga ljudi i konja”, i to u vreme kada šampioni nisu bili sponzorisani. Olimpijski pobednici su bile osobe sveopšteg poštovanja. Prilikom povratka u rodni grad, ako je trebalo, rušili su se i delovi gradskih bedema da bi sa pratnjom mogli ući u grad, te bi bili ovekovečeni kroz pesme, predanja i podizali bi im se kipovi, a njihovi uspesi bili su i materijalno nagrađivani raznoraznim benefitima, oslobođenje od poreza, itd.
U Agrigentu, bogatom gradu na Siciliji, podignut je spomenik na groblju konjima koji su pobeđivali na Igrama, a njihov sugrađanin, veliki grčki filozof Empedokle, koji se bavio odgajivanjem konja za trke, posle pobede na LXXI Olimpijadi postao je slavan u celom grčkom svetu.
Značaj OI stare Grčke bio je i u određivanju datume, jer kalendar u pravom smislu nije postojao. Kada se u porodici radilo dete, godinu rođenja povezivali su sa nekakvim događajem iz tog perioda, npr. dolaskom kraljeva na presto ili proglašavanjem pobednika na Olimpijskim igrama. Kao kada bi danas neko izjavio da se rodio u godini kada se Džesi Ovens okitio četvorostrukim zlatom.
Posle 1170 godina kontinuiteta Olmpijskih igara, rimski car Teodosije Veliki, ukinuo je ova nadmetanja 393. godine, čime je hteo da pokaže konačnu pobedu hrišćantva
nad paganskom antičkom kulturom i grčkim “razuzdanim” igrama.
Zanimanje za obnavljanjem OI poraslo je sa otkrivanjem ostataka antičke Olimpije u XIX veku. Tokom sledećih decenija sportska događanja slična OI, organizovana su u Engleskoj i u Grčkoj. Grčki filantrop, Evangelios Zapas, je 1859. godine potpomogao organizovanje Igara posvećenim antičkim Olimpijskim igrama održanim na gradskom trgu u Atini. Evangelios Zapas je finansirao i obnovu antičkog stadiona Panatinaiko, na kojem su se održavala takmičenja i za vreme Prvih modernih Olimpijskih igara, 1896. godine.
I kada se takmičenja u okviru Olipijskih igara nisu održavala, duh Olimpizma nije jenjavao. Ako se kojim slučajem, kontinuitet Olimpijskih igara i dovede u pitanje, uvek
će biti ljudi, entuzijasta, koji će iznaći načina da održe i obnove nesalomivi duh Olimpuzma, koji predstravlja retku konstantu u istoriji razvoja ljudskog društva.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com