Treće svetsko prvenstvo u kuvanju magarećeg parikaša bilo je i ove godine svetsko, a naše. Svetsko zato što ga ne organizuje niko osim nas, zato što je održano u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, najvećoj farmi magaraca na Balkanu, svetsko zato što je prelepo zamišljeno i odrađeno, svetsko zato što je kuvanje bilo po jedinstvenom receptu... U predivnom ambijentu, obogaćenom ove godine izložbom „Svet dinosaurusa“, po idealnom prolećnom danu, kuvalo je 10-ak ekipa, uz budnu pažnju preko 2.000 ljudi, koji su u subotu, 28. aprila, došli da uživaju u jedinstvenom događaju, da daju podršku ekipama, ali i da kušaju ovaj pikantni paprikaš.
Autor recepta i naš domaćin dr Nenad Čkonjević, o ovogodišnjem takmičenju kaže:
-Svake godine je nama ovde izuzetno lepo. Direktor Specijalnog rezervata prirode Zasavica Slobodan Simić se, po običaju, potrudio da bude dobar domaćin, pa nas je sve dočekalo kako se samo poželeti može. Generalno, ovaj predeo je prelep, i bilo je vrlo prijatno kuvati tik uz vodu, vetrić koji je piruckao i malo nas rashlađivao, malo pomagao vatri, s obzirom da je bilo preko 20°C. Cvrkut ptica i zvuci barskih životinja davali su neki ritam tom našem kuvanju, tako da je za sve nas ovo bio jedinstven doživljaj. Prvobitna ideja je i bila kuvanje uz baru, međutim, prve dve godine to nije bilo ostvarljivo. Moja želja, kada se radi o ovom takmičenju na Zasavici, je da naredne godine imamo direktan prenos na televiziji, kao što se to radi u svetu. Ukoliko još napravimo boksove uz vodu, da tročlane ekipe kuvaju u tim boksovima, a ispred da bubu postavljene klupe da bi posmatrači mogli da gledaju kako kuvari pripremaju i kuvaju jelo, bilo bi to kuvanje iz snova. Ostvarili smo do sada mnogo toga, pa se nadam da ćemo zajedničkim trudom sa SRP Zasavica i tu ideju uspešno realizovati.
Dr Čkonjević smatra da neopravdano postoji fama da je meso divljači oporo, da je meso magarca kiselo, da ovčije smrdi itd. To su priče koje potiču od ljudi koji ne znaju da kuvaju. Oni koji vole kulinarstvo, bilo profesionalno, bilo amatersko, znaju da je to metafizika, mešavina nekih lepih nauka, fizike i hemije, začinjena sa dosta duha. Upravo zato, napravio je recept pomoću koga se za 2,5 do 3 sata može skuvati magareće meso, a kako direktor Slobodan Simić uvek obezbedi pule, to takmičarima značajno olakšava posao da se meso raskuva, da bude ukusno.
-Tvrdim da dobar kuvar mora da napravi paprikaš od pet osnovnih sastojaka - meso, paprika, luk, voda i so. Ako majstor ne zna od toga da napravi dobar paprikaš, da zadovolji tri osnovna kriterijuma dobrog paprikaša (boja, ukus i konzistencija), on ne treba da se bavi time. Mi smo i na ovogodišnjem, trećem po redu Svetskom prvenstvu u kuvanju magarećeg paprikaša, pošli od recepata starih majstora, koji su orginalni, izvorni, jer tada nije bilo ni karija, ni sušenih vrganja, đumbira i sl. Zato je i ovom prilikom svako dobio po 2 kg mesa, kilogram luka, litar crvenog vina, 50 grama aleve paprike i 50 grama soli. Kuvari su dalje, po svom nahođenju stavljali onaj procenat svakog sastojka za koji misle da je potrebno da da željeni ukus. Inače, ovakav paprikaš uvek možete da jedete u ovdašnjem restoranu SRP Zasavica, koji vrlo uspešno kuva moj prijatelj Đole, i redovno ga gosti hvale-obavestio je naš sagovornik.
Ove godine, najbolji paprikaš skuvala je ekipa Bokserskog kluba Mladost iz Zemuna. Drugo mesto pripalo je Stomatološkoj ordinaciji Dubnica iz Hrtkovaca, a treće Zelenima iz Zasavice. Četvrtoplasiranoj ekipi Nezavisnog udruženja penzionera iz Sefkerina, za malo je izmaklo pobedničko postolje, ali se oni mogu pohvaliti da su u ekipi imali člana, koji je samo zbog ovog prvenstva, došao čak iz Danske. Uz to, poneli su i epitet najveselijeg društva, što je na ovom takmičenju uvek i najvažnije.
