Novi Sad i Beograd su idealna mesta za vinsku promociju. Oba grada, zahvaljujući ponajviše angažovanju turističkih organizacija, ali i brojnih drugih udruženja i organizacija koje podržavaju ovu priču, organizuju niz vinskih manifestacija. Pa, iako je Beograd, srpska prestonica, sa festivalima poput Mediteraneo festivala, promocija u „Hayatu“  i drugim mestima, mnogoljudnije mesto po broju vinoljubaca, ipak, Novi Sad, drži primat u posećenosti jednoj vinskoj manifestaciji. Reč je o Interfestu, međunarodnoj smotri vina, koji u po deveti put, od 5-7. jula ove godine u centru grada organizuje Beograđanka Nataša Budisavljević, a koju poseti više hiljada posetilaca i iz godine u godinu, taj broj se uvećava. Ove godine, Interfest je datumski približen Međunarodnom muzičkom festivalu EXIT, jednom od najcenjenijih u svetu, a vrlo je moguće da takvu internacionalnu, zašto ne reći i svetsku, reputaciju, nakon ovogodišnjeg održavanja, stekne i Interfest.

Na nedavno upriličenoj konferenciji za novinare u prostorijama Turističke organizacije Grada Novog Sada, predstavljen je delimičan, obećavajući program ovog festivala, ispunjen do poslednjeg mesta, kako po broju učesnika, tako i po broju raznoraznih dešavanja. Ono što posebno raduje, je činjenica da će se na gradskom trgu u Novom Sadu, pojaviti veliki broj srpskih vinarija, koje nimalo slučajno, baš Novi Sad, biraju za premijernu promociju svojih vina. Svake godine, ovde se predstavi neka nova vinarije i od tada postane redovan učesnik festivala. Lane je to učinila Vinarija Zvonko Bogdan i, između ostalog, i zbog toga joj je krenulo sasvim dobro u prvoj godini poslovanja. Ove godine imaćemo priliku da u Novom Sadu pozdravimo čak petnaestak novih vinarija, među kojima su Vinarije Molovin iz Šida, Belog Brda iz Čerevića, Tonković iz Subotice, Peščar iz Banatskog Karlovca, Pusula iz Valjeva, Aleksić iz Vranja i Maurer iz Hajdukova. Novosadska publika će, takođe,  imati tu privilegiju da na jednom mestu proba vina iz čak osam vinarija iz nekada čuvenog negotinskog vinogorja, koje dolaze organizovano, uz pomoć Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

-Ideja organizatora festivala je bila da pomognemo promociju vina iz Istočne Srbije kako bi u Novom Sadu, Vojvodini i šire, mogli da probaju kvalitetna vina, relativno nepoznata na tržištu Srbije. Moram da napomenem da saradnja sa udruženjima vinara iz Negotina i Knjaževca odlična i da se ona organizovano odvija kroz dva projekta, edukaciju i konkretno pružanje pomoći na zaštiti geografskog porekla vina iz ovog kraja, tj. dobijanje oznake geografskog porekla po novim EU pravilima. To će biti prvi put u Srbiji da će jedno udruženje biti nosilac takve oznake.

Ovo nam je rekao Nikica Marinković, menadžer projekta koji pomaže Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Projekat je, između ostalog, i prijatelj festivala koji će se održati u Novom Sadu.

-Motiv za tako nešto je promocija vina iz Istočne Srbije, sa teritorije na kojoj sprovodimo projekat. Predstavićemo konkretno vina iz Negotinske krajine i Knjaževca. Predstavnici dva udruženja će imati centralno mesto, centralni štand na InterFestu. Između ostalih, biće tu prisutne Vinarija Matalj, Jović, Urošević, Mihajlović, Jelenković i druge, najmanje osam vinara, a cilj nam je promovišemo njihova udruženja koja bi trebala da budu nosioci oznake geografskog porekla po novim EU regulativama, koja propisuje firme i pojedinci više nisu nosioci oznake geografskog porekla nego isključivo udruženja. To u praksi znači da stari, romanski način označavanja geografskog porekla, zamenjuje germanski, što je za nas mnogo bolje, jer su srpske vinarije uglavnom malih kapaciteta, sa raznoraznim kvalitetom istih vina. U principu, mi samo treba da izvršimo konverziju ili da zaštitimo nove oznake geografskog porekla – obavestio je Marinković o novostima u ovoj oblasti i dodao:

-Vinari su upoznati sa promenama, pošto radimo sa tamošnjim udruženjima. Jedan od prvih koraka je postavljanje mini laboratorije za analizu karakteristika vina, koju je nabavio nemački partner. Laboratorija je od velika pomoći udruženjima vinara u Negotinu i Knjaževcu. Oni će moći na osnovu određenih parametara da dobiju precizne rezultate analiza vina i uputstva kako da poboljšaju kvalitet vina, da bi imala ujednačen kvalitet. Oni će, ustvari, postaviti svoj standard koji će njihovi vinari iz udruženja morati da ispoštuju kako bi nosili oznake geografskog porekla. Vina koja ne ispunjavaju propisane standarde te godine neće moći da nose oznaku geografskog porekla Negotinske krajine ili Knjaževca. Ovaj projekat bi trebalo da zaživi tokom 2012. godine. Nemačka fondacija GIZ je ponudiila tehničku pomoć, ali elaborat moraju da urade udruženja. Međutim, i tu će im ponuditi svoje stručnjake i konsultante kako bi sve to dobro i na vreme uradili i kako bi se vina ovoga kraja mogla što pre naći na tržištu Evropske Unije. Tačnije, izrada elaborata, bi trbala da bude gotova do oktobra, a da elaborat prođe proceduru u Ministarstvu poljoprivrede do kraja godine, tako da je realno da ćemo prva vina sa sertifikovanim geografskim poreklom po tom novom EU principu imati za 2013. godinu.  Za sada u tom regionu ima oko deset registrovanih vinarija koje su članovi udruženja, a očekivanja su da će navedene promene, aktivnosti  i pogodnosti, prepoznavati i ostali proizvođači božanskog napitka iz ovih krajeva. Vremena se menjaju. Niko više nije zaintersovan za stona, nekvalitetna vina, nego samo vina sa oznakom, jer je konkurencija među vinima izuzetno jaka.

Nikica Marinković kaže da je nemačka fondacija GIZ voljna da pomogne kroz projekat vinarima iz Istočne Srbije i da se neće dalje širiti na celu teritoriju Republike Srbije.  Dodaje da se vinogradarstvo u ovim krajevima budi, ali da još uvek dosta vinarija koje rade na zastareo način, kao i da  ima dosta zapuštenih vinograda. Ipak, raduje da se svakog dana pojavljuju ljudi koji proširuju proizvodne kapacitete, i što se tiče količine proizvodnje i kvaliteta vina. Međutim, kada je u pitanju plasman, prodaja nije zagarantovana sve dok vina ne dobiju odgovarajuće sertifikovane etikete, pogotovo ukoliko žele da budu plasirana na probirljivo ino-tržište. Zato je ovo jedan od mehanizama kako da se zaštite ljude, da bi imali sigurniji plasman, ne samo na srpskom već i na regionalnom tržištu. Vinoljupci u čitavom svetu, poznati su po tome da uvek žele da probaju nešto novo i tu je velika šansa negotinskog i knjaževačkog region. Poznato je, takođe, da vino ne prodaje samo sebe, već ga prodaje priča. I u tom pogledu ljudi iz ovoga kraja imaju dobar potencijal. Dovoljno je samo aktuelizovati priču o Rajačkim pivnicama. Ali, o tome, već, moramo da porazmislimo sami.