Specifičnost agroekoloških uslova svakog podneblja treba da bude presudna u sadnji vinove loze, jer se u zavisnosti, pre svega od podneblja, a potom i strukture zemljišta, mora odabrati vrsta pogodna za sadnju i gajenje da se ne bi napravila greška koja se kasnije jako teško može ispraviti. Međutim, koliko god da je važna sadnja, a potom i nega grožđa, isto toliko, ako ne i više, važni su i tehničko-tehnološki uslovi koje vinarije poseduju u svojim podrumima, gde svaki vinar nastoji da izvuče maksimum od onoga što su priroda ili Bog podarili. Koliko je ko uspeo u svom poslu, na kraju, ocenjuje kupac, odnosno prodaja vina.
Ovako je svoju priču o vinu započeo čuveni nvosadski profesor dr Vladimir Kovač, koji je do odlaska u penziju 24 godine učestvovao u radu grupe eksperata međunarodne komisije za ocenjivanje kvaliteta vina, čije su se redovne sednice održavale dva puta godišnje u Parizu i uvek je bilo vremena za razgovor o tajnama vinogradarstva i vinarstva u svetu. Slučajan susret sa eminentnim stručnjakom, iskoristili smo za kratki intervju, na temu vinarstvo i vinogradarstvo kadgod i danas.
-Osnovno što je svojevremeno isticano je bila velika razlika između proizvodnje i potrošnje vina u svetu. Ta razlika se kratala između 40 i 50 biliona hektolitara. Sada je situacija još nepovoljnija. Ne bi voleo da idem u analizu zbog čega je došlo do toga. Činjenica je da se sada često govori o problemu plasmana vina, ali taj višak čine vina skromnijeg kvaliteta. Kako je vreme odmicalo bilo je sve više alarmantnijih vesti o sve većem problemu plasmana i vina ozbiljnijih kategorija, vrhunskih. U takvoj jednoj situaciji, kada je velika konkurencija na tržištu, i velika borba za to tržište, normalno je kako se može uspeti. Tri su osnovna faktora: besprekorni kvalitet vina, da se do tog kvaliteta dođe sa što manje ulaganja i na kraju marketing. Taj treći faktor je možda presudan – izjavio je prof. dr Vladimi Kovač i nastavio:
-Najtanji smo u drugom segmentu. Ako uzmemo samo vinogradarstvo na Fruškoj gori, već ovde su veći izdaci u samoj zaštiti, jer i onaj rezervni lastar koji se formira, i taj zahteva određene troškove, rad. Ako krenemo od belih vina, videćemo da su ona danas popularnija i prihvaćenije nego ikada. Na tržištu Srbije imamo dosta dobrih, čak vrhunskih belih vina. Roze vina su relativno nova na našem tržištu. Ipak, i ova vina su sve popularnija među vinoljupcima, pa se i broj proizvođača iz godine u godinu povećava, baš kao i broj kvalitetnih roze etiketa. To vino ima jako lepu perspektivu na tržištu. Slično je i sa crvenim vinima, koja su uglavnom od evropskih sorti, ali se i naše, autohtone, sve bolje pozicioniraju na tržištu. Na kraju, svaka vinarija, da bi povećala asortiman svojih vina, pravi jedno specijalno. Pored Bermeta, sremskokarlovačkog brenda, tu si i sladunjava vina poput „Slatke Eve“ iz Vinarije Vindulo, „Petre“ i „Sile“ Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, „Mirišljavog Traminca“ iz Vinarije Mačkov podrum iz Iriga i druge. Ta vina se uglavnom proizvode u regijama Mediterana i na ostrvima grčke: to su Muskat, Samos, Santorini itd. Za tu proizvodnju u kojoj su već postali majstori mediteranski vinari je neophodno da grožđe nakupi dovoljnu količinu šećera, da ima određeni miris itd. Mi nemamo takvih klimatskih uslova, međutim, imamo jednu sortu koja nam daje izvesne šanse, a to je Petra. Petra veoma rano sazreva, otporna je na bolesti, nakuplja lepu količinu šećera i to grožđe je dobar osnov za proizvodnju takvog jednog vina, u koju se na ovim prostorima još nije upustio veći broj vinarija. Dakle, iako nam pesrpektiva nije nimalo ružičasta, verujem da će vinari, poznati po svojoj upornosti, tvrdoglavosti i izdržljivosti, uspeti da poboljšaju situaciju u srpskom vinarstvu i vinogradarstvu, koje je poslednjih decenija neopravdano gurnuto u drugi plan - zaključio je prof. dr Vladimir Kovač.
