Wed05222024

Poslednja izmena:12:23:40 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Prof. dr Jelica Balaž: Neophodno stalno pratiti zdravstveno stanje voćnjaka i vinograda

Prof. dr Jelica Balaž: Neophodno stalno pratiti zdravstveno stanje voćnjaka i vinograda

  • PDF

Uža specijalnost eminentne profesorke fitopatologije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Departmanu za fitomedicinu, dr Jelice Balaž, su bakterioze na svim biljkama, ali isto tako mikoze voćaka i vinove loze. S obzirom da je vegetacija biljaka u punom jeku, zanimalo nas je da saznamo više o trenutnoj situaciji na terenu, ali i drugim važnim detaljima vezanim za zaštitu bilja.
-Ako se posebno interesujete za mikoze, a pretpostavljam zato što se one intezivno suzbijaju, onda je tu najinteresantnija zaštita jabuke i vinove loze, jer je vrlo intenzivana. Ako govorimo o vinovoj lozi tu je pre svega bitno sprovoditi zaštitu za suzbijanje plamenjače vinove loze koju prouzrokuje Plasmopara viticola, zatim pepelnica Uncinula necator, a isto tako, problem na vinovoj lozi je siva trulež koju prouzrokuje Bothryotinia fuckeliana, odnosno Botrytis cinerea, ekonomski najznačajnije bolesti na vinovoj lozi. Kada je reč o jabuci tu je najvažnije suzbijati čađavu krastavost koju prouzrokuje Venturija inaequalis i pepelinicu koju prouzrokuje Podosphaera leucotricha. Zaštita obe kulture od navedenih mikoza je vrlo složena. Zahteva i veliko znanje i iskustvo i stalno praćenje zdravstvenog stanja u tim voćnjacima i vinogradima kao i meteoroloških uslova. Moram reći da je poslednjih godina zaštita obe kulture u velikoj meri olakšana zato što postoje automatske meteorološke stanice koje prate u svakom zasadu meteorološke uslove. Postoje kompjuterski programi za prognozu ovih bolesti, pa je određivanje rokova tretiranja jednostavnije, ali i sami ti komjuterski programi bez dobrog znanja i iskustva zaštitara, nisu dovoljni. Uobičajeno je da vinova loze ima do deset tretiranja, a jabuke i više, 13 do 14 tretiranja godišnje. Bitno je samo, kada.
Naša sagovornica napominje da se u savremenoj zaštiti biljaka dosledno primenjuju propisani evropski standardi.
-U zaštiti se mogu koristiti samo oni preparati koji su registrovani, koji su prošli kroz zvanična ispitivanja i za svaki od tih preparata postoji tačno koncentracija koja se mora primeniti i ukoliko se ona primene onako kako treba, onda sigurno nemamo problema sa fitotoksičnošću. Međutim, svaka godina je priča za sebe i specifična po vremenskim uslovima, tako da uspeh zaštite jako zavisi od stručne procene. Naročito treba pokazati sposobnost u zaštiti ako je godina jako povoljna za ove parazite. Kod vinove loze tu se radi o plamenjači. Kada je godina kišovita, jako je teško suzbiti plamenjaču vinove loze i to se može samo ako se rokovi za tretiranje odrede pravilno, ukoliko se odaberu odgovarajući fungicidi i ukoliko je njihova primena tačna. Što se tiče jabuke, u godinama koje su kišne, problem je čađava krastavost koju prouzrokuje Venturija inaequalis i tu treba jako veliko iskustvo u radu sa fungicidima koji su efikasni, ukoliko se koriste u optimalnim rokovima i sa dobrim dozama. U oba slučaja, i u slučaju plamenjače na vinovoj lozi i čađave krastavosti na jabukama, imamo neke periode koji su najkritičniji. Kada je u pitanju vinova loza najkritičniji period počinje od prve dekade maja pa do polovine ili kraja juna, tu treba koncentrisati maksim znanja i iskustva i onda je u drugom delu vegetacije sve lakše. A isto tako kod jabuke, bitan je početak vegetacije, ali ovde krizni period počinje ranije, u aprilu, maju i eventualno u prvim danima juna. Ako smo u tom periodu obezbedili dobru zaštitu u kišovitoj godini onda možemo smatrati da smo bar 50 do 60% posla završili.
Drugačija situacija je kada je u pitanju pepelnica na obe ove biljne vrste. Za razliku od plamenjača koji predstavljaju izuzetno veliki problem u kišovitim godinama, pepelnice se svake godine javljaju u podjednakom intenzitetu. To zavisi od osetljivosti sortimenta, načina rezidbe, pravilnog odstranjivanje korova i naravno pravilne primene fungicida koja je vrlo značajna. Ako postoji problem u nekom zasadu sa pepelnicom, onda vremenski uslovi tako posebno ne znače mnogo, jer je svake godine to podjednako, ali zavisi od osetljivosti sortimenta i same agrotehnike i tu agrotehničke mere mogu jako mnogo da pomognu.
Nas je posebno interesovalo mišljenje profesorke Balaž vezano za ovogodišnje vremenske uslove.
–vinogradi su ove godine smo imali vrlo veliki problem sa izmrzavanjem. Vinova loza je, naročito u ravničarskim predelima, jako izmrzla, što je u nekim vinogradima prouzrokovalo kasno kretanje vegetacije, tek početkom maja. Tu još nema uslova za pojavu plamenjače, ali sada je jako bitno da se tamo gde je vinova loza izmrzla vodi računa o plamenjači, da se uradi jedno preventivno tretiranje i da se spremno dočekamo neka eventualna kišu koja se najavljuje za kraj ove nedelje. Vinova loza u predelima Fruške gore je dobro podnela niske temperature, pa je tu vegetacija krenula ranije, sredinom i krajem aprila. Koliko sam informisana, tu su do sada uglavnom urađena dva preventivna tretiranja, i sada tu takođe treba voditi računa da se ne pojavi plamenjača. Ako bude kišovita godina tretiranja se moraju vršiti na sedam dana, a ako bude sušna, onda se tome treba prilagoditi. Važno je da za sada plamenjače nema.
Kako ova godina nije bila izuzetno kišovita, uglavnom je do sada u intenzivnim zasadima urađeno već negde 5, 6 i više tretiranja, a gde je urađen manji broj tretiranja od 4,5 pa čak negde i gde je urađeno 6, čađava krastavost se već pojavila i treba jako voditi računa u njenom suzbijanju da se jabuka dobro štiti u periodu ostvarenja primarnih infekcija. U našim uslovima se primarne infekcije ostvaruju do kraja maja. Ako smo sada imali tu pojavu, onda imamo i sekundarne infekcije, pa se u tom slučaju mora jako voditi računa i ići sa najboljim fungicidima, uključivati fungicide sa sistemičnim delovanjem. Ukoliko oni već nisu fabrički kombinovani sa preventivcima, onda ih treba obavezno koristiti i sa preventivnim preparatima i to iz dva razloga: jednan je antirezistentna strategija, a drugi da bi se produžilo i preventivno delovanje ovih sistemika.
Znači, čađave krastavosti već ima ponegde, plamenjače nema, pepelnice na jabukama već ima dosta, ali što se tiče njihovog suzbijanja tu postoje određeni ustaljeni rokovi. Bitno je jabuku dobro štititi, ako ima pepelnicu znači da se nije dobro štitila, odnosno da nije izveden dovoljan broj tretmana ili upotrebljeni najefikasniji fungicide. Takođe, moguće je da je prilikom zimske rezidbe načinjen propust i da nisu odstranjene grane na kojima su bili pupoljci zaraženi sa pepelnicom. Svi koji su propustili to da urade, treba da zađu po jabučnjacima i da otklone sve bele mladare, jer je to osnivni izvor infekcije. Čak i ako se upotrebljavaju fungicide, a beli mladari nisu odstranjeni pri zelenoj rezidbi, onda ni sami fungicide ne mogu dati zadovoljavajući efekat. Dakle, sve u svemu, za ovu godinu, kada su vremenski uslovi u pitanju, bi se mogla reći da je jedna od prosečnih – zaključila je prof. dr Jelica Balaž.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com