Imao sam to zadovoljstvo da sa Karčikom Urban, rukovodiocem proizvodnje u Vinariji Mačkov podrum iz Iriga, provedem jedan dan u obilasku Mačkovih vinograda, koji se nalaze na obroncima Fruške gore, na nadmorskoj visini od 200 pa do 285 metara, na različitim lokacijama tj. pozicijama. Zajedničko za sve je da gde god da se okrenete, ma na kom potezu se nalazili, imate predivan pogled ili na Frušku goru ili na pitomu sremačku ravnicu, kako bi neki još kazali „svinjski Srem“. Popularni Kara, desna ruka gospodina Save Jojića, vlasnika Vinarije, čovek u najboljim godinama, preplanuo od stalnog boravka na fruškogorskom vazduhu na kome sam ja već počeo da zevam posle nekog vremena, me je prvo proveo putevima koje je mogla da savlada samo Lada Niva, što je takođe, bio pravi doživljaj, poput miroljubivog safarija. Usput, upoznao me je sa nekim osnovnim podacima vezanim za ovu Vinariju, jednu od najvećih i najboljih na nezvaničmoj Svetoj Fruškoj gori, koja bi taj naziv mogla komotno da ponese, između ostalog i zbog toga što je Bogom dana za gajenje vinove loze, a to, ipak, nešto znači.
-Od vinogradarskih sorti u zasadu su bele i crvene sorte. Od belih to su: Shardone, Rajnski Rizling, Traminac. Od crvenih: Merlot, Portugizer, Pinot Noar. Godina je krenula vrlo oštro, zima je bila duga sa dosta snega. Najniža zabeležena temperatura je bila -26°C i trajala je oko 7 do 8 sati, ali, na svu sreću nije ostavila nikakave posledice na vinovu lozu i sreća je da je trajala samo jedan dan. Mislim da je razlog za to konfiguracija terena i nadmorska visina. Strujanje vazduha je vrlo bitno i odigralo je kjučnu ulogu u vreme niskih temperatura. Rezidba vinove loze je krenula sasvim normalno, a izmrzavanje nije primećeno čak ni u najmanjim procentima. To se pratilo iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, obilazili smo vinograde, odsecali reznice, potapali ih u vodu da vidimo šta se sa njima dešava i sve je bilo u redu.
Popularni Kara, dalje kaže da je u periodu posle zime, na fruškogorskim padinama palo dosta kiše. Sada trenutno je nešto nema, ali ona nije ni potrebna u ovom periodu, jer je sada glavna orijentacija na skidanje suvišnih lastara ili lačenje (plevljenje) i borba sa korovima sa kojima za sada izlaze kao pobednici. U planu su i prskanja. Do sada je odrađeno jedno prskanje sa preparatima koji se koriste protiv plamenjače, pepelnice i insekata. Sada se pripremaju za drugo prskanje, a u međuvremenu, se svakodnevno obilaze vinogradi, prati situacija na terenu i prema datom momentu i stanju odrađuje ono što stručnjaci preporučuju. Mene je posebno interesovalo da saznam kakav je njegov odnos prema vinogradima, vinu...
-Ovaj posao ne može da radi neko ko u duši ne voli prirodu, biljke, pa na kraju i vino. Obično se kaže da onoliko koliko se čovek posveti vinogradu, toliko vinograd uspe. Štogod god više vremena provodimo u vinogradu više zapažamo i više možemo da mu pomognemo, a ta pomoć je najvažnije da bude na vreme, jer ako se bolest pojavi, onda je već kasno. Poslednje tri godine su bile svaka za sebe, jedna je bila sušna, druga je bila kišna, treća je krenula sa jakim mrazevima. Borili smo se za zdravlje naših vinograda u svim varijantama. Trudili smo se da u toku te kišne 2010. godine iskoristimo svaki minut pošto je zaštita odigrala veliku ulogu da bi se održao rod, i uspeli i u toj godini imamo dobar rod. Sledeća 2011. je bila izvanredna za sve vinograde i vinogradare, tu smo, opet, odradili sve po pravilima i propisima uz konsultacije sa našim stručnjacima, zaštitarima. Imali smo dobar rod bez bolesti i probelma sa grožđem.
-Posao na održavanju vinograda je zahtevan, svakodnevni i dugotrajan. Zadovoljstvo se vidi na čokotu, kada je lastar zdrav, kada se formiran cvast, iz cvasti razvijaju bobice i na kraju kada grožđe sazri i pretoči tehnološkim procesom u čašu, bocu vina i posle izvesnog vremena popije gutljaj, upravo taj gutljaj zadovoljstva ispunjava me kao čoveka koji je u vinogradu od samog početka pa do finalnog proizvoda. To je sasvim poseban način uživanja u vinu od doživaljaja nekoga ko samo dođe i kuša vino i kaže da je u redu na bazi organoleptičih svojstava. Kroz te gutljaje osećam svaku fazu kroz koju je prolazio vinograd, čokot, grožđe... Osetim i kada je procvalo i kada je prva bobica prošarala i kada je posle došlo do zrenja grožđa, sve se to može osetiti u čaši i gutljaju.
-Moja porodica teško podnosi svakodnevno odsustvo, ali imaju razumevanja, jer ja se trudim da budem prisutan i sa njima, ipak su oni na prvom mestu. U ovom poslu sam, konkretno u vinogradarstvu od 2007. godine, a sa Savom Jojićem radim skoro 20 godina. Doživeli smo modifikaciju u proizvodnji, ali ako čovek hoće ništa nije teško. U ovom poslu stalno morate da se informišete, da budete u toku. Konsultacije, učenje, primanje i usvajanje preporuka i njihovo sprovođenje jeste srž posla. Imam posla stalno sa stučnjacima, profesorima. Delujemo u simbiozi, jer oni imaju neosporno mnogo većih teorijskih znanja i iskustva drugih, a moja znanja i iskustva su tesno vezana za teren na kojima su Mačkovi vinogradi. Ja sam bezmalo 365 dana u direktnoj proizvodnji i beležim i kažem stručnjacima saradnicima sve što zapazim. I oni to beleže i evidentiraju i mislim da im je to iskustva sa terena od izuzetnog značaja.
Karčika Urban ima zvanje mašinskog tehničara, ali i jedno dragoceno, vinogradarsko znanje, mogao bih reći i zvanje. Za pet godina svakodnevnog boravka u vinogradu, naučio je mnogo, ali mu neće biti teško da ide dalje. Uostalom, sam je rekao da je svaki dan u vinogradu drugačiji. Njemu, rođenom 1968. godine, 28. avgusta, baš u vreme berbe Portugizera, brenda Vinarije Mačkov podrum, kao da je bilo predodređeno da bude to čime se bavi danas. A Kara šeretski kaže da je priroda, dobro društvo i vino, formula za dobar izgled, zdrav i dugovečan život. U to ime, po završetku ovog lepog putešestvija, odnosno obilaska Mačkovih vinograda, u Mačkovoj vinariji popili smo čašu Šardonea, njegovog omiljenog vina.
