Obilazeći štandove na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, u hali Master, naišli smo na na gužvu, a iza nje krila se promocija vojvođanskog meze hleba, masti, paprike i soli posle kojeg je fino pasovalo belo i crveno vino iz vinskog podruma Radoslava Ačanskog. Kako svet nije napravljen samo za velike vinare,velike u površinskom (Vinogradarskom) i količinskom smislu, jer svaki onaj ko napravi dobro vino, potpada pod tu kategoriju, pa smo tako i gospodina Ačanskog poželeli da intervjuišemo, a on se rado odazvao da priča o svom kraju, kadkad čuvenom po vinu, što malo ko zna.
-Vlasnik sam restorana domaće kuhinje „Vinska kuća Ačanski“ u Malom Staparu, tom čuvenom Malom Staparu koji je prošle godine stavljen pod zaštitu države kao jedno unikatno naselje iz XVIII veka. Ovo područje ima niz kulturno istorijskih spomenika, neopravdano zapostavljenih i zaboravljenih. Međutim, poslednje dve godine počelo se sa renoviranjem objekata iz 1793. godine. E, a u neposrednoj blizini tih objekata, par stotina metara, nalazi se„Vinska kuća Ačanski“, sa tradicijom proizvodnje vina od 70 godina na starinski način, bez industrije i hemije. Pravim Italijanski rizling, iz dela vinograda od 40 ari, koji se nalazi iza restorana. Ostali vinogradi, negde veličine jednog jutra, nalaze se uz put Crvenka-Sivac. Tu gajim Prokupac i Frankovku od crvenih sorti pravim kupažu te dve sorte. Samo od sopstvenog grožđa pravim vino, ne dokupljujem grožđe. S obzirom da imam 62 godine, nemam nekih većih ambicija, jer vinograd zahteva stalnu prisutnost i uvek ima nekog posla u njemu.
Radoslav kaže da će to nekom možda zvučiti čudno, ali da u Crvenki grožđe dobro rađa, što su i drugi shvatili i dodaje:
- Mi smo upravo u Crvenki prošlog meseca osnovali Voćarsko-vinogradarsku zadrugu i namera nam je da ta zadruga koju čini nas 14 osnivača, uglavnom iz Udruženja „Stari podrum“, zasadi na tzv. Crvenačkoj kosi, lociranoj kraj puta Crvenka-Kula, veće količine vinograda. Na tim parcelama su kadgod bili vinogradi, ali su sada zapostavljeni, u parlogu su, i mi nastojimo, da uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu ili Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, dobijemo neke stimulacije ili subvencije za sadnju vinograda, jer sopstvenih sredstava nemamo. Namera nam je da vratimo stari sjaj vinogradima koji su se nalazili na toj Crvenačkoj kosi, gde su bili čuveni tzv. Švapski vinogradi, pod kojima su se nalazili podrumi, vremenom urušeni, ali postoji mogućnost njihove potpune obnove, što bi bila svojevrsna atrakcija čitavog ovog kraja, posebno ukoliko ih obnovimo i vratimo u funkciju u autentičnom izgledu. Upravo zato, mene su imenovali za sekretara Zadruge, pošto sam, uz to što sam vinogradar, vinar i vinoljubac, po struci diplomirani pravnik. U tom cilju već sam pokušavao da razgovaram sa opštinskim strukturama, ali su nažalost u našoj opštini uvedene privremene mere, tako da nisam naišao na neko razumevanje izuzev, to podvlačim, direktora Republičkog geodetskog zavoda, koji nam je omogućio da izvršimo uvid u zemljišne knjige i okupimo sve vlasnike tih malih, usitnjenih parcela površine oko dvadesetak do tridesetak ari, da bi mogli da sa njima stupimo u kontakt i izložimo im naše namere. Nastojaćemo da od opštine dobijemo određene površine zemljišta u zakup, na duži period od 50 ili 99 godina i da ponudimo dogovor vlasnicima usitnjenih parcela, parcele koje je moguće obraditi. Nema smisla obrađivati te male površine, sejati kukuruz na 20 ari ili pšenicu, a teren je idealan za sadnju vinove loze i dalje razvijanje, sada sve popularnije vinske priče – smatra naš sagovornik.
Radoslav je na kraju, ovaj razgovor nazdravio sa čašom njegovom rizlinga, uz napomenu da ga sve više raduje što gosti kada dođu u njegov restoran, prvo traže domaće specijalitete, kojih hvala Bogu ima s obzirom da zdravu hranu nabavlja od svojih prijatelja, proizvođača zdrave hrane iz Vrbasa i Crvenke, a potom domaće, njegovo vino i da uvek odu zadovoljni.
