Podršku štandu Izvršnog veća Vojvodine, za vreme trajanja 79. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, svojim prisustvom i svojim proizvodima dao je i gospodin Vladimir Kankaraš, predsednik Udruženja odgajivača ovaca i koza „Bikara“ iz Vrbasa. Provereni proizvodi visokog kvaliteta članova Udruženja nisu dugo “potrajali”, jer Novosađani i drugi posetioci sajma nemaju često prilike da probaju sirevi, kobasice, đevenice, kulene, zatok…

Nas su ovoga puta više interesovale novine i aktivnostima vezane za Udruženje, o kojima gospodin Vladimir Kankaraš uvek nadahnuto govori.

-Kod nas se uvek nešto novo dešava. Najnovije je što će se 19. maja, u subotu po drugi put, u organizaciji Udruženja “Bikara” iz Vrbasa, održati Festival ovčarstva na Salašu 273, koji se nalazi između Malog Iđoša i Bačke Topole na kome će biti izložba ovaca i koza, takmičenje u striženju ovaca, električno i ručno, izložba ovaca takmičarskog karaktera, kuvanje ovčjeg paprikaša, i uvodimo jednu novu discipline, pečenje jagnjaca na ražnju. Ovaj skup je zamišljen kao druženje otvorenog tipa, na koje može da dođe svako sa i bez poziva, a osim članova našeg Udruženja, za učešće u takmičarskim disciplinama prijavljeno je dosta gostiju iz Mađarske.

-Pun autobus naših članova Udruženja obišao je 12. maja stočni sajam u Hódmezővásárhely (Hodmezevašarhelj), malom gradiću u Mađarskoj. Videli smo nešto novo, što bismo trebali i mi da primenjujemo, a to je da su u trendu sitne ovce koje ne jedu puno hrane, koje jagnje dobru jagnjad, inverzija je jako dobra. Jagnjad, težine do 20 kilograma izvozi se na tržište Italije, koje je nekada bilo naše tržište, po ceni od 3 evra po kilogramu, što mislim da je dobra cena za tu kilažu.

-Novina u “Bikari” jeste i otkup vune, za koju imamo jako dobru cenu. Po Srbiji se vuna baca, ali kod nas, kao kod pravih domaćina, sve ono što nam životinje daju, iskoristimo. Našli smo dobre otkupljivače i istog dana kada se vuna donese, izmeri, dobijete i pare. Članovi Udruženja dobiju 5 do 10 dinara više od onih koji nisu naši članovi. Trenutno otkupljujemo vunu Ile De France i Virtemberg, kasnije ćemo otkupljivati od Cigaje i od Pramenke. I ovim putem upućujem apel:”Ljudi ne bacajete vunu”. Neka se svi zainteresovani za prodaju obrate meni ili bilo kom članu Udruženja “Bikara”, vuna će im biti otkupljena. Već deset godina zagovaram ideju o proizvodnji jedne vrste panela za kojim postoje potrebe u industriji, a za čiju izradu se koristi vuna. Ljudi, pogotovo na zapadu, sve više teže za prirodnim stvarima, kao što je vuna. Ta vuna je odavno našla primenu u građevinskoj industriji tako da bismo i tu mogli da nađemo tržište za plasman gotovih proizvoda. Mi ćemo se truditi da krenemo u proizvodnju vune, da ne prodajemo jeftinu sirovinu a kupujemo skup proizvod.

-“Bikara” otkupljuje i sve količine kože. Naime, prvog dana nove godine kontaktirao nas je jedan kineski biznismen i sa nama je želeo da uspostavi dugoročnu saradnju u vezi otkupa kože. Kinezima su potrebne sve količine i sve vrste ovčje kože. Mi smo našli mesto gde se koža lageruje i odakle se distribuira.

- U Udruženju “Bikara” uvećavaju se stada zato što ulažemo mnogo u ekukaciju, dovodimo stručne ljude, koji nam drže predavanja, a i mi smo toliko znanje dostigli da ne dozvoljavamo npr. od 100 ovaca da nam ugine jedno ili dva jagnjeta. A da biste to dostigli morate da imate puno znanja. Bez znanja nema nikakavog posla. Morate da znate, morate da volite i onda imate profit. I za sve treba vreme, jer se preko noći ništa ne može postići.

-Planovi Udruženja su mnogobrojni. Planiramo da organizujem jedan put za Rumuniju, planiramo uzvratnu posetu slovenačkim poljoprivrednicima, koji su prošle godine u velikom broju, njih 215, bili kod nas, i posetili su tri farme. Oni su bili toliko oduševljeni i nisu mogli da poveruju u ono šta su videli. Posebno iznenađenje bila je farma Milana Rainovića, u Kisaču, na koju svi naši proizvođači treba da odu i da slede primer tog čoveka. Tamo, na licu mesta možete videti, naučiti od najboljeg, kako se rade sirevi, mleko, kako se drže koze. Po mom mišljenju, njegova farma je na takvom nivou da bi mu i svaki zapadnjak zavideo.

I na kraju, gospodin Kankaraš dodaje uz osmeh, da sve ovo, bilo on, bilo ostali članovi Udruženja “Bikara” ne bi mogli da postignu, da nije njihovih žena. Jer, sve što oni urade, a čini njihove žene zadovoljnim, daje im motiv da rade još više, još bolje.

-Ako se mojoj ženi svidi što ja uradim, i ja vidim da je njoj drago, onda je i meni drago. To mi daje želju da radim-naglašava Vladimir Kankaraš.
Mi ovome nemamo šta da dodamo.