Centralno-evropski kongres hrane (CEFood) će biti održan u Novom Sadu, od 23. do 26. maja 2012. godine u hotelu Park. Pred ovaj izuzetno značajni skup, rekli bismo, svetskog kalibra, koji se organizuje svake dve godine, a ovaj u glavnom gradu Vojvodine je šesti po redu, i njegovom značaju, razgovarali smo sa profesorkom dr Jovankom Lević, direktoricom Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu – FINS. Ljubazno se odazvala na naš poziv za razgovor iako smo nju i njenu ekipu veče uoči početka kongresa, prekinuli u poslednjim pripremama tehničke prirode, pred akreditaciju gostiju koji su već uveliko pristizali.
Interesovalo nas je da li spremno dočekujemo goste iz celog sveta i kako se kao direktor Instituta, koji ima veliki ugled ne samo u Srbiji, nego u Evropi i svetu, oseća nakon dobijanja poverenja da organizuje ovako značajan kongres?

- Predstojeći kongres je jedan u nizu naučnih skupova koji organizuje Institut, ali za nas je najveći i najznačajniji, jer je naša zemlja prvi put dobila organizaciju kongresa ovakve vrste. Ovo je 6. stručni skup po redu, a svake druge godine se održava u drugoj zemlji. Organizaciju ovog kongresa nije dobio samo Institut, praktično, organizacija kongresa je poverena našoj zemlji. Moj bliski saradnik, prof. dr Viktor Nedović sa Poljoprivredvnog fakulteta u Zemunu, je član CEFood komiteta, tako da smo zahvaljujući njegovom članstvu i aktivnostima aplicirali da kao zemlja budemo domaćini ovog naučnog skupa. Pored Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu tu je i Tehnološki fakultet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet u Beogradu, i takođe, Udruženje prehrambenih tehnologa Srbije koje je član ovih međunarodnih asocijacija. Svi istraživači navedenih Instituta će već danas biti ovde, u smislu tehničke pomoći, a sutra već kao aktivni učesnici kongresa, da li će to biti oralne prezentacije, ili predsedavanja sesijama.

Da li ima nekih posebnih tema na koje treba da obratimo pažnju?

- Ovo je kongres koji se doista razlikuje od sličnih koje smo do sada radili. Po prvi put otkako učestvujemo na naučnim skupovima u zemlji ili u svetu, imamo kongres sa 11 tema ukupno, što do sada nikada nismo imali, koji praktično obuhvataju kompletnu oblast prehrambene industrije, počev od sirovina, kontrole, tehnoloških procesa i od primene u ishrani ljudi, odnosno veza hrana-zdravlje. Pokriven je čitav lanac proizvodnje hrane, obuhvatajući i hranu za životinje kao važan faktor u proizvodnji zdrave i bezbedne hrane. Drugi veliki događaj je tzv. Ino-dan, koji je novina u organizaciji kongresa, a na koji smo pozvali veliki broj rukovodilaca inostranih projekata finansiranih od strane Evropske komisije ili od strane drugih vidova i drugih izvora, na kome ćemo imati predstavnika Evropske Unije za naučnu zajednicu, koji će toga dana biti Srbiji. Za sve nas je veoma bitno da se uspostavi prava komunikacija, da se ljudi upoznaju sa predstojećim naučnim projektima, kako bi se lakše i brže mogli uključiti u sve nove pozive, lakše našli partnere i sebi otvorili još jedan veći i dublji vid saradnje sa svim svetskim institucijama.

Upravo se završio 79. Međunarodni poljprivredni sajam gde su stručnjaci sa FINS-a imali dosta posla oko ocenjivanja u različitim komisija. Kako vi ocenjujete saradnju sa Novosadskim sajmom?

-Novi Sad i Novosadski sajam imaju dugu tradiciju u organizaciji ove poljoprivredno-prehrambene izložbe, izuzetno cenjene u okruženju i svetu, imamo dugu i dobru saradnju sa njima, tako da je i ove godine veliki broj naših kolega bio u stručno-ocenjivačkim komisijama iz raznih oblasti. Za sve naše istraživača je to jedno novo iskustvo, koje je uznačajno i zbog toga što oni, a samim tim i naš Institut,
na taj način ima priliku za praktičan rad i upoznavanje sa najnovijim dostignućima naše ali i inostrane prehrambene industrije.

Koliko će rezultati izneti u referatima tokom kongresa doprineti u daljem naučno-istraživačkom i praktičnom radu kada je u pitanju ova oblast privrede?

-Na samom kongresu biće prezentovan izuzetno veliki broj radova. Imamo preko 550 prijavljenih radova, od toga 100-ak će biti saopšteno putem izlaganja od strane autora, tzv. oralnim putem, dok će ostali radovi će biti predstavljeni na posterima. Svi prispeli radovi su štampani u Zborniku kongresa. Oko 60% radova će biti štampano u celini, jer nisu svi istraživači, kako naši, tako i strani, poslali kompletne radove. Učesnicima kongresa će biti dostupna i knjiga apstrakata, kao i CD sa radovima. Ukoliko autori budu dozvolili, nakon završetka kongresa, sve njihove prezentacije stavićemo na web sajt CEFood-a, a takođe ćemo uz njihovu dozvolu staviti prezentacije i na web sajt našeg Univerziteta i Instituta, kako bi bio dostupan široj javnosti. Verovatno ćemo i zbornike staviti na pomenute web adrese da svi mogu da ih koriste on line. Za sutra, i ove dane koji nam predstoje, pored istraživača mi smo pozvali i predstavnike naše prehrambene industriju. Videćemo koliki će biti odziv.
Prijavljenih ima dosta, a registracija je moguća na licu mesta tokom svih dana trajanja kongresa.

Da li doživljavate ovaj veliki međunarodni skup kao priznanje našoj zemllji i našim stručnjacima, i šta očekujete da se posle kongresa desi?

- Odziv ovoliko velikog broja
eminentnih predavača iz sveta je veliko priznanje našoj istraživačima iz ove oblasti, posebno onima koji su se najviše potrudili oko realizacije. Mi moramo reći da u poslednjih 5,6, 7 godina, veliki broj naših istraživača uključen u razne vidove međunarodne saradnje, međunarodne projekate, tako da su sve kolege pozvale svoje kolege iz projekata i ta progresija saradnje i ljudi koji su uključeni u međunarodni naučno-istraživački rad se dalje širi. Iamamo dobru komunikaciju sa institucijama u svetu tako da nam dolazi preko 200 istraživača iz celog sveta sutra, i to doživljavam kao veliko priznanje celoj našoj zajednici.

Naša sagovornica, profesorica Jovanka Lević dodaje, na kraju, da je ohrabrena činjenicim da su dobijena podsticajna sredstva od Centra za promociju nauke, sa zadatkom da se u ovaj kongres aktivno uključe srednjoškolci i studenti, kako bi se dalje širilo znanje i interesovanje mlađe populacije, tako da će pojedine oblasti na kongresu pratiti oko 40-ak mladih, budućih naućnika, što je dobar znak za budućnsot.