Erdevički atar se nalazi na južnoj padini Fruške gore. Za one koji nisu bili tamo, to je jedno prelepo mesto, (po mišljenju autora ovoga članka, najlepše na Fruškoj gori),  koje je nekada bilo poznati vinogradarski i vinski region, posle vršačkog, najveći u Srbiji. Zemljište na kome su se nalazili voćnjaci i vinogradi je idealno orijantisano u pravcu sever-jug, dok se, onaj drugi, ravničarski deo atara, koristi za ratarsku proizvodnju. Nadmorska visina ovog poteza je do 240 metara. No, iako je tu oduvek bilo vinograda, u poslednje dve decenije ih je sve manje. Samo PD „Erdevik“ je nekada imao više od 600 hektara vinograda. Danas je Erdevik daleko od te cifre, ali ima novih zasada privatnika, dok iz samog Erdevika ima više njih koji imaju od 4 do 6 hektara. Polako se to budi otkad je država malo pomogla sa regresiranjem. Međutim, za ozbiljniju proizvodnju grožđa i vina se još uvek malo ko opredeljuju, pogotovo što više nema Erdevičkog podruma da otkupi sve ponuđene količine grožđa, a u proizvodnju vina treba mnogo investirati. Ljude sputava i to što zakon dosta strog, što je neophodno još mnogo novca uložiti u prateće stvari, da bi se vinarije i vina registrovali, pa pojavili na tržištu, koje je danas prepuno loših distributera, uz problematičnu naplatu ostavljene robe.

Jedan od retkih „ozbiljnih“ vinogradara i sve više, vinara, je Dragan Trivanović iz Erdevika. Iako je okružen vinogradima i vinom od kad zna za sebe, a kako u šali kaže, zna za sebe već dosta dugo,  tek kada je nasledio porodični vinograd, intenzivno je time počeo da se bavi, a to je nekih šest godina.

Porodica ukupno ima 55 hektara vinskih sorti: Italijanski rizling, Traminac, Sauignon, Pinot Sivi, Merlot, Shardone, Cabernet Souvignon, Shiraz. I sve je u rodu, četvrta, peta i šesta godina. Kako sada, pod „stare dane“ sve to izdržava, jer smo primetili da se sve češće pojavljuje na različitim vinskim manifestaiajama u zemlji, upitao sam ga prilikom jednog slučajnog susreta:

-Obaveza u i oko vinograda je puno. Mi imamo pojedinačno najveću površinu zasada vinograda u Vojvodini, ali uz dobru organizaciju se nekako ide napred. Bazirao sam se na proizvodnju i prodaju grožđa, a samo delimično proizvodim i vino. S obzirom da Erdevik nije u blizini većih gradova, da se Sremska Mitrovica i Ruma tek vraćaju vinu i negovanju vinske kulture, a da su glavna tržišta Beograd, udaljen 100 km i Novi Sad 60 km i da su odatle najveće mušterije, snalazim se i tek polako ulazim u sve te tajne snabdevanja i prodaje vijna i grožđa. Ne bih baš detaljnije o tome. Posao nekako ide, što direktno, što preko posrednika.

Šta je plan za budućnost? Izgradnja prave vinarije. Erdevik je mesto koji će svet tek otkriti, predivna priroda, tri jezera, jedan pravi planinski, vinogradarski ambijent i što je najvažnije, grožđe je slatko, a vina od kojeg se prave, odlična. Erdevik se marketinški baš nije najbolje pozicionirao ni na vinskoj, a ni na turističkoj mapi Vojkvodine, a da ne govorimo o mapi Srbije. Neka druga sela u okruženju su se mnogo bolje pozicionirala. Nije problem u nama, običnim ljudima, koji pošteno radimo svoj posao i borimo se za opstanak. Ovde kod nas je u pitanju kako naša lokalna vlast i opština radi svoj posao na tom planu. Očigledno, nedovoljno dobro.

Prvi put smo se pojavili na Sajmu turizma i vina u Beogradu ove godine. Možda ćemo doći i na Interfest u Novi Sad da Novosađanima predstavimo i ponudimo naša vina. Ja sam se ceo vek bavio elektrotehnikom i sada ulazim u ovaj posao. U porodici imam veliku podršku i pomoć, imam dva sina, pomoć kada su u pitanju marketing i intelektualne usluge. Voleo bih da su sinovi uključeni još više u ceo ovaj posao, da prenesem sve ovo jednog dana na njih, da oni vode, a ja da doprinosim koliko mogu i nadam se da će tako i biti. Na stručnom planu sarađujem sa profesorom Žunićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu kada je u pitanju zaštita vinove loze, kao i sa više stručnih saradnika po drugim pitanjima. Moj inženjer koji je dugo vremena proveo u Erdevičkim vinogradima, vodi taj deo posla.

Na kraju razgovora, gospodin Dragan Trivanović je izrazio uverenje da će se stvari što se Erdevika, vinogradarstva i vinarstva ovoga kraja tiče, ubrzo promeniti, ukoliko  MK Grupa preuzme podrum u Erdeviku, PP „Erdevik“ u stečaju. Ukoliko bi se taj podrum aktivirao, siguran je da bi zasadi vinograda vrlo brzo ponovo bili postavljeni tamo gde su izvađeni i onda bi narod ponovo imao i posla, dolazilo bi više ljudi, a pokrenuo bi se i  taj turistički deo, koji ima velike potencijale, ali je trenutno u potpunosti zapušten. Dragan Trivanović kaže da svi Erdevičani misle kao i on. Važno je da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. Erdevik to zaslužuje.