Udruženje vinskih vitezova „Sveti Đorđe“ iz Novog Sada, imalo je privilegiju i čast da bude domaćin 47. Kongresa vinskih vitezova F.I.C.B., koji se održava se svake druge godine, naizmenično, u nekoj od zemalja članica, a svake druge Kongres se vraća u Pariz. Mi smo imali sreću da je Portugalija odustala od organizacije ovog velikog dođađaja, pa smo ga iznenada dobili. O tome kako smo i koliko iskoristili priliku da se predstavimo svetu, ostaje da se vidi i analizira. Tek, Vinarija Mačkov podrum je, sudeći prema atmosferi koja je vladala za vreme boravka vinskih vitezova, učesnika Kongresa, u Irigu, pobrala sve pohvale.
Najbolji način da se vidi i doživi vinograd, je odlazak u vinograd. Tom logikom, rukovodio se i gospodin Sava Jojić, osnivač i vlasnik Vinarije Mačkov podrum iz Iriga ovde u Srbiji, na Fruškoj gori, na potezu Ružaš, to je ono brdo kada se iz Iriga penjete na Iriški venac, pa Vam ostaje sa leve strane. U vinogradu, Sava Jojić sa porodicom, obučen u sremačku nošnju i okićen sa tri medalje: medaljom Evropskom vinskog viteškog reda „Sveti Đorđe“, medaljom Srpskog vinskog viteškog reda „Sveti Đorđe“ i medaljom Svetskog kongresa vinara i vitezova vina, dočekivao je goste koji nisu mogli drugačije da dođu do u adaptiranim traktorskim prikolicama. Pa, iako je ta vožnja po neravnoj i truckavoj zemljanom putu trajala dva i po kilometra, iliti dvadesetak minuta, nikome nije smetalo da, videšvi razapet šator okružen vinogradima i predivnu prirodu, sa osmehom na licu kroči na fruškogorsku rodnu zemlju. Čitav ovaj hepening trajao je skoro punih šest časova, da bi gosti, ponovo sa osmehom na licu, puni utisaka, nastavili svoj put za Beograd i dalji obilazak Srbije.
Po završetku, Sava Jojić je sa neskrivenim zadovoljstvom, u vinogradu, izjavio:
-Vinski vitezovi su zagovornici filozofije rođene početkom drugog milenijuma, kada su ljudi želeli da utihnu ratovi i ubijanja. Sa druge strane, članstvo u takvim udruženjima je obavezivalo na časnost prema moralnim normama toga vremena. Slogan svih vitezova vina je: ORUŽJE DOLE, ČAŠE GORE! To je jedan izuzetno pomirljiv slogan ili uzvik da oružje utihne, a da se ljubav razvija uz čašu vina.
Poseta 120 vitezova sa svih kontinenata je bio zaista veliki događaj za sve nas i jedan veliki podstrek za vinarstvo i vinogradarstvo Srbije i pre svega, velika čast. Ja sam imao tu privilegiju da budem izabran da u vinogradima Vinarije„Mačkov podrum“ priredim jednu neobičnu degustaciju vina i sremački ručak. Moja mnogobrojna i vredna ekipa saradnika se potrudila da gostima, vrsnim poznavaocima vinske kulture, vinogradarstva, svetskim putnicima, stvori jedan drugačiji ambijent. Jer, sve vreme boravka vitezova u Srbiji, koje je trajao nekih sedam dana, uglavnom je bilo vezano za restorane ili akademske prilike. Ja sam želeo da napravimo jedan iskorak i da ih dovedemo u vinograd, da vide junsko sunce, žegu koju mi vinogradari osećamo i doživljavamo i da vide kako je ta žega pretočena u vino koje su ovde pili. Za nas i za njih je upriličen poseban piknik sa volom na ražnju, kojim su se oduševili. Jedan gost iz Teksasa je spontano izjavio: „Ljudi, mi svašta u Teksasu imamo. Proputovao sam ceo svet, ali za vola na ražnju, nikada nisam ni čuo ni video“, a ja bih dodao ni jeo. A upravo, kada smo planirali ovaj skup, to smo i želeli. Naši gosti su se tako uklopili u atmosferu da smo se lepo družili, recitovali smo i pevali pesme, njihove, ali i naše, tamburaške. Uspeli smo da stvorimo jednu prisnu atmosferu ljubavi i druženja kakva dolikuje nama, zaljubljenicima u vino. A kada ste zaljubljeni u vino, tu uvek ima i nastavak, uvek ste zaljubljeni u žene, prirodu, okolinu...
A na pitanje novinara, ponesenog trenutkom, da li u „Mačkovom podrumu“ planiraju organizaciju još ovakvih susreta, Sava Jojić je odgovorio:
-Pa mi možemo ovako svakog dana, što se mene tiče. Zaista, mi to često i radimo. Doduše, Kongres je u Srbiji bio ove godine i ko zna kada će biti ponovo, ali Vinarija „Mačkov podrum“ ima svoj moto: ZNATI PITI, ZNATI ŽIVETI! Što znači, da mi znamo da pijemo, i da sve prijatelje vina okupljamo. Naravno, ne pečemo vola svakog dana, ali znamo i za druge specijalitete. Pijemo vina, družimo se, veselimo se, pa šta je život, svega stotinak godina. Zato ga treba živeti. Živeli!
Napomenimo da se Mačkovo vino pilo i u Beogradu, prilkom večere u restoranu Dva jelena u Skadarliji, kao i na svečanoj večeri u restoranu Aeroklub.
