Grčki inženjer iz Mileta, poznatiji kao filozof  Tales (VI vek pre nove ere), izrekao je čuvenu rečenicu: „Najbolja stvar na svetu je voda“. Vodu je izjednačavao sa životom (voda = život), i smatrao je prvobitnim, pra elementom iz koga je nastalo sve drugo. „Voda je duša stvari, suština svega“, govorio je, a Zemlju zamišljao kao veliki splav koji pluta po ogromnoj vodenoj površini, čije je zaljuljivanje moglo da izazove zemljotrese. Od Talesa pa do današnjih vremena suština vode se drugačije tumači, ali njen značaj za život i čoveka je ostao isti.

Oko velikih voda nastale su prve civilizacije. Dobrobit koje je stanovništvo imalo od reka potiralo je sve „zlo“ (pre svega poplave) koje je dolazilo od njih.

Kolevka mnogih civilizacija,Dunav, je poneo ime od gotskog Donavi, u značenju VELIKA VODA, koji je prihvaćen i zadržan do danas. Od drugih naziva za reku, poznat je keltski Danuvius sa značenjem “reka koja šumi” i starogrčki Istros ili Istar (Ἴστρος), naziv vezan za donji tok reke, sa značenjem hraniteljice, “Božanske reke”.

Svesni značaja ove druge po veličini evropske reke, koja protiče kroz 10 država, četiri prestonice, na čijim obalama živi 81 milion ljudi, četrnaest zemalja potpisnica Dunavske konvencije 29. jun, obeležava kao Dan Dunava. Konvencija o zaštiti Dunava, potpisana 1994. godine u Sofiji, ukazuje na potrebu ulaganja zajedničkih napora o podizanju svesti za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca, kao i racionalnu upotrebu vodenih resursa
-U Srbiji sedeveti put po redu obeležava Internacionalni Dan Dunava, manifestacija u koju je uključeno 27 mesta, a među njima i Sremska Kamenica. Današnje okupljanje je samo početak jedne velike akcije kojom započinjemo čišćenje i uređenje obale Dunava u Sremskoj Kamenici i trajaće naredna četiri meseca. Dan protiče u lepom druženju uz nekoliko edukativnih aktivnosti koje će biti završene pozorišnom predstavom kao rezultat šestomesečnog rada sa decom iz OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, takođe iz Sremske Kamenice - rekla je Daniela Jovanović, predsedavajuća NVO SVET I DUNAVi izdavač i urednica časopisa “Sveti Dunav”.

-Kao i svake godine pokrovitelj i glavni partner ove manifestacije je Republička direkcija za vode. Oni su ujedno i nacionalni koordinator obeležavanja Dana Dunava, pošto se Dana Dunava obeležava u svim zemljama Podunavskog regiona i odnosi se na 81 milion stanovnika, koji se nalaze u dunavskom slivu. Pored njihMinistarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcija za vode i Coca-Cola System,pomogli su ovaj festival sa osvežavajućim pićima i vodom. Ove godine, dodatnu vrednost ima uključivanje dece sa posebnim potrebama i invalida, kako u obeležavanje ovog Dana tako i kroz javne radove uređenja obale Dunava.

-Planiramo da će svakog radnog dana odabrana ekipa, od 8 do 14 časova,  biti prisutna na obalama Dunava i nastaviti da sistematično uređuje priobalje, od početka Kameničkog parka do okretnoce, u dužini od 2,5 km. Nakon toga, pokušaćemo da omogućimo prilaz plaži, jer se postojeća platforma urušila i predstavlja opasnost za kupače. Trenutno je nemoguće sigurnim putem prići plaži, što je velik hednikep za žitelje Kamenice, a mi ćemo se potruditi da ove godine osposobimo normalan prilaz.

Na pitanje da li je zadovoljna odzivom i kako pritiču planirane aktivnosti, gospođa Daniela Jovanović kaže:

-Odzivom sam zadovoljna, s obzirom da našu interesnu grupu čine uglavnom deca i vidim da ovo njima predstavlja zadovoljstvo i radost. Potrudili smo se da im to danas upotpunimo sadržajima kao što su sportski ribolov, treningom na suvom, ali i na vodi. U međuvremenu je bila likovna radionica u kojoj su deca pravila žive slike posvećene Dunavu, tako da sam ove godine zadovoljna u smislu nas koji smo se angažovali, zadovoljna sam brojem uključenih, ali sam zapanjena neodzivom građanstva.

Mi smo sve do ove godine radili istovremeno obeležavanje dana Dunava i u Novom Sadu i Sremskoj Kamenici. Prošle godine smo radili u Sremskim Karlovcima poribljavanje ribljom mlađi, i tom prilikom je pušteno 60.000 šaranske mlađi u Dunav, a ove godine smo imali problema da kupimo 20kg šarana za riblju čorbu, kojom smo se mi, učesnici ove manifestaije na kraju počastili.

O tome odakle potiče tako velika ljubav prema ovoj reci, Daniela kaže:

-Odrasla na Dunavu. Godine 1997. kada sam se vratila iz Beograda, zatekla sam uparloženo stanje u kulturi u kojem se nije dešavalo ništo novo i onda sam osmislla koncept od „Dunava ka Dunavu“ i stvaranje scene na brodu, nešto poput broda koji bi bio centar autohtone dunavske kulture. Zbog raznoraznih dešavanja nastala je višegodišnja pauza u realizaciji ovog projekta, ali na moju veliku sreću, brod je i danas tu, a autorka projekta, tj. ja, imam dovoljno znanja i snage da tu priču obnovim i da ona ponovo zaživi.

Dunavom se profesionalno bavim 15 godina. Osnovali smo časopis „Sveti Dunav“ 1997.godine kao časopis za književnost i kulturu podunavskih zemalja, a onda su same po sebi došle teme vezane za zaštitu životne sredine, sprovođenje zakona, poštovanje direktive za vodu, direktive koju treba da poštuju sve zemlje potpisnice Dunavske konvencije i onda smo ušli u problematiku, onoliko koliko se može pokriti to nepresušno polje problema. Dunav je prepun tema i da ceo život posvetite njemu neće biti dovoljan, posebno što se svest ljudi ne pomera na bolje, tako da dolazimo u situaciju koja je kritična i u socijalnom i u ekonomskom smislu, a to se odražava i u odnosu čoveka prema čoveku, ali i čoveka prema prirodi. Posledice takvog odnosa trpimo svi zajedno. U tom smislu postoje dileme, kao što su angažovanje invalida u ovakvim akcijama, ali slab ili nikakav angažman zdravih ljudi na javnim radovima koji nemaju posla. S tim u vezi, danas je sa nama prisutna koleginica koja vodi Udruženje za zaštitu prava nezaposlenih. To su mala primanja, ali u situaciji kada čovek nema nikakava ipak nešto znače, a još kada se u obzir uzme da će se obala očistiti, i da će to imati veliki značaj za sve Novosađane, trebalo bi da bude neka satisfakcija.

-Pre devet godina prisustvovala sam Generalnoj skupštini ICPDR– Internacionalna Komisija za zaštitu reke Dunav, koja je i tvorac Dunavske konvencije i koja je inicijator i glavni pokrovitelj obeležavanja Dana Dunava u svim podunavskim zemljama. Oni su me pozvali i podržali, omogućili medijsku pažnju da pokušamo da sa našim aktivnostima skrenemo pažnju na mogući drugačiji stav prema reci, i da uzmemo učešće u održavanju ove manifestacije. I mogu vam reći, od kada smo počeli da obeležavamo ovu  manifestaciju, mnogo više ljudi sam upoznala u i Novom Sadu, i uVojvodini, Srbiji, koji su nam pomogli u realizaciji neverovatnog broja aktivnosti vezanih za Dunav – izjavila je Daniela Jovanović.

Više slika sa obeležavanja Dana Dunava u Sremskoj Kamenici, možete videti  o v d e.