Wed05292024

Poslednja izmena:10:45:55 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Interfest, prilika da degustiramo i portugalska vina

Interfest, prilika da degustiramo i portugalska vina

  • PDF

Prvu ozbiljniju priliku da se upoznamo sa asortimanom portugalskih vina, imali smo na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2011. godine, kada je ova zemlja bila partner najpoznatije poljoprivredne smotre u regionu Jugoistočne Evrope. Na predstojećeem Interfestu, opet u Novom Sadu, vinoljupci će ponovo imati priliku da degustiraju portugalska vina. O tome i o Portugaliji, zemlji vina, na promociji Interfesta 2012. za novinare na “Ćirinom katamaranu”, dok smo lagano plovili našim lepim, ma kakve boje Dunavom, govorio je Željko Tintor, vlasnik preduzeća “Vinomond” iz Beograda, koji će mnogo veću i posećeniju promociju voditi od 5-7. jula na novosadskom Gradskom trgu. No, pre nego što Željko najavi ovaj događaj, malo podataka o vinarstvu i vinogradarstvu Portugalije.

Smatra se da su prvi čokoti vinove loze u Portugaliji zasađeni pre 5.000 godina, kao i da su se još u antičko doba portugalska vina nalazila na trpezama bogatih Rimljana. Prvi sačuvani zapisi o proizvodnji vina datiraju iz 989. godine. Tokom XII i XIII veka, u vreme rekonkvista, opada proizvodnja vina u područjima pod islamskom vlašću, ali su se Portugalci čvrsto držali vinograda i vina i istrajali u tome.
 Sredinom 80-tih godina prošlog veka, kada je Portugalija stupila u EU, prvobitni zahtev je bio da ova zemlja iskrči svoje autohtone vinograde i posadi “evropske” sorte, što su Portugalci kategorički odbili i sada umnogome mogu da zahvale upravo takvoj odluci. Po ulasku u EU primetno je veliko ulaganje u vinogradarstva i u razvoj proizvodnje vina. Do 2000. godine proizvodnja vina je imala stabilnost, ali i stagnaciju, a potom beleži značajan porast. Stalnom brigom o ponudi i potražnji, proizvodnja je usklađena sa potrebama tržišta. Paralelno se radilo na obrazovanju i obuci kadrova, poboljšanju kvaliteta vinove loze i uvođenju savremenih tehnika u proizvodnji vina.

Stručnjaci smatraju da su za kvalitet portugalskih vina zaslužni klima, atlantska i sredozemna, i sama lokacija vinograda smštenih u blizini mora, tlo, ali i bogatstvo autohtonih sorti. Vodeća vina su ona iz regije Douro, Vinho Verde i vina sa ostrva Madeira. Regija Douro je najpoznatija kao mesto odakle potiče porto, najznačajnije portugalsko vino. Vinogradi su tamo označeni kamenim znakovima što ovu regiju čini najstarijom ograđenom regijom na svetu, u čemu je najvažniju ulogu odigrao markiz de Pombnal, kraljev ministar, koji je 1756. godine naredio obeležavanje granica pokrajine u kojoj se može proizvoditi Porto. Porto vina, su od XVIII veka redovno prisutna na engleskom tržištu. Portugalija je danas četvrta zemlja po količini proizvedenog vina u Evropi, koja uglavnom izvoze. Po količini površina pod vinogradima je faktički prva. Skoro 11% obradivog zemljišta pretvoreno je u vinograde. I još nešto, Portugalija je gotovo identična i po površini i po broju stanovnika sa Srbijom. Što bi neki rekli, a gde smo tu mi. Pa, procenite sami, posle ovog teksta.

Najavljujući promociju portugalskih vina na predstojećem Interfestu, Nataša Budisavljević, direktorka najposećenije vinske manifestacije u zemlji, predstavila je Željka Tintora, vlasnika preduzeća “Vinomond” iz Beograda, koje se već 10 godina bavi uvozomi prodajom portugalskih vina u Srbiji, istovremeno i kao vrsnog poznavaoca portugalskih vina. Evo, ukratko, njegovog izlaganja:

-Portugalija je insteresantna u vinskom svetu, posebno poslednjih godina zato što je zemlja sa najviše autohtonih sorti, a upravo je to ono što se traži. To su sorte koje tamo žive i rađaju na tom prostoru vekovima, autohtone sorte, one koje najbolje rezultate daju upravo na mestu rođenja. Tačnije rečeno, Portugalija ima više od 350 autohtonih sorti od kojih je 220 vinskih autohtonih sorti, znači za proizvodnju vina. Pokazalo se da su te sorte mnogo otpornije na raznorazne bolesti, plesni i ostale nedaće koje mogu da se jave na tim mikrolokalitetima. U zavisnosti od geografske širine i nadmorske visine, one daju različite prinose i različita vina. Zahvaljujući tome, oni danas imaju veliki broj različitih etiketa i nekoliko svojih brendova koje plasiraju pod imenom sorte. Najpoznatija Portugalska vina su Porto i Madera, dezertna vina, koja se takođe proizvode od autohtonih sorti. Regija Doro (Douro)nosi titulu najstarije vrhunske vinske regije na svetu, odakle nam dolazi Porto, kao i brojna druga tzv. „mirna“ vina. Uglavnom su to crvena vina, veoma upečatljivih osobina i karaktera. Regija Vinho Verde, na severu Portugalije, na granici sa Galicijom, po površini je najveća vinska regija, gde se proizvode uglavnom lagana bela vina. To su penušava, suva, bela vina sa niskim procentom alkohola (10%) i velikom kiselošću, i predstavljaju veoma jak expertni potencijal Portugalije – obavestio je Željko Tintor.

Sva vina iz bogate palete portugalskih vina, na predstojećem Međunarodnom festivalu vina Interfest u Novom Sadu, Tintor najavljuje da ćemo moći da probamo i kupimo, pa i vino koje se zove Danubio, ime koje je dobilo upravo po ovoj „našoj“ reci, još davne1927. godine.

Kako se mi, koji vekovima živimo uz Dunav i proizvodimo vinovu lozu i vino, toga nismo setili?!!

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com