Thu09242020

Poslednja izmena:11:43:10 AM

Back HRANA I PIĆE VINO Razgovor s povodom: Nikola Mladenović, vlasnik vinarije Matalj

Razgovor s povodom: Nikola Mladenović, vlasnik vinarije Matalj

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 12
  • Sledeća

Dobro je u vinskom svetu Srbije već poznata i priznata vinarija „Matalj“ iz Negotinske krajine, što zbog dobrog vina, što zbog ambicioznog i vrednog vlasnika, mladog Nikole Mladenovića Matalja. On je sa grupa negotinskih vinara na ovogodišnji Interfest u Novom Sadu,  došao  uz pomoć nemačke fondacije GIZ. To je drugi put da se ova relativno mlada vinarija pojavljuje na najvećoj vinskoj smotri našoj zemlji, na Interfestu, prvi put su imali samostalan nastup, ali ovako organizovano prvi put. I koliko god je taj prvi nastup ostao upečatljiv po interesovanju vinoljubaca, ovaj će Nikola pamtiti kao poseban, jer je, kako kaže, bio jako dobar osećaj u društvu sa kolegama iz kraja. Ovoga puta, Vinarija „Matalj“ je Novosađanima predstavila tri vina: Terasu-Sauvignon Blanc, Dušicu-Rose, i Kremen-Cabernet Sauvignon. Imali su još jedno vino-kupažu u ponudi, koje trenutno nemaju za prodaju, jer je sve „otišlo“ čim se pojavilo na tržištu.

Nikolu pitamo za prve utiske o Festivalu?!! 

-Rekao bih da je naš štand bio dosta posećen i da je bilo zaista puno ljudi na degustacijama, kao i da su impresije o našim vinima više nego zadovoljavajuće. Nama je važna posećenost, ali su nam još važnije povratne informacije o vinima, ne samo one jako dobre, a ocene koje smo dobili od Novosađana su bile odlične, već i eventualne sugestije od iskusnijih vinara. Mi imamo odlične uslove proizvodnje, pre svega za uzgoj crnog grožđa i proizvodnju crvenih vina, imamo i dobre cene i što je najbitnije, naši potrošači dele to naše mišljenje, ali smo svesni da stalno moramo da učimo, ukoliko želimo da se još bolje pozicioniramo na sve probirljivijem vinskom tržištu. Ljudi više neće svašta da piju.

Negotinska krajina je nekada bila čuveni region u Srbiji, SFR Jugoslaviji, a u poslednje vreme je vidljivo da je dosta mladih iz Krajine angažovano u vinarstvu?

-Pa vidite, Negotinska krajina je region koji je kao stvoren za proizvodnju grožđa. To je region na samom istoku zemlje, sa najvećim brojem sunčanih dana, osim Hvara, u bivšoj SFRJ, mada nema more i to nema veze, jednostavno takva je osunčanost, mala je oblačnost. Ovo je istorijski kraj u kome su se vekovima unazad proizvodili kvaltetno grožđe i još bolje vino. U našem kraju narod živi sa grođem i sa vinom i kroz grožđe i kroz vino. Negotinski vinski region ima posebno mesto ne samo u kulturi našeg naroda, nego je utkano i u istoriju naših porodica.

Opišite nam u nekoliko rečenica Vinariju „Matalj“?

-Vinarija „Matalj“ je kapaciteta 45.000 litara, trenutno proizvodi 35.000 od kojih je 25.000 u bocama. Moderna priča se naslanja na tradiciju i na takav projekat od 2007. godine,  kada se od zapuštenih zasada vinograda, uz neophodnu negu i kupovinu opreme koje nam je omogućila da podignemo proizvodnju vina na jedan viši nivo, počela ponovo razvijati. Od samog početka nastojali smo da izvučemo najbolje iz tog Bogom nam datog teroara i da dođemo do potrošača u Srbiji, da tu jedinstvenu prirodu u boci i čaši, prenesemo širom zemlje, pre svega u Novom Sadu i Beogradu, gradove za koje smatram da imaju izgrađenu vinsku kulturu.

Da li mladi ljudi i dalje vide prerspektivu u vinogradarstvu i proizvodnji vina?

-Rekao sam da je to deo kulture življenja u Negotinskoj krajini. Imate u genima utemeljenu proizvodnju grožđa i proizvodnju vina kod svih ljudi ovog kraja. S druge strane, pokazalo se da se od proizvodnje vina može lepo živeti. Tako da su ljudi završavajući neke fakultete, ipak, želeli da imaju neke svoje etikete i brendove. Danas je potražnja za domaćim vinom sve veća i veća, usled ekonomske krize smatra se da u ovoj lošoj situaciji u svetu i kod nas vinarstvo doživljava svoj rast. To je logično uklapanje tržišta, mogućnosti jednog regiona, potreba tržišta i jednostavno ambicija mladih ljudi da u negotinskom regionu krenu da proizvode dobra vina.

A kakve su vaše ambicije, s obzirom na širenje površina pod zasadima i gajenje svetskih, ali i autohtonih sorti grožđa?

-Moje ambicije nisu uopšte bazirane na kvantitetu. Mi smo posadili vinovu lozu, imaćemo je na oko 20 hektara, što se smatra većim posedom u Srbiji, ali je to posed koji nama omogućava da uz jednu redukciju prinosa imamo odgovarajući proizvod koji možemo da prodamo. Ambicije su, pre svega, bazirane na kvalitet grožđa i vina i istraživanje podneblja. Ja i moja porodica, zajedno sa našim saradnicima, još uvek istražujemo šta je ono najbolje što možemo da proizvedemo, osluškujemo šta su pričali naši stari, naslanjamo se na njihove ideje, ali ih ne sledimo slepo, nego pokušavamo da unesemo brojne novine, shodno naučnim saznanjima i potražnji na tržištu, tako da su ambicije vezane isključivo za kvalitet.

Koji je pravi put, za domaćeg ili stranog kupca?

-Pravi kupac treba da dođe vremenom, mi ne patimo za stranim kupcem. Treba prvo naći pravog stranog partnera. Strani kupci su vezani malo više za autohtone sorte. Nama autohtone sorte nisu stigle na rod. Treba reći da Negotin ima najveći broj autohtonih sorti u Srbiji: Bagrinu, Začinak, Crnu Tamjaniku, Kadarku..., a poenta je upravo u tome da spojimo domaće i strane sorte. U ovom trenutku imamo malo više u ponudi strane, internacionalne, odnosno francuske sorte, a vremenom, za jedno 3 do 4 godine, ćemo imati 2-3 vrste domaćih.

Da li razmišljate i o vinskom turizmu?

-To je fenomenalna stvar, koja vam služi za izgradnju brenda, ali i za najlepšu prodaju. Najbolja je svakako upravo tzv. „prodaja na vratima“ koju mi imamo, ali ne dovoljno, svakako ne onoliko koliko bismo želeli i onoliko koliko su navikli vinari iz Vojvodine, Fruške gore, gde je vinska kultura mnogo razvijenija. Uostalom, do Negotina se i stiže mnogo teže.

Da li već ima interesovanja nekih turističkih agencija za dovođenje gostiju?

-Mislim da tu nedostaje prava organizacija. Turističke agencije i organizacije ne nude u dovoljnoj meri organizovane ture i posete negotinskim vinarijama, kao što se to radi u Vojvodini. Suština problema je u toj nekoj distanci, udaljenosti od tržišta. Mi smo jednostavno van „glavnih“ puteva. Ali, oni koji su zainteresovani, a takvih je sve više, dolaze i mi se u budućnosti moramo udruživati i misliti kako da smestimo te ljude, da nam se zadrže makar dva, do tri dana u kraju, u autentičnom seoskom ambijentu, gde će probati i kupiti vino, ali i užuivati u lepoti njegove prirode. Za sada te vinske ture praktikuje najkvalitetnija vinska publika, ali generalno, nisam zadovoljan brojem poseta u mojoj vinariji. Mi ćemo sve uraditi što je do nas, i bolju komunikaciju, predstavićemo se u medijima, ali neke infrastrukturne stvari i neki poduhvati su mimo naših domašaja.

Ko bi trebalo da pomogne da bi se ti problemi rešili?

-Na tom planu nam predstoji jako puno posla. Vidite, mi ne možemo da kukamo večito na temu da je Negotinska krajina daleko. Istina je da nemamo smeštajnih kapaciteta u vinarijama, da nam dođu ljudi koje upućujemo u seoska domaćinstva, da nismo sigurni da li tamo uopšte ima mesta itd., što sve deluje dosta neorganizovano. Možda bito i mi treba da radimo, da ne čekamo turističke organizacije ili agencije, da se odlučnije obratimo za pomoć nadležnim državnim institucijama da nam daju neke povoljnije uslovi za izgradnju smeštajnih objekata, pa da zaposlimo mlade ljude i da ih zadržimo u našem kraju. Trenutno je bilo kakva investicija koja podrazumeva beton, ciglu i armaturu, velika investicija. Mi smo u relativno teškoj situaciji i ljudi se teško odlučuju da prave te kapacitete za spavanje i to je problem. A uslovi za dalji razvoj vinarstva za koji su se ljudi „primili“ su više nego dobri – zaključio je Nikola Mladenović Matalj.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar