Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Fond za promociju izvoza poljoprivrednih proizvoda, uz finansijsku podršku Republike Austrije, izdao je priručnik „Marketing vina Vojvodine”, čiji su autori prof. dr Branislav Vlahović i novinar Petar Samardžija,u nameri da čitaoci ne samo da uživaju u pitkom i zanimljivom tekstu, nego da se i kvalitetnije informišu o vinskim putevima plodne Vojvodine. Ovaj projekat ostvaren je u okviru programa privrednog razvojaVlade AP Vojvodine, prepoznat je kao značajan od starih partnera i za njega su dobijena sredstva od Austrijske agencije za razvoj. Autori su, takođe, posetili Austiju, region Weinviertel, njihove vinske podrume, gde su se upoznali sa njihovim vinskim sektorom, sa direktorima marketinga proizvodnje vina i ostvarili jako dobre kontakte sa njima. Svoju premijernu promociju ova knjiga je imala na ovogodišnjem 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, a kasnije je bila dostupna i čitaocima.
Predstavljajući ovaj jedinstveni priručnik, prof. dr Branislav Vlahović je izjavio:
-Francuska poslovica kaže „Dan bez vina je kao dan bez sunca“. Mi smo napravili ovu knjigu, odnosno priručnik i on praktično ide u dva pravca. Prvo, on koristi proizvođačima vina kako bi mogli da se što bolje edukuju iz oblasti marketinga, iz oblasti proizvoda, promocije, distribucije, cena. Mi znamo da naši vinari znaju da proizvedu dobra vina. Ali, isto tako znamo da im nedostaje određeno znanje iz oblasti marketinga, a upravo je to bio cilj, da našim proizvođačima damo osnovna znanja iz oblasti marketinga kako bi mogli što bolje da naprave svoj proizvod i da ga što bolje plasiraju, pre svega na domaće tržište, da ga mi brendiramo, pa da potom izađe i na međunarodno tržište. Takođe, želeli smo da sa proizvođačima podelimo određeno znanje iz oblasti promocije, jer su svi rekli - imamo dobra vina, ali nam nedostaju znanja iz promocije. Mi smo im u priručniku ukazali vinarima koje su to neke osnovne stvari koje bi trebalo da urade, kako bi promociju svojih vina, vina iz Vojvodine, podigli na jedan viši nivo. Kada govorimo o izvozu, mi želimo da se naša vina iz Vojvodine nalaze na međunarodnom tržištu. Ne mogu se naći ako ne usvojimo osnovni koncept marketinga, osnovni koncept povećanja prodaje i zadovoljenje inostranih potreba potrošača. Mi hoćemo da podignemo kulturu vina na jedan viši nivo i upravo je to rezultiralo ovu našu saradnju. Takođe, u drugom delu knjige je promocija 54 vinara iz Vojvodine, kako bismo mogli što bolje da se upoznamo sa našim proizvođačima, sagledamo kakva je ponuda vina iz Vojvodine i kako bi mogli ta vina kasnije da pronađemo u našim i inostranim trgovinama.
Petar Samardžija, doajen u oblasti vinarstva, čija se reč i mišljenje izuzetno poštuje i od strane vinara, a i od strane novinara, je povodom priručnika „Marketing vina Vojovdine“ rekao:
-Moj zadatak je bio da u ovoj knjizi i na ovoj karti predstavim vojvođanske vinare. Prvi zaključak koji se nameće kada se priručnik prelista je da se čokoti vraća u Vojvodinu odakle su bili proterani pre pedesetak godina, i da su vinogradi danas najlepši ukras krajolika i Fruške gore i ostalih reona. Po novoj vinskoj karti Vojvodine u Pokrajini ima 7 vinogradarskih reona. Značajno je da je jedan od novih Telečka visoravan, koja do sada nije bila određena po ranijoj realizaciji i vođena kao reon. I u knjizi i na karti nisu zastupljeni baš svi vinari. Zastupljeni su samo oni koji su registrovani. Mene je iznenadilo, kada sam radio taj posao da veliki broj vinara nije registrovan i da će tu verovatno određenim merama i akcijama morati da se nešto učini, da bi svi koji proizvode i prodaju vino trebali da budu zastupljeni, u ravnopravnom položaju sa onima koji su registrovani.
Takođe, ima i mnogo mladih vinara i mladih, novih vinograda, što je dokaz da se Vojvodina vraća vinarstvu i vinogradarstvu. Podignute su, a to se može videti i na slikama na karti, mnoge nove vinarije koje podsećaju na čuvene šatoe, dvorce vinarske u Francuskoj i drugim zepadnoevropskim zemljama, koje svojim arhitektonskim rešenjima privlače ljude da svrate, vide šta je to i konačno probaju vina. Analizirajući kartu i knjigu, može se videti da je još uvek prednost u sortimentu vinove loze data stranim, visokorodnim sortama, ali ima i lepih primera vinara koji neguju naše autohtone, domaće sorte, kao i domaće novostvorene u Institutu u Sremskim Karlovcima. Jedan od njih je u Surduku, koji ima samo naše domaće sorte, Probus, Neoplantu, Silu, zatim Silu, imaju ih i neki Karlovčani. A da su one neopravdano preskočene pri sadnji novih vinograda pokazuje praksa gde se u mnogim restoranima i na tržištu, upravo ta vina najlakše i najbrže prodaju. Primer Milana Petrovića iz Sremskih Karlovaca koji ima hektar i po Sile i ne može da spoji dve berbe, jer vina prodaje već tokom leta. Da bi bio zastupljen na tržištu tokom cele godine ide na proširenje površina vinograda tom sortom. Isti je slučaj i sa nekim vinarijama u Banoštoru.
Petar Samardžija dodaje da je karta „zgodna“ i da bi pre svega trebala da dođe do ruku ugostitelja. Da ugostitelji, prilikom sastavljanja vinskih karti imaju jedan oslonac i na domaća vina koja su iz njegovog ličnog, višedecenijskog iskustva, sve traženija. Ljudi su uvideli da strana vina ne zaslužuju veću pažnju od domaćih vina. Da je to tačno možete se uveriti u bilo kom restoranu, kao i da navedena vina na vinskoj karti mogu zadovoljiti zahteve najprobirljivijih vinoljubaca. Važno je da vojvođanski vinari dalje rade na podizanje kvaliteta i u vinogradu i u laboratorijama, da dobijemo dobre analize i dobre smernice pobošanje kvaliteta, radimo edukacije u oblasti vinogradarstva i vinarstva od strane adekvatnih predavača. Jedna od tema je i udruživanje vinogradara i vinara. Podaci kažu da je u poslednjih 4 godine u Evropi udruženo dva miliona vinogradara u više od 3.000 vinogradarskih udruženja. Procenjuje se da je 50% prometa vina odvija putem udruženja. Kod nas to ni izbliza nije tako. Formula uspeha na tržištu postoji, samo je treba „prepisati“ i uz autohtonost naših vinogorja, putevi prodaje će biti značajno lakši – zaključio je Petar Samardžija.
