Tue03052024

Poslednja izmena:10:57:46 AM

Back KULTURA LIČNOSTI Dom porodice Jakšić u Krčedinu ili kuća u kojoj živi umetnost

Dom porodice Jakšić u Krčedinu ili kuća u kojoj živi umetnost

  • PDF

Kada je Zoran Jakšić, arhitekta po struci, odlučio da se sa suprugim Ljubicom, posle punog radnog veka, vrati u svoje rodno mesto, Krčedin, imao je pred sobom jednu viziju – da u vremenu, za potonje generacije ostavi trag i zapiše svoje postojanje. Umetniku u duši i genima, koji svoju snagu i moć prenosi i na mlađe generacije, sinove i unuke, nije bilo posebno teško da iznađe način da to i ostvari. Svoju porodičnu kuću u Krčedinu, pretvorio je u umetničku oazu, otvorio galeriju, ustanovio međunarodnu likovno-književnu koloniju, koja iz godine u godinu okuplja kulturni, umetnički, ali i naučni milje srpske i međunarodne scene.  

Ideja, da se u jedno uspavano sremačko selo dovede svet, stara je dvadesetak godina, dok je porodica živela u Staroj Pazovi. Stariji sin, Miodrag Mića Jakšić, je još kao đak srednje arhitektonske škole, a kasnije i student,  imao svoju slikarsku koloniju. Mlađi sin, Predrag, može da se pohvali desetogodišnjim iskustvom na mestu sudije opštinskog suda, i onda mu je to dosadilo i u roku od tri i po godine završio je Fakultet dramskih umetnosti i sada je poznati mladi dramaturg. Skoro je dobio drugu nagradu Ministarstva kulture Srbije, jednu dramu mu je otkupilo pozorište u Banja Luci i kao dramaturg dobio brojna priznanja.

-Dolazak u Krčedin nam je omogućio da napravimo nešto kao porodica - kaže gospodin Zoran Jakšić.  -Pre pet godina, prilikom povratka u rodnu kuću, mi smo odlučili da nešto dobro napravimo i za nas i za selo. Oformili smo porodično udruženje „Moj Srem“, sa ciljem da čuva tradiciju našeg sela, kraja, a samim tim i tradiciju naše porodice, uključujući uz starinu i umetnost. Pa eto, već pet godina kako je ta ideja realizovana, i svake godine se dopunjuje novim sadržajima, prima nove oblike, obogaćuje i ovu sredinu i nas.

Za proteklih pet godina kroz našu likovno-pesničku koloniju prošlo oko 1.500 umetnika raznih profila. Ove godine na koloniji će biti prisutno 32 slikara i značajno više pesnika i glumaca, operskih pevača i orkestara, biće prikazana pozorišna predstava na stihove moga starijeg sina Miodraga, i biće još toga puno. Ugostićemo umetnike iz Afrike, Rusije, Australije, Mađarske, Rumunije, Makedonije itd.  Za tih pet godina mi smo imali oko 7.000 posetilaca iz raznoraznih sredina, zemalja itd. Za tu našu ideju i trud na realizaciji ovog projekta, dobili smo brojne nagrade i priznanja. Svoju posetu je najavio i mađarski ambasador ili konzul, velika su to priznanja i ja sam sretan i što su svi koje smo želeli da vidimo, pa čak i one koje nismo pozvali, došli. Svake godine se trudimo da bude bolje, pa dok možemo na ovaj način, mi ćemo trajati.

Međutim, dolaze nam ljudi iz kulturnih institucija, predstavnici Muzeja Vojvodine, Novog Sada, Sremske Mitrovice, dekani i profesori sa Akademije umetnosti, Beograda, Niša, Bugarske itd. Bilo je tu lekara, ljudi poznatih i u našoj sredini, a i šire

Gospodin Zoran Jakšić sa ushiženjem nastavlja:
-Moje srce je puno, što su moja deca pošla doglednim putem i da su postala na neki način priznata i preko granica naše zemlje.Moj sinMiodrag, početkom avgusta putuje kao jedan od pesnika mlađe generacije u Kinu, a pre neki dan je došao iz Pariza, gde je primio priznanje za svoj umetnički rad u celini. Večeras je otvorena izložba Milice Jakšić, moje snaje, žene mlađeg sina Predraga. Ona je profesor i rešila je da završi još jedan fakultet - Akademiju umetnosti, odsek keramika sa veoma visokom ocenom. I moji unuci krenuli su stopama umetnika.Unuk Mihailo završio je IV razred OŠ „Dositej Obradović“ u Beogradu i prvi razred Muzičke škole. Osim toga, postigao je lepe rezultate kao član  AK „Crvena zvezda“ gde se takmičio u starijim kategorijama, jer se u njegovoj rezultati ne beleže. Osvojio je 29 medalja i nekoliko pehara.

Unuka Jana je završila prvi razred i ima izrazitog slikarkog dara. U galeriji se nalazi nekoliko njenih radova. Ona je počela sa radovima u olovci a onda je pre dve godine, uz pomoć slikara sa kolonije, počela da radi i ulja na platnu. Naš poznati slikar, gospodin Radovan Trnavac Mića, vrednovao je njen rad kao vrlo kvalitetan s obzirom na njen uzrast. Jana je pored redovne škole ide i u baletsku školu i na jednom takmičenju koje je organizovao Studia B, po glasovima gledalaca, osvojila prvu nagradu, Diznilend za celu porodicu.

Kako ovoj porodici ne nedostaje ideja, pitali smo za poreklo nagrada interesantnog naziva „Ja, Krčedinac“, pa „Njaka krčedinska“, koja je sa nekim krčedinskim „forama i fazonima“ koloniju učinili zanimljivijom:  

-Možda će se malo Krčedinci ljutiti kada kažem da se do našeg dolaska, tj. povratka, u Krčedinu nije ništa ovakvo veliko dešavalo. Obeležavala se samo jedna partizanska proslava koja je prešla u stereotip. No, povratkom u ovu našu kuću dogovorili smo se da osnujemo koloniju, a na kolonijama postoje i nagrade. Mi nismo želeli da to bude slika, pehar, medalja ili nešto slično. Da bi smo podigli i autoritet našega sela i da bi se što dalje čulo za Krčedin, i za sve one koji mogu proslaviti ime ovog sela, a poznati su u svetu, mi smo se dogovorili da dodelimo jednu titulu „Ja, Krčedinac“, koju nagrađeni sa ponosom treba da nosi. U Krčedinu ima 6 do 7.000 vikendica, smeštenih na obali Dunava. Svi ti ljudi koji dođu na odmor, „protutnje“ kroz Krčedin i odu svojim kućama. Mi pokušavamo da te ljude ovim putem animiramo, da se zadrže i da nešto kažu o Krčedinu. A o njemu ima šta da se kaže: Krčedin ima svoju baštinu, ostaci keltskog naselja, arheološke nalaze, vredan ikonostas... A ova druga nagrada je ustanovljena iz jednog drugog razloga koja je karakteriše one stvaraoce koji za vreme kolonije „izvale“ najbolji gaf. Morali smo nešto da damo kreativno u smislu podsticaja sela da da malo vedrog duha. Retko gde, osim u Krčedinu, možete čuti za reč njaka. To je neprevodiva reč opisnog značenja, a koristi se da objasni zbrku, svađu, svadbu, ali i sahranu, stanje i akciju.... To je jedan krčedinski izraz, lokalizam koji smo uvrstili u koloniju, a ja ću možda jednog dana „njaki“ da posvetim jednu knjigu.

U okruženju doma porodice Jakšić, svaki mali događaj, sunčev zrak, kap kiše ili šum vetra u krošnjama drveća poziv su na avanturu, pomoć prirode da pomogne nastajanju jedne kreacije ili umetničkog dela.

Umetnost u porodici Jakšič shvaćena je kao oblik života, stvaralački credo, koji slede njeni članovi. Vraćanje u mesto rođenja, njenog najstarijeg člana, Zorana Jakšića, njegov rad na opleminjivanju tradicionalnog prostora, materijalnim i duhovnim vrednostima, jeste najsvetlije ispunjenje životnog ciklusa, a prenošenje tih vrednosti na mlađe, i spoznanje da će oni tu tradiciju slediti i negovati, ravno je podvigu. Podvig, kao što je to bilo i nastajanje kolonije u Krčedinu.

 

Više slika iz galerije porodice Jakšić, možete videti  o v d e.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com