Tue07232024

Poslednja izmena:09:39:46 PM

Back REPORTAŽE AKTUELNO Uz završetak OI u Londonu, dvonedeljni praznik sporta

Uz završetak OI u Londonu, dvonedeljni praznik sporta

  • PDF

Tridesete Olimpijske igre u Londonu igrane od 27. jula do 12. avgusta su završene. Na njima je učestvovalo 10.500 sportista iz 204 zemlje ili teritorije, koji su se takmičili u 29 sportova. Boje Srbije je branilo 115 sportista u 16 sportova. U generalnom plasmanu naši olimpijci su na 42. ili 43. mestu (isti broj medalja i boja osvojili su sportisti i Slovenije i Argentine), od 79. zemalja osvajača medalja. Zlatnu medalju za Srbiju osvojila je Milica Mandić u tekvondou, kategorija preko 67 kilograma, srebro Ivana Maksimović u disciplini MK puška trostav 50 metara, a bronzu Andrija Zlatić u disciplini 10 metara vazdušni pištolj i vaterpolisti. I plasmani Zorane Arunović, Miodraga Čavića, Novaka Đokovića, na odličnom četvrtom mestu,šesto mestoAndrije Zlatića u disciplini malokalibarski pištolj na 50 metara,Asmira Kolašinca u bacanju kugle i Marka Nikolića u kajaku jednosedu na 200 metara na sedmom mestu, osmi rezultat Nikoline i Olivere Moldova u u finalu kajaka K2 500 metara, te atraktivne Ivane Španović, jedanaeste u skoku u dalj, su za divljanja i hvalu. Uz malo više sreće, sve su to mogle biti i medalje različitih boja. Mnogo je komentara, kontraverzi i neprimerenih izjava izrečeno tokom trajanja Igara povodom postignutih rezultata naših izabranih sportista. Pitanja “Da li smo mogli bolje?”, “Gde smo pogrešili?” bila su svakodnevno na meniju komentaora, novinara svih medija. Da li je to bilo opravdano ili ne potvrdiće vreme i savest, a naše je da stanemo u odbranu naših sportista podsećajući na neke probleme i istine sa kojima su se suočavali.
 Odavno je srušen mit o nama kao sportskoj naciji, koji smo istinu za volju, sami sebi prišili. Talentovanih mladih ljudi smo oduvek imali, ali konačni, visoki rezultati nam odavno izmiču. Nekada sveprisutni u kolektivim sportovima, danas nas samo vaterpolisti podsećaju na te zlatne dane.

Odavno je sport prestao biti amatarska disciplina i kako se sve više profesionalizovao, tako smo mi, koji smo sport shvatali na starinski način, počeli da zaostajemo. Sasvim neprimetno se izgubila ona zlatna generacija košarkaša koji je 70-tih, 80-tih godina, pa i docnije, harala svetom. Izgubila se i nešto mlađa odbojkaška zlatna momčad koja u teškim mukama preživljava smenu generacije. Srbiju su na ovim OI predstavljali Dragutin Topić (42), Biljana Topić (34), Jasna Šekarić (47) koji su nas nebrojano puta učinili ponosnim i srećnim. Topić je ove godine preskočio fenomenalnih 228 santimetara, i od njega, kao i od njegove supruge, u Srbiji nema boljih atletičara u tim disciplinama.
Da li treba podsećati na odnos durštva prema sportu i sportistima, kojih se setimo samo kada trebaju da “proslave” našu zemlju i da za nju osvoje po neku medalju, i to zlatnu. Setimo se problema provoligaša OK “Vojvodine” kada nisu imali rezervne dresove, već su čitavo prvenstvood igrali u istim.
 Nije nam promakao ni komentar izvrsnog Duška Koraća koji je u jednom momentu rekao kako čelnici AK “Partizan” planiraju da Emiru Bekriću obezbede nutricionistu, i još po nekog, kako bi unapredio svoj neosporan talenat i jedno pitanje a šta su radili do sada?
 Milorad Čavić je svoje sportsko plivačko znanje “pokupio” na Berkliju, SAD. Nađa Higl koja se oslonila na domaće snage, nije postigla zapažen rezulltat.
Najboljeg sportistu sveta u 2011.godini odnegovala je njegova porodica i prijatelji porodice, a danas je Novak Đoković najveći ambasador naše zemlje i prema jednoj anketi na londonskim ulicama slučajnim prolaznicima reporter je prilazio sa pitanjem da li znaju nekog srpskog sportistu, najčešće dobijali odgovor - Đokovića i Divca.
Najtrofejniji sportisti Srbije su strelci i od njih uvek očekujemo najviše a baš u februaru ove zime, skraćene su pripreme u novosadskom SPENS-u, jer zbog hladnoće nisu mogli držati ni treninge a ni učestvovati na Finalu kupa Srbije, poslednjoj proveri pred Evropsko prvenstvo u Finskoj.
 Odavno u sportu nema improvizacije. Današnji sportisti su sinergija 100% talenta, 100% rada pod budnim okom čitavog tima stručnjaka, koji se brinu o svemu onome što sportistu od kojeg se očekuje vrhunski rezultat, ne sme da opterećuje.
 A da li postoji rešenje? Naravno da postoji. Ono nam je na dohvat ruke. Kada u škole vratimo fizičko vaspitanje, a sport postane deo univerzitetske nastave, i počne da se vrednuje na način koji sportu pripada, kada umnožimo sportska društva i uvedemo u njih rad, red, discipline i stručnjake, onda će sportski talenat naših sportista opet donositi rezultate. Ako i izostanu medalje, upražnjavanje sporta na svim nivoima iznedriće zdraviju (i mršaviju) generaciju, jer ruku na srce, sve to nekako ide zajedno.
OI u Londonu obeležili su Jusein Bolt, Dejvid Rudiša, Majkl Felps, Misi Frenklin i Šiven Je, a utešno geslo “Nije važno pobediti, važno je učestvovati”, koje se pogrešno pripisuje ocu modernog olimpizma Pjeru de Kubertenu, a zapravo ga je izrekao pensilvanijski biskup Etelbert Talbot, na misi za učesnike IV OI u londonu 1908. godine, zamenjeno je onim realnijim “Brže, više, jače”.
Tridesete Olimpijske igre (ili tačnije XXVII, jer suprotno antičkoj tradiciji nisu održane zbog ratova, a ne obrnuto) su završene. Počinju pripreme za Rio.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com