Da li je potrebno posebno govoriti o Zlatiboru, predelu neprevaziđene lepote, blagotvorene klime, mestu sudaranja morskih i kontinentalnih vetrova, mirisu borova? Zbog svih tih uticaja izgrađivan kao lečilište štitaste žlezde i respiratornih puteva, danas Zlatibor menja svoj lik. Sezona koja traje tokom cele godine, sve više privlači mlađe, zahtevije i izbirljivije goste željne novih sadržaja i avantura. Da se planinskoj lepotici zadrži autentičnost, a da se dočekuju i ispraćaju zadovoljni gosti, turistički radnici Zlatibora učinili su značajne napore kako bi obogatili turističku ponudu. Tim povodom smo razgovarali sa Jovanom Pavlovićem, stručnim saradnikom TO Zlatibor.
*Početak je avgusta i sezona je u punom jeku, Zlatibor je pun gostiju, očekivano, ili...
-Upravo ovih dana je sezona u punom jeku. Vrhunac sezone na Zlatiboru je od polovine jula do kraja avgusta. Međutim, ove godine je junska rupa malo duže trajala, i negde smo ostvarili promet do blizu prošlogodišnjeg novoa. Ovih dana se to nadoknađuje i Zlatibor je gotovo pun. Po našoj proceni 17.000 ležaja je popunjeno, s tim što nikad ne znamo tačan broj ležaja, zbog izgradnje novih apartmana i stavljanja u funkciju novih kreveta. Ali, dugogodišnjim iskustvom i posmatranjem na terenu možemo računati sa brojkom od 17.000 gostiju, što je za današnje uslove jako dobro.
*Ko treba i da li se može napraviti red, da se gosti uredno prijavljuju?
-To je isključiva nadležnost države, a najveći gubitnik je lokalna samouprava i TO. Tu se gubi i boravišna taksa i porez na prihod od nepokretnosti. To je problem na nivou cele države, nije to problem samo Zlatibora. Mi imamo možda ponajveći problem, jer imamo oko do 15.000 ležaja u privatnom smeštaju, što je verovatno najveći kapacitet u državi u jednom mestu. Otvorena priča oko regulisanja privatnog smeštaja rezultira time da mi imamo i najveće gubitke zbog toga. A opet, s druge strane, moramo obezbediti dovoljno i pitke vode i svega ostalog što je vezano za infrastrukturu, komunalije, mrežu svih službi na svim mestima, i uspevamo u tome, ali bi bilo mnogo lepše i lagodnije, bilo bi još više kulturnih programa, moglo bi se uređivati još lokaliteta, praviti još sadržaja u samom mestu, da imamo više prihoda od boravišnih taksi.
*Utisak je da ove godine ima više nego ikada ranije različitih sadržaja i da ljudi to sve više koriste. Bar je to neki naš utisak. Kakvo je Vaše mišljenje?
-Iz godine u godinu imamo sve više sadržaja, što je i zahtev tržišta. Pored toga što smo mi relatnovno malo tržište, oseća se velika nestašica novca kod našeg stanovništva, ali i u okruženju, tako da uvek moramo da se trudimo da goste privučemo nekim novim sadržajem, nečim što će da im ulepša odmor i što će im biti motiv da oni ponovo dođu na Zlatibor.
*Čime je TO Zlatibora doprinela da se interesovanja ljudi zadovolje?
-U svakom slučaju veliki je doprinos TO, ali ovom prilikom ne bih smeo da kažem da je to samo naša zasluga. Tu je i celokupna javna uprava, sve javne službe, javna preduzeća, pa čak i uključujući „Skijališta Srbije“, tu su okolna mesta kao što su Bajina Bašta, Mokra gora, Nova Varoš, Prijepolje, sve je to u turističkoj ponudi Zlatibora. Prema tome, sve aktivnosti na svim poljima se saberu pa onda dobijemo rezultat. Mi se trudimo da doprinesemo što više možemo, jer na kraju mi kao javna opštinska služba postojimo upravo sa tom namenom.
*Koliko je bogat i raznovrstan program Kulturnog leta, doprineo većoj poseti Zlatibora?
-Poslednjih godina uvek pravimo program Kulturnog leta koji počinje početkom jula. a završava se krajem avgusta, ali ne definitivno. I dalje će biti programa, tako da svaka smena može da doživi nešto interesantno i lepo. U svakoj nedelji se priređuje par kulturnih događanja, koncerata, pozirišnih predstava i sve to besplatno za naše goste da im upotpune odmor na Zlatibotu, ali i da se osmisli i oplemeni postojanje našeg prelepog trga. Spoj svega napred navedenog sa kulturnim događajima daje jednu lepu i potpunu sliku Zlatibora.
*Svake godine obilazite gradove kao biste promovisali Zlatibor. Da li možete da se setite šta ste sve obišli u ovogodišnjoj kampanji?
-Mi već godinama pravimo kampanje po Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, BiH... Pored Ljubljane, Banjaluke, Bijeljine, Laktaša, obišli smo Suboticu, Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Niš, Podgoricu, Budvu, Herceg Novi, Skoplje, posećujemo sajmove... Trudimo se svih ovih godina da dovedemo što više gostiju, što se i događa. Događa se da imamo rast stranih gostiju, kako iz bivših republika SFRJ, tako i van granica bivše Jugoslavije. Ponajviše imamo Crnogoraca, iz Republike Srpske pa i iz cele BiH, Slovenaca, Makedonaca, ima dosta Rusa, dobrim delom zahvaljujući njihovom zajedničkom programu.
*Očigledna je, takođe, da je Tornik je postao i zimski i letnji pik zanimanja gostiju?
-Ni jedna investicija nije isplativa ako se koristi samo dva do tri meseca u toku godine. Na našu ideju, i naravno na ideju stručnjaka iz Skijališta Srbije, došlo se do toga da se Tornik sve više koristi, pa smo zajedničkim naporima počeli da koristimo zimski sportski centar Tornik i leti, organizujemo izlete, da bi došli do toga da, samo naš mini bus, ide dva puta dnevno do Tornika. A još ima pet, šest agencija koje organizuju ture sa većim autobusima. Pored tjubinga, tu je panoramsko razgledanje žičarom, a naravno tu su tereni i za mountain bike (već su dodate korpe na šestosedu za biciklove), a pored toga smo uradili i obeležili biciklističke staze po celom Zlatiboru, tako da sve više zaljubljenika u prirodu aktivno koristi odmor.
Markirane su u najvećoj meri i planinarske staze. One su uređene i atraktivne za goste tako da pored tipično letnjih sadržaja kao što su kupališta, bazeni, piknik mesta i izletničkih tura i zimski centar Tornik može da bude zaista zanimljiva destinacija.
Međutim, još uvek su najposećeniji izleti za Sirogojno i Stopića pećinu, kao i za Mokru goru i Šargansku osmicu. Sve češće pravimo izlete do Mileševe, idemo na Uvačko jezero, stanište beloglavog supa, gde smo za naše goste osmislili odličan program, pa reka Drina, manastir Rača, u poslednje vreme i Andrić grad u Višegradu, sve se to mesta na koja naši gosti svakodnevno odlaze.
*Primetan je visok kvalitet smeštajnih kapaciteta, kao i da je u poslednje vreme otvoren veći broj manjih hotela ili privatnih vila izuzetno dobro opremljenih.
-Konkurencija je veoma jaka. Naši domaćini daju izuzetnu uslugu, ne samo uslugu noćenjam, već vam se nude i sadržaji. Postoje izuzetne domaće kuhinje, mnogi prave izlete za svoje goste, poseduju sopstveni prevoz, sve programe koje gosti zahtevaju moguće je realizovati, mnogi objekti imaju otvorene bazenčiće i spa centre, tako da gosti mogu birati od onoga šta jedu do onoga gde će da idu, a jednostavnih ponuda je sve manje. Zlatiborci su na vreme shvatili da se gost promenio i da u skladu sa zahtevom gosta, moraju da menjaju i sebe.
Postoje međutim stvari i koje nisu logične na Zlatiboru. Hotel „Vis“, koji je bio jedan od najboljih hotela na Zlatiboru, je zatvoren, a ljudi su ostali bez posla. Istu sudbinu doživeo je i hotel „Lovac“ u Vodicama, koji zatvoren i propada, i koji je kao najprepoznatljiviji motiv na razglednicama sa Zlatibora obišao svet. A opet, na drugoj strani se prave novi hoteli, kao što je hotel „Tornik“, čije otvaranje očekujemo za novogodišnje praznike.
*Da li se razmišlja o revitalizaciji aerodroma „Ponikve“, koje su sada na standby-u?
-Valjalo bi to, aktiviranje aerodroma „Ponikve“ bilo bi jako dobro, međutim, nek to struka kaže, kako će i kada da bude. Mi, nemamo za sada toliki broj gostiju koji bi iz evropskih gradova leteli ovde, i pitanje je koliko je opravdano leteti do „Nikole Tesle“, pa do „Ponikava“, pa od „Ponikava“ do Zlatibora, što je 200 kilometara puta. I ne radi se ovde samo o turizmu, o prometu putnika, nego i o prometu robe. Ovo je kraj poznat po proizvodnji kupine, maline, koji sve više proizvodi konzumnu šljivu. I sigurno je da postoji potreba za jednim aerodromom, s tim što postoji mogućnost da se završi pre desetak godina započet aerodrom na zlatiborskoj Obudovici, zgodan za prihvat malih aviona.
*Na čemu ćete u narednom periodu insistirati, pošto se polako primiče zima?
-Na Zlatiboru praktično da nema van sezone, jer se ni jedan hotel u toku godine ne zatvara. Čim prođe ovaj špic sezone, dolazi septembar koji nije nimalo „loš“ mesec. Tada dolaze svi oni gosti koji su čekali da prođe gužva, da školska deca odu u školu, a da oni posle uživaju u miru i tišini. Septembar je verovatno najlepši mesec na ovoj planini. Posle toga kreću razni seminari, savetovanja, pripreme sportskih ekipa, razna događanja koja opet pune hotele i onda polako, praktično ulazimo u zimu.
Kada prođe prvi deo septembra, mi ćemo morati opet da krenemo u kampanju, kako bi promovisali zimsku sezonu i to se ne svodi samo na puku propagandu. Moramo ponovo praviti predloge šta i kako dalje raditi, dogovoriti se u šta uložiti. Naš prvi zadatak je da napravimo kamp, koji je na Zlatiboru postojao puno godina na mestu Kraljevih konaka, koji je imao svoju stalnu klijentelu, koji je uvek bio prepun, a ljudi bili prezadovoljni. Izradili smo projekat, podneli zahtev, a država nam je odobrila deo sredstava za ovu namenu. Od opštine sada dobijamo parcelu i skorijoj budućnosti napravićemo kamp koji će odgovarati svim savremenim zahtevima turista.
