Tue07232024

Poslednja izmena:09:39:46 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Ivan Obućina: Srbija se najbolje upoznaje pešačenjem

Ivan Obućina: Srbija se najbolje upoznaje pešačenjem

  • PDF

Ivan Obućina, član Planinarskog društva “Rujno” iz Užica, mašinac i bivši igrač i trener KK “Užica”, poslednjih deset godina radi ono što je oduvek želeo: planinari i vodi grupe turista planinskim i pešačkim stazama Srbije. Pitali smo ga kako je uspeo da svoju ljubav prema planininarenju pretoči u profesiju?

-Posao vodiča se ne zasniva na tome da šetamo brdama i dolinama, tako što ja idem napred, a ostali me prate. Takva šetnja može da bude zamorna i dosadna, pošto se prelazi po petnaest, dvadeset kilometara - kaže Ivan Obućina. - Vrlo je važno uspostavljanje pravog, otvorenog odnosa sa ljudima koje vodite, da bi pre svega stekli poverenja u vas, jer stranci su još uvek puni predrasuda. Nije to jednostavno da vas neko vodi nepoznatim stazama i bogazama, pogotovo ako je u pitanju strana zemlja – zamislite samo kako biste se vi osećali? A kada steknemo uzajamno poverenje jedni u druge, pričam im o prirodnim fenomenima, istorijskim događajima, pazeći da nikoga ne povredim. Ja umem da razgovaram sa njima, da ih opustim, znam da kažem i pokažem, kada se umore, da taj umor uklonim. Osim što volim ovo da radim, znanje engleskog jezika, koje sam stekao živeći nekoliko godina na Novom Zelandu, pomaže mi da se još bolje sporazumevam sa strancima.

Gopsodin Obućina ima mnoštvo anegdota sa svojih maršuta, naročito sa stanim turistima. Evo jedne:

-Dve godine za redom vodim grupu od četrnaestoro Belgijanaca po sledećem programu:jedan dan Kaluđerske bare, vidikovci i lepote Tare, drugi dan okolina Zaovinskog jezera, treći dan obilazimo Sirogojno, posle toga od Sirogojna do sela Ravni posećujemo domaćinstva u kojima nas naši seljaci počaste kafom, prirodnim sokom od maline, paradajzom iz bašta... Kada su stranci k’o stranci hteli da plate, rekao sam im:“Nemojte vređati ove ljude“. Belgijski turisti su bili oduševljeni, jer za njih je to nepoznanica da neko može da ih prihvati, usluži, a da za to ne traži novac. Posle su se kupali u Rzavu, i na kraju smo obišli Potpećku pećinu i Drežničku Gradinu(931m), i zaustavili se u Terzića avliji, u Zlakusi. Prošle godine je bila probna godina, moja prva grupa belgijskih turista koji su došli da planinare Srbijom, a ove godine su ponovo došli uz obećanje da ćemo se videti i dogodine. Ja sam praktično taj koji pravim promociju neke lepše Srbije. Slične aranžmane pravim i sa Slovencima, sa kojima mogu da se pohvalim petogodišnjim saradnjom, Nemcima...

-Za planinare amatere, odnosno ljude koji vole da pešače, ali, koji nemaju neko posebno planinarsko iskustvo niti kondiciju, postoje markirane staze po Tari, Zlatiboru ili nekoj drugoj planini Srbije. Po zahtevu stranke, i u odnosu na veličinu i nivo grupe, planiram i kreiram turu. Da li ste znali da su Zlatibor i Mokra gora povezani pešačkom turom od železničke stanice Semegnjevo, preko najvišeg vrha Vijogora (1.281m) sa kojeg se silazi pravo u centar Mokre gore. To je pre tri godine markirana srednje teška staza dužine 22 kilometara, koja se prelazi i zimi i leti za jedan dan, za koju nije potrebna neka posebna kondicija. Put od Zlatibora prema Užicu može se preći i peške. Sa mojim grupama krećemo iz centra Zlatibora, pa izađemo na spomenik, koji se zove Glavudža (1082m), zatim idemo do Crnog vrha, kroz sela Mušvete, Golovo, preko Mačkata, Krive reke, preko Bele Zemlje, silazimo u Užice. Pešačenje je neponovljivo uživanje u predelima, krajolicima, mirisima, samo treba znati uživati i srce vam je puno.

-Na žalost, u Srbiji postoji veliki broj planinarskih društava koja bi mogla i bolje da sarađuju. Planinarski savez Srbije, pod čijim smo mi pokroviteljstvom, je više zaintersovan za neke inostrane ture, za neke pešačke puteve koji povezuju zemlje, ali kada bi se okrenuli malo nama, kada bi pronašli to blago koje mi imamo ovde, to bi sve mnogo bolje funkcionisalo. Malo je i turističkih agencija koje su zainteresovane za ovakve aranžmane, pa svi zainteresovani za planinarenje i pešačenje po lakim, srednjim i teškim stazama Srbije moraju da se direktno obrate meni. Jedna agencija koja pruža ovaj vid turističkih usluga je TA „Panakomp“ iz Novog Sada i Ivanka Tasić, sa kojom imam izvrsnu saradnju – naglasio je naš sagovornik.

Na pitanje, koliko kilometara ima u nogama, Ivan Obućina kaže da je prošle godine imao 100 akcija u kojima je prešao 2.000 kilometara, a tako radi 10 godina.
Pešačenje je prilika da na jedan neobavezan, zabavan, pitak i prijemčiv način pokažemo ne samo strancima, nego i sebi samima, lepotu,  istoriju, prirodna i kulturna blaga naše zemlje. Ako su i ušla u knjige i priče, ako smo videli fotografiju nekog predela ipak to drugačije izgledaju kada se dožive kroz lično iskustvo. Lepota Srbije jeste i u njenoj skrivenosti, u mestima do kojih nije lako doći i zato je prava blagodet imati ovako visprene i odvažne ljude, kakav je Ivan Obućina, koji i stasom i glasom uliva poverenje, a svojim obazovanjem i obiljem informacija zaokružuje profil osobe kojoj bi ste prepustili da vas vodi u, još uvek, nedovoljno otkrivenu, Srbiju.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com