Wed12022020

Poslednja izmena:11:32:38 AM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Vanja Čobanov: Sedma ulica vina – odlomak…

Vanja Čobanov: Sedma ulica vina – odlomak…

  • PDF

U neuglednom pohabanom odelu, s velikim slamnatim šeširom  koji baca senku na njegovo lice, odlučnim korakom hoda kroz pomrčinu Čoke. Preseca kiš ulicu  i na sledećem ćošku, kod kafane Pragai , u glavnoj ulici, zastaje posmatrajući u unutrašnjosti kafane poznata lica. Vaspevana banda zabavljala je meštane. Kroz otvorene prozore dopirali su do njega reči pesme koje su mu se urezale u dušu u onoj lepoj boemskoj noći kada je Bogdan Dunđerski u nekoliko navrata tražio da mu se  jedna ista pesma svira u staklenom buretu.

Ako ti si pupoljak od ruže

što beskarjno širi miris svoj

ja ću biti grana od tog cveta

samo da bi bio večno tvoj.

Ako ti si zvezda što treperi

ili lasta što donosi maj

ja ću biti suza oku tvome

ili srcu večni uzdisaj.

                   Napuštajući nekadašnje sugrađane i milozvučnu pesmu, došao je do zadnjih kuća u Čoki. Spustio se niz jamurine  prema majuru Rit, gde ga je čekao stari verni kočijaš Feher. Odvešće ga daleko...Kasno se mrači u leto. Gledajući sa naporom sve te njive, nekadašnja uzorna polja sad nesretna i jalova, priseti se kako je nekada bilo lepo tuda putovati u jesen, u proleće, zimi po snegu. Odlazi, ne osvrnuvši se, ostavlja dobro zauvek.

                    U ravnici, ravna je samo ravnica. Ljudske sudbine u njoj retko su ravne , mirne. Ono što se ne vidi i ne čuje i što ljudi ne znaju o  uspesima i porazima, ljubavima i mržnjama, blagodetima i strašnim gubicima putuje sa mislima i osećanjima panonskih duša. Sve sreće i nesreće nemaju gde u ravnici da se zaustave i udome – ili pomirljivo nestaju ne vraćajući se više nikad ili se pretvaraju najpre u patnju, pa odatle odjezde u zaborav. Život u ravnici nije ravan i idiličan , neprestano se ljulja na, ponekad velikim, talasima panonskog mora, opijen lebdi nad šarenim livadama i buđžacima, pa se onda pomeša i zarobi u crnom blatu njiva. Ponekad, ne često, nastane neka pesma koja nas začas obuzme i natera da uz nju pijemo i pevamo, da volimo ili patimo.

Veleposednička porodica Lederer. Đorđe Lederer – prvi sa leve strane.

       Monolog Đorđa Lederera dok u kočiji zauvek napušta panoniju:

                   Možda je ona najmirnija kada je siromašna, neiskorišćena, srasla sa biroškim mentalitetom. Ko je to u njoj opstao sledeći svoju veliku viziju? Pretvarajući je u nešto najlepše, u nešto što zaslužuje. Možda je ravnica na pogrešnom mestu? Možda njena karma, njen prošli morski život prkosi svemu što je napravljeno da bude lepo i plodno, da bude stalno? Možda je najlepša kada se takva, teška i pusta, preseli u pesmu i raspline svoje skrivene adute u birtiji i zaigra u srcima biroša koji ne znaju šta će sa njom i gde će ? Možda joj je tako suđeno? I takvu je treba razumeti i voleti. Nazad u močvare, slatine i detelinu !  Al' koga je briga! Uvek će davati malo, a voleće se mnogo!

 

Elektronski časopisTop Srbija ekskluzivno objavljuje deo priče iz knjige '' Vojvođanske priče'' - pre izlaska knjige iz štampe, po odobrenju autora Vanje Čobanova.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
-1 #1 Milena 31-08-2012 20:01
.. Jedva cekam da izadje knjiga u stampu i da sa uzivanjem citam Vojvodjanske price kao sto sam pitko citala i slikovito zamisljala opise ljudi unutar svog bica i opisa okoline u lepim i jakim recenicama autora Vanje Cobanova u njegovim knjigama Ready to Wear i Remedy for Love koje toplo preporucujem ljudima koji vole dobru knjigu .
Citiraj
 

Dodaj komentar