Priroda ima svoje zakone, i tamo gde je zamislila da bude voda, biće voda. Ali, ponekad to čovek ne može da shvati i prođe i previše vremena da se priznaju zablude. Nekada to biva prekasno, ali za ovu priču još ima nade, mada ne i vremena.
Područje bare Trskovača nalazi se u južnom delu Srema, zvanom Podlužje, na teritoriji opštine Rumа, u neposrednoj blizini selа Plаtičevo, na površini od oko 168 ha. Ono je stavljeno pod zаštitu prirode kаo zаštićeno stаnište ribe linjaka i barskog karaša (zlatni karaš), retke vrste vilinog konjica, Ophiogomphus cecilia, gmizavaca Lacertidae (koje spadaju u grupu ugroženih zbog nestanka staništa) i svrstаvа se u III kаtegoriju zаštićenih prirodnih dobаrа.
Bara Trskovača predstavlja prirodnu depresiju, dužine od oko 3 km, a na samom lokalitetu su prokopani kanali, koji sa već prirodno postojećim kanalom Vranj, čine vodni režim povezan sa Obedskom barom. Ovim putevima ribama i pticama vezanim za vodena staništa bio je omogućen mrest i gnežđenje duž kanala. Danas je ovo područje primer najdrastičnijih promena prirodnog staništa izazvanih hidromeliorativnim zahvatima započetim sa ciljem dobijanja novih poljoprivrednih površina.
Sava Milovanović, predsednik saveta MZ Platičevo, priseća se kako je to počelo:
-Bara Trskovačaje bila prirodna utočište pticama koje nisu imale mesta na Obedskoj bari. Ona je bila prava oaza ptica i riba u kojoj se odvajkada lovila i riba, i divlje patke, guske. Međutim 1971. godine komesacionim postupkom, bara je uzeta i tadašnja Agro Ruma zamislila je da na mesto bare napravi obradivu površinu. Da su oni tada pitali struku i nauku verovatno bi se našao neko da im kaže da to neće moći. Međutim, oni su krenuli u realizaciju tog projekta koji su zamislili, a to je isušivanje bare Trskovače. Međutim, ona je najniža depresija od Fruške gore do Save, i na njoj se nalaze prirodni izdani vode. Posle dve, tri godine bez obzira na drenažu i crpnu stanicu koja i danas aktivna, ta bara je ostala bara. Tadašnje rukovodstvo Agro Rume, nije htelo da prizna svoj promašaj i dan danas brani svoj stav. Ali ako su od 143 hektara, koliko su uspeli da isuše, u obradivu zemlju pretvorili samo možda 10 %, onda to nema nikakave ekonomske opravdanosti.
-Čim se bara počela isušivati, na bregovima, tzv.„gornjoj zemlji“, na kojoj mi, privatnici obrađujemo 4.000 jutara od kojih živimo, zemlja je osetno postala siromašnija vlagom. Pre isušivanja bare naša zemlja je sva bila I i II kategorije, a sada je rangirana u VI kategoriju.
-Žitelji Platičeva poslednjih osam godina vode borbu za vraćanje naše bare, jer nema smisla da se voda iz bare, koja je žiteljima Platičeva značila život i prosperitet, crpi i kanalom odvodi u reku Savu, i da ama baš niko od toga nema koristi. Platičevo ima oko 2,500 stanovnika, i po poslednjem popisu je izgubilo oko 1.000 stanovnika. Selo nestaje međutim, žiteljima je i dalje osnovni izvor prihoda od kultura, najčešće paprike i bostana, za čiju proizvodnju je neophodna voda. Neću da tvrdim, ali mislim da je isušivanjem bare Trskovače veliki deo Obedske bare ostao bez vode, i sada se na tom mestu širi topola, kao i da je opao nivo vode u bunarima. Bara Trskovača je oduvek bila državno zemljište, međutim, starateljstvo nad vodenim resursima ima JVP „Vode Vojvodine“. Opština Ruma i predsednik opštine Goran Vuković, nam daju izuzetnu podršku, a mi kao MZ smo slabi da bi ovaj problem razrešili sami, jer mi nemamo ingerencije da pregovaramo sa nadležnima. Sada je starateljstvo nad prirodnim dobrom dobila TO Ruma, pa predstoji da se dogovori sa JVP “Vode Vojvodine” i “Galovica” da bi se vratio prvobitan nivo vode potreban za opstanak zaštićenih vrsta – obavestio je Sava Milovanović.
TO Ruma je energičnije krenula u akciju vraćanja ovog ekosistema, prikupljanjem sredstava, organizovanjem skupova i medijskom kampanjom za zaštitu ovog prirodnog resursa. Cilj tih akcija je obnova bare Trskovače i vraćanje njenog privobitnog izgleda i stanja podizanjem nivoa vode i vraćanja divljih pataka, gusaka, belih i sivih čaplji, roda i drugih ptica koje su poslednjih 20 godina napustile ovo stanište. Meštanima sela Platičeva je najvažnije da im se vrati voda, a TO ide korak dalje. Prikupljenim sredstvima kupljeni su čamci, raskrčen i sređen prostor na kojem se gradi vizirtorski centar...
Bara Trskovača bi mogla postati u skoroj budućnosti deo jedinstvene turističke ponude, a plovidba čamcem, bird watching, pešačenje markiranim stazama, škola u prirodi, uz podizanje kampa, te osnivanje jedne etno-kuće u samom Platičevu, bile bi samo neke od mogućih aktivnosti.
U bari i sada postoji veliki fond riba, pogotovo zlatnog karaša i linjaka, na kojima je zabrana lova, jer su zaštićene vrste i smatra se da bi ovo područje moglo biti njihovo prirodno mrestilište.
Neiscrpna je lista potencijala ovog područja ugroženih decenijskim radom jedne crpne stanice, iz koje se voda pumpa i kanalima prebacuje u reku Savu. Ima li tu logike?
