• Prethodna
• 1 of 6
• Sledeća

Sremska Mitrovica grad umetnika, koji isprovocirani onim što im na se svakom koraku malo otkriva, a mnogo skriva, pokušavaju da kroz svoju umetnost na osnovu iskustva dođu do odgovora. Ovaj grad poseduje onaj kontinuum trajanja, rada, mišljenja, znanja neophodnog da se izgradi jedna celovita misao, kakva je umetnička.

Do sada, jedino u našoj zemlji je Novi Sad na Petrovaradinskoj tvrđavi uspeo da umetnost prigrli na jednom mestu. Ali, za razliku od novosadskih umetnika kojima je grad po zasluzi dodelio atelje, mitrovački umetnici su se vezani istim darom jedan za drugog okupili, našli, prepoznali sami.

Na Drugom festivalu „Zlatni dani vina“ u Sremskoj Mitrovici priređenoj Probu u čast njegovog dana rođenja na Preobraženje, 19. avgusta 232. godine, u Carskoj palati se osim vinara, među izlagačima i u programu okupila kulturna elita ovog mesta.

Centralnu poziciju imali su slikari iz istoimene ulice koji su svojim umetničkim delima privukli veliku pažnju. Vođeni imenom „Ulice slikara“ koja je zagolicala našu radoznalost, poželeli smo da upoznamo njene stanovnike, umetnike.

Na Žitnom trgu u Sremskoj Mitrovici nalazi se šest ateljea slikara: Milana Kardaša, Jadranke Dimitrijević, Nevena Vukanca, Biljane Braunštajn i naših sagovornica, gospođaLjiljane Karland (Lillian Carland)Malbašići Maje Sisojević.

-Ateljei predstavljaju svojevrsan ukras grada, jer se nalaze nedaleko od centra, i otvoreni su u večernjim satima - kaže Ljiljane Karland Malbašić i dodaje:  Osim toga, aktivni smo i van ateljea i učestvujemo u mnogim dešavanjima, festivalima i priredbama na nivou grada, kao što je i ova. Odgovor na pitanje otkud mi, umetnici, na festivalu vina, je taj da imamo dobru saradnju sa članovima Udruženja Marcus Aurelius Probus, organizatorima ove svečanosti i mi pomažemo njima, a oni nama, kada kome treba. Oni nama vinom, a mi njima slikama. Ulica slikara je počela da se ostvaruje pre tri godine, ali danas u našu malu koloniju dolaze i drugi akademski slikari kao i oni koji to nisu, ali su dovoljno talentovani da zaslužuju da budu deo imidža koji želimo da negujemo. Okupljanje je počelo samoinicijativno. Pojedinci su uzimali prostor u toj ulici, i još ima dva odgovarajuća koja bi mogla biti sjajni ateljei i mi se nadamo da će u skorije vreme i oni bili popunjeni. Maja Sisojević je diplomirani inženjer arhitekture, a ja akademski slikar, i mi delimo jedan neveliki, ali izuzetno inspirativan prostor.Mi smo poslednje došle u ulicu i predstavljamo njene „mlade snage“.

Iako pripadaju različitim generacijama, familije gospođe Ljiljane i Maje vezane su stogodišnjim poznantstvom, druženjem, bile komšije. One se odlično slažu i dopunjuju, izlažu i učestvuju na zajedničkim konkursima i kažu “ generacija je druga, a interesovanja ista“.  

Ljiljana Karland Malbašić je žena kosmopolitskog duha, koja se jednog dana iz Suseka sa roditeljima otisnula u Sremsku Mitrovicu, pa u Melburn (Australja), a posle i sama do Kine. U Crnoj Gori, gde je takođe živela, čula je za jedan grad u Sremu, u kojem ima puno slikara, grad u kome se rađaju slikari i drugi umetnici. I tako je gospođa Ljiljana Karland Malbašić opisala pun geografski i umetnički krug oko sveta, da bi se vratila u mesto iz kojeg je u njega krenula. Kada se vratila u Mitrovicu bila je iznenađena, jer je u gradu od 40.000 stanovnika zatekla mnoga udruženja, amaterskih i profesionalnih umetnika, umetničkih radionica, likovnu školu, mnogo mladih i nezavisnih umetnika:      - U Galeriji „Lazar Vozarević“, prošle 2011. godine, posle ukupno 26 godina izbivanja svom gradu sam posvetila izložbu slika i crteža pod nazivom „Mome gradu, sa ljubavlju“. Nisam se pokajala što sam se vratila i danas ja živim ovde i radim ovde i intenzivno izlažem. Nas dve, Maja i ja, odlučile smo se za drugačiji pristup i po kolonijama idemo relativno malo, i to samo na odabrane, kao što je npr. 40 jubilarna kolonija Borkovac. Majin rad je nedavno izabran na jednom konkursu Kulturnog centra Šabac, gde su izlagani radovi malog formata, i ona je dala jedno jako zanimljivo arhitektonsko rešenje. Zajedno smo konkurisale za III međunarodnu izložbu „Umetnost u minijaturi“ u organizaciji „MajdanArt“-a, u septembru. Ja sam učestvovala u tri kategorije digital art, crtež i slika, i dobila sam pohvalu žiria.

Maja je konkurisala i prošla u jednoj kategoriji i kaže:  

-Motivi arhitekture kojih je Mitrovica prepuna su zanimljivi za slikare, meni posebno, jer mi je to profesija, slikarstvo mi je hobi. Motive arhitekture koristim kao inspiraciju. Mitrovica je kao antički grad stilizovana, ali nalazim inspiraciju i u savremenoj arhitekturi, u spoju starog i novog. 

Koliko je moguće da se obnovi antička, Rimska Mitrovica, pitanje je više za arheologe, ljude od struke, i zavisi od aktuelne klime i raspoloženja u društvu. Sigurno je da bi Sremska Mitrovica revitalizacijom pojedinih lokaliteta samo dobila na značaju, imala bi osnovu da postane možda i Rim istoka, kada bi se arheološki nalazi kombinovali sa novim arhitektonskim rešenjima. Kada bi se delimično otkrilo svetu ono što ovaj grad ljubomorno čuva i krije od sebe samog, u saglasju sa umetničkim miljeom, ljudima spremnim da doprinesu lepšem licu grada, moglo bi se napraviti čudo. Ulica slikara je jedan od uspelih pokušaja oplemenjenih ideja, a umetnici, nosioci nove energije, spremni su da podrži promene na bolje.