.JPG "Prof. dr Dušan Borojević")
Petnaesta Svetska međunarodna konferencija i izložba iz oblasti elektroenergetike – EPE-PEMC 2012., otovorena je u ponedeljak 4. septembra i trajaće naredna dva dana u Master kongresnom centru Novosadskog sajma. Najveću svetsku međunarodnu konferenciju i izložbu iz oblasti Elektroenergetike, odnosno Energetske elektronike i upravljanih pogona pod nazivom 15. International Power Electronics and Motion Control Conference and Exposition koja je ikada održana u Srbiji i regionu Jugoistočnog Balkana, organizovali su Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i EPE-PEMC Savet iz Budimpešte, kao i EPE Asocijacija iz Brisela i IEEE-PELS udruženje iz SAD, a pokrovitelji su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za nauku. Prisustvuju jojpredstavnici iz 55 država sa svih pet kontinenata, vrhunske stručnjaci, univerzitetski profesori, predavači, istraživači, ali i ljude iz sveta industrije, privrede.
Mi smo iskoristili pauzu posle svečanog otvaranja kongresa da zamolimo prof. dr Dušana Borojevića, ko-predsedavajućeg Konferencije, novosadskog đaka, koji je od 1976. do 1982. radio kao asistent na Institutu za energetiku i elektroniku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, a od 1986. do 1990. kao docent, da bi od 1990. godine postao redovan profesor na prestižnom Virginia Tech Univerzitetu i kodirektor Centra za sisteme energetske elektronike (CPES), jedne od najvećih istraživačkih grupa za energetsku elektroniku, za kraći intervju.
*Kako ocenjujete značaj ovog skupa i gde su srpski naučnici u odnosu na svetske?
-Skup u Novom Sadu je vrlo značajan, pre svega zbog toga što je uspeo da okupi skoro 500 ljudi iz celog sveta iz preko 50 zemalja iz oblasti koja je vrlo aktuelna, a to je primena elektronike u energetici, tzv. energetska elektronika. Ovo je svojevrsno priznanje našem gradu, Novosadskom univerzitetu i Fakultetu tehničkih nauka, koji je prepoznat kao centar energetike, odnosno energetske elektronike u Srbiji, ali i priznanje ljudima koji su potekli iz ovih sredina, pre svega iz Beograda i Novog Sada, koji su se razišli po svetu, ali koji su postigli i postižu jako mnogo u ovoj oblasti. Održavanje konferencije u Novom Sadu, zatim, predstavlja i priliku da, pre svega, srpski stručnjaci, profesori sa univerziteta, ali i studenti univerziteta, čuju najsavremenije, najnovije rezultate i upoznaju se sa dostignućima u ovoj oblasti. Velika je prednost Srbije da je sposobna da obrazuje takve ljude i da omogući svetu da napreduje. Ja se nadam da će se naša sredina u budućnosti uspeti da omogući da se ovde razvije i privreda u toj oblasti i da će ova konferencija pomoći tome da će ljudi moći da vide, da uz podršku dobrih kadrova ima mogućnosti da se razvijaju i poslovanje i ekonomija.
*I vi ste jedan od kadrova koji radi i živi u Americi. Možete li reći kako da vratimo pametne, sposobne ljude, u stvari, da li postoji želja za povratkom?
-Vezanost uvek ostaje, želja za povratkom na jednom emotivnom ličnom nivou uvek postoji, međutim, svi mi, koji smo uspešni smo jako motivisani strukom i fokusirani smo na nju. I tamo gde možemo da se bavimo strukom, to je ono gde mi ustvari želimo da budemo. Naravno da svi osećamo i obavezu prema mladim kadrovima. Oni su ti koji će biti nosioci razvoja, ja mislim da je pravi način da im pomognemo, ne da se mi vraćamo, nego da pomognemo da se mladi kadrovi usavršavaju, da grade budućnost ekonomije ove naše zemlje, ali i sveta. I ja mislim da smo svi mi spremni da pomognemo da se to desi. Neki od nas će se vratiti, većina neće, ali, mi smo svi spremni da pomognemo ovoj sredini da se izdigne iznad onoga, gde se, nažalost, vratila u poslednjih nekoliko godina.
*Gde je sada svet u ovoj oblasti u kojoj radite, u elektroenergetici?
-Svet se jako razvija, posebno u ovoj oblasti. Ljudi su zabrinuti zbog klimatskih promena i energetskih problema i očekuju da elektronika može da ih reši. Rešenja još ne postoje, ali se ona traže ozbiljno, upravo u ovoj oblasti, energetskoj elektronici. I u tom smislu ona se dosta brzo razvija u svetu u oblasti istraživanja, obrazovanja, i u oblasti ekonomije i firmi. Tako da sve veći broj novih firmi nastaju i njihova proizvodnja raste.
*Sve više se govori i u praksi postavljaju sistemi solarne energije, trenutno vodeće u ovoj oblasti. Da li je to tačno ili imate neko drugo mišljenje?
-Solarna energija je jedna, vetar je druga, ali ima još masa njih. Ono što ova grupa stručnjaka i ova konferencija predstavlja, podrazumeva da nijedna od tih obnovljivih i drugačijih izvora energije, da tako kažem alternativnih izvora energije, ne može da se koristi ako se prethodno ta energija ne procesira elektronski. A ova konferencija je upravo o toj elektronskoj obradi električne energije da bi se ona mogla koristiti, pa nije ni čudno što se u Novom Sadu okupila svetska elita stručnjaka,, elektroničara.
*Šta to znači u praksi. Kada možemo očekivati da se dođe do nekih revolucionarnih otkrića u ovoj oblasti?
-Tehnologija je danas sastavljena ne iz velikih jednoznačnih otkrića već iz sume ogromnog broja manjih otkrića koji ukupno omogućuju da se nešto novo desi. Ja mislim da se u tom smislu neće desiti ništa revolucionarno preko noći, nego će se desiti jedan postepen razvoj tokom sledećih pet do deset godina.
*S obzirom da ste godinama živeli i radili u Novom Sadu, kako vam se danas čini grad u odnosu na godine kada ste otišli?
-Još uvek ima rupa koje su bile na kolovozu kada smo išli u gimnaziju, i to na istom mestu, a to je bilo pre 40 godina. A s druge strane ima puno stvari, kao što je i ovaj kongresni Master centar Novosadskog sajma, koji je izuzetno lep, koji je nov i vrlo fukcinalan i vođen na vrlo profesionalan način.
*Da li preporučujete mladim ljudima da krenu u svet i potraže neke bolje uslove za rad i razvoj, ali i da budu spona u boljoj komunikacija Srbiji sa tehnološki vodećim zemljama u svetu?
-Ja mislim da ljudi moraju da prate svoj san, svoje želje, da treba i da moraju da nađu sredinu u kojoj mogu najviše da ispolje svoje sposobnosti. Na taj način će doprineti čovečanstvu, a sebi najviše. Jedan broj njih će otići u inostranstvo i tamo postići uspeh. Jedan broj stručnjaka će se vratiti ili neće, drugi će ostati ovde i neće sedeti skrštenih ruku. Razvijaće ovo što treba i sarađivaće sa onima koji su otišli. Ja mislim da razvoj sada jeste više lokalan, a na kraju je globalan – zaključio je prof. dr Dušan Borojević.
