• Prethodna
• 1 of 12
• Sledeća

Na Panevropskom koridoru 7 ili Dunavskom koridoru u Sremskim Karlovcima, na 1.244 kilometru od izvora reke, smestilo se Udruženje sportskih ribolovaca „Dunav“. Osnovano 3. februara 1951. godine, ovo Udruženje je odraz sveukupnog društvenog kretanja. Kada su društvene prilike bile stabilne, Udruženje je raslo i okupljalo brojne članove, a kada je društvo bolovalo, Udruženje je bolovalo sa njim.

Stari entuzijasti su uprkos svemu, snagom svoje volje i životnog iskustva uspevali svih ovih godina, da hobi, zadovoljstvo ili uživanje zvano sportski ribolov u okviru društva održavaju aktivnim, da opstaju i rade i u korist članova i u korist ovog kolektiva, jer, ribolovci su posebni ljudi, koji se nisu odrekli prirode, uzajamnog uzimanja i davanja i saosećanja sa rekom i kada su, nošeni vremenom, masovnim migracijama okupirali gradove verujući da je to pravi izbor.

Mesto na kome se nalazi saborište Udruženja sportskih ribolovaca „Dunav“ iz Sremskih Karlovaca oduvek je bilo mesto okupljanja i druženja ljudi. Tu se nalazio prelaz kojim se skelom prelazilo do 1960-te godine između Karlovaca i Kovilja, a onda je skela ukinuta, i zamenili su je mnogobrojni čamci.

-Skela bi opet mogla da se uvede, da se obnovi stara veza, sada kao turistička atrakcija. Manji brodovi bi mogli da staju u Karlovcima kod restorana Dunav, i to će se uskoro regulisati i umnogome doprineti ne samo značaju restorana, već i Karlovaca, koji su vezani trima tačkama: Dunavom, kulturno-istorijskim centrom i Stražilovom. Ovo parče Dunava je jedno od retkih mesta koje u prečniku od 100 metara ima tri puta, rečni, drumski i između njih železniči. Ovo je fantazija, ovo je Bogom dano, kao neko sveto mesto - kaže gospodin Vlada Čolić, predsednik USR „Dunav“.

Gospodin Vlada Čolić nesmanjenim žarom okorelog idealiste kazuje nam dalje priču o reci, njenim prilikama i neprilikama, o sebi i o planovima vezanim za rad USR:

-Čudo je taj Dunav, od Švarcvalda do Crnog mora on nas povezuje čamcima, brodovima, skelama, raznoraznim plovilima. Svakoga dana Dunavom prođe po pet ili šest brodova, u oba pravca. Poslednjih 15 godina naspram Sremskih Karlovaca pojavila su se 3 ostrva, na kojima je niklo tridesetak sojenica, kućica na stubovima i ljudi tamo provode celo leto, porodično. Njima se pridružuju, za vreme vrelih dana i prijatelji, rođaci i sve vrvi od života, a čamci samo dovoze i odvoze.

Ovde ima dosta pecaroša. Ima dosta mesta za pecanje ali, prošla godina je bila nezgodna. Nizak vodostaj je uneo haos u riblji svet, nije bilo ribe, koja nije imala uslove za mrest, a jaka zima, koja je zatim došla, uništila je ono što suša i vrelina nisu. Led je napravio 5 metara visoke bentove na Dunavu, a „karlovačke panjeve“, poznati deo uz Dunav na koji su dolazili  ljudi iz Beograda i sa svih strana da pecaju, potpuno je poremetio, i sada riba miruje. „Karlovački panjevi“ je bio majdan šarana, smuđeva, ali, led je odneo panjeve, granje, njihova sklonište, i na mestima gde nisu sasvim uklonjena staništa iskusniji ribolovci su se stacionirali i hranili su ribu, da bi je kasnije mogli pecati.

Nekada smo mi, ribolovci, hranili ribu i puštali mlađ, direktno se starali o ribljem fondu, ali sada je Nacionalni park „Fruška gora“ upravljač, tako da oni vode računa o tome. Ove godine su postavili gnezdo smuđeva, međutim, nauka ne može da pobedi prirodu. Trenutno nema uslova, nema vode u hagovima, prirodnim mrestilištima, kao što je nije bilo ni prošle godine. Rukavac „Stari Dunav“ koji je dug 1.860 metara, koji je znao da se  račva prema putu, barama i Kovilju, takođe nema vode. U tim malim vodama sam nekoliko puta, ranijih godina, imao priliku da izvlačim amperima somčiće, šarančiće, maniće, svakojake ribe u ogromnim količinama i da ih prebacujem u Dunav, da ih ne bi pokupili čaplje, vrane i divlje i pitome svinje. A sada nema ništa. 

Vlada Čolić je rođen u Banatu, u Banatskom Despotovcu,  a u Sremu je odrastao, oženio se i ostao. Što se tiče ribolova strastveni je šarandžija. Od kada se bavi ribolovom, a to je  pedesetak godina, ima sačuvane sve ribolovačke dozvole. Neko je sakupljao marke i značke, a on ribolovačke dozvole.

Na mestu predsednika ribolovačkog društva u Sremskim Karlovcima izabran je 1984. godine, kada je u Karlovcima živelo 8.000 stanovnika a Udruženje ribolovaca brojalo 900 članova sa članskim knjižicama. Danas Karlovci imaju nešto više stanovnika i mnogo manje članova (broj članova varira od 500 do 600). Poslednjih 5 godina nije obavljao funkciju USR, i pošto je postojala potreba, prihvatio se posla, ponovo sa željom da pomogne da Udruženje dalje ne bi propadalo.

-Ribolovcima ovo naše Udruženje treba da predstavlja drugi dom. Na raspolaganju imamo brvnaru, koju je napravio Ekološki pokret, mi smo napravili marinu registrovanu za 200 čamaca i planiramo da zaokružimo priču sa jednim pristojnim restoranom, u kojem će se uvek moći pojesti prava riblja čobaili pečena riba. Ne mora niko da sedi u stanovima ili u kućama. Ljudi mogu da dođu da posede uz ovu vodu, da uživaju u pogledu, mirisu, druženju u hladu pod ovim platanima. Ne mora ništa ni da se potroši, ovde se jednostavno može uživati u prirodi. Ovde je lepo u svim godišnjim dobima, i ne mogu da se odlučim u koje godišnje doba je Dunav i njegove obale najlepše – iskren je bio naš sagovornik, Vlada Čolić i to oduševljenje rekom i njenom obalom nastaviće da prenosi na sve oko sebe.