Susret sa gospodinom Miloradom Miloševićem, vlasnikom „Panonija agrara MM“, na Drugom međunarodnom poljoprivrednom sajmu SREM 2012. u Velikim Radincima bio je očekivan. Ovaj privrednik, rođen u Velikim Radincima, koji je sa četrnaest godina otišao u Sloveniju, gde je završio školu, napravio karijeru i uporedo sa karijerim zasnovao porodicu, pre par godina je odlučio da svoje ogromno iskustvo i znanje ugradi u kraj iz kojeg je nekada, kao siromašan dečarac otišao. Trenutno, u ovom delu usnulog, zapostavljenog Srema, u toku je realizacija nekoliko projekata vođenih sigurom rukom gospodina Milorada Miloševića.

Pitali smo ga, kakav je osećaj vratiti se na mesto početka, pod ovim okolnostima, a gospodin Milošević je odgovorio:

-Mogu da kažem pobednički. Uspeo sam i drugu godinu za redom da organizujem Međunarodni poljoprivredni sajam, i uspeo sam nešto ostaviti za budućnost narednih generacija, jer ipak sam ja otišao odavde pod malo drugačijim okolnostima nego što su danas.

*Dolazeći u Vilike Radince, video sam svu lepotu Fruške gore, međutim, imam utisak da je ovde u ovim sremačkim selima, život stao u nekoj godini i da se ne pomera. Ovo što vi radite, budi nekakvu nadu da stvari konačno mogu da se pokrenu?!!

-Ja mislim da budućnost jeste velika u Fruškoj gori, posebno u oblasti voćarstva i vinogradarstva. Pojedinac će teško napraviti sve. Pokrenuta je sveobuhvatna inicijativa i u okviru sajamske manifestacije organizujemo edukaciju zainteresovanih od strane vrhunskih stručnjaka. Organizovali smo predavanje na temu: Fruška gora-potencijal, šansa i izazov (za voćare i vinogradare), a predavač je naš eminentni stučnjak u ovoj oblasti, prof. Zoran Keserović, dok je predavanje: Evropski fondovi – perspektiva privrednog razvoja, predavača iz Slovenije, bilo o tome koje su šanse i šta su iskoristili Hrvati, koje Slovenci i gde ne bi trebali Srbi da prave greške.

*Prisustvo ambasadora Slovenije Franca Buta i slovenačkih privrednika vama privatno, ali i nama,  puno znači. Šta možemo konkretno očekivati na poslovnom planu, šta bi mi njima mogli da ponudimo?

-Ja mislim da su velike šanse za saradnju. Srbi i Slovenci su radili godinama zajedno. Srbija je imala izvanrednu bazu, pogotovo hranu, a Sloveniji to nedostaje. Ja ću se vratiti na temu sremskomitrovačkog poljoprivrednog dobra „Pinki", odnosno „Fruktala“ i prve Viljemovke, koja je napravljena od naše kruške iz ovog kraja. S jedne strane ima šansi i mnogo inicijativa, a drugo Srbija i Slovenija nisu daleko. Živeli smo u nekoj zajednici 70 godina, vrlo dobro se poznajemo. Najveći investitori u Srbiji su Slovenci i mislim da se tu mnogo može napraviti. A ovakvi kao ja, da ne zvučim mnogo prepotentno, mogu povezivati ljude, jer to je osnova i bit svega. Meni je draga Slovenija, a draga mi je i Srbija. U Srbiji sam se rodio, u Sloveniji sazreo i formirao se, pa uvek volim da kažem da sam ja Jugosloven.

*Šta bi trebalo uraditi u Velikim Radincima da bi stvari još malo krenule?

-Ljudi moraju shvatiti da moraju raditi. Prošlo je vreme embarga, vreme lake zarade na nafti, cigaretama... Treba raskrčiti određena polja na Fruškoj gori, na koje se ovde gleda kao na brdo, a u Sloveniji je to ravnica. Znači može se uzorati, posejati, uzbrati, ali pre svega, mora se raditi, i onda nema nikakave bojazni da se neće uspeti. Samo treba odraditi onako kako treba, uz korišćenje savremene tehnologije i znanja.

*Imate podršku i opštine Sremska Mitrovica, pretpostavljam da će podrška stizati i sa drugih strana i želim vam da u svemu što ste zamislili uspete, pogotovo oko projekta vinograda na Šuljamskoj glavici.

-Moj osnovni životni cilj je Šuljamska glavica. Moja ćerka Nađa završava Ekonomski fakultet kao najbolji student generacije, tako da mogu njoj ponuditi i dati jednu novu ideju kako bi ona počela da vodi marketinški deo. Moja želja je da napravim rimski podrum u srcu Šuljamske glavice i da to mesto, odakle su nekada krenule sve vinove loze, danas bude polazna tačka na koju će dolaziti autobusi turista, kao početak i osnova nekog vinskog puta. I tu treba napraviti priču, sastaviti je i odraditi je maksimalno, i ona mora da uspe. Ona mora da uspe jer mi imamo istoriju, to se desilo, i to treba prodati. Kao što prodaju mesta gde je Marija Terezija živela, spavala, mi imamo cara Proba, imamo mesto gde je zasađena vinova loza, imamo istorijski dokaz da je odavde krenula vinova loza putem Evrope, e pa ajmo sada od toga napraviti brend, organizovati se, prezentovati, sve to unovčiti, da budemo ponosni na svoju istoriju. Marcus Aurelius Probusje bio Sremac, rodio se u Sremu, doneo vinovu lozu u Srem. A vinova loza i vino je poseban kult, i kulture i ljubavi, i veselja, a mi držimo u rukama jednu pravu materiju koju samo treba odraditi, zaključio je pun samopouzdanja i vere u ono što radi gospodin Milorad Milošević.

I nekako se nameće paralela između života dvojice ljudi koji su uticali, i još će uticati, na boljitak i razvoj ovog kraja Srema, koji obiluje lepotom prirode i mogućnostima kojima je potrebna ljudska ruka i pamet da tu raskoš kanališu, usmere je u dobrom smeru. Naime, i gospodin Milorad Milošević je napravio karijeru van svoje domovine, kao i Prob; kao i njegov prethodnik vratio se u rodni kraj donoseći sa sobom sijaset ideja o tome kako bi ga unapredio i dao mu ono mesto razvoja koja mu po parametrima vrednosti datih od Boga, pripadaju. Gospodin Milošević ne isušuje močvare, ne gradi bedeme i prokopava kanale, jer to je uradio njegov prethodnik, ali obnavlja vinograd koji je pre 1.700 godina zasadio car Prob, i ima viziju razvoja ovog kraja u skladu sa današnjim vremenom. Razvoj turističke ponude ovog ruralnog kraja, edukacija stanivništva, organizacija sajamske manifestacije, te revitalizacija Aero kluba „Sremska Mitrovica“  je ono na čega je gospodin Milorad Milošević za sada stavio akcenat, a sigurni smo, s obzirom na energiju i podršku porodice, kao i lokalne zajednice, da će biti još mnogo poduhvata od strane ovog vrsnog čoveka, za „buđenje“ ovog kraja.