Sun09202020

Poslednja izmena:09:09:10 AM

Back PRIVREDA INSTITUCIJE Prof. dr Vidoje Vujić: Ne gledajmo više u retrovizor, već u budućnost

Prof. dr Vidoje Vujić: Ne gledajmo više u retrovizor, već u budućnost

  • PDF

Bez obzira da li putovanja imaju karakter obrazovanja kod mlađih, ili isustva kod starijih, ona uvek predstavlju radost kretanja u nekom pravcu.

Upravo je taj doživljaj radosti bio prisutan na 45. Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, gde se od 17.-30. septembra, u hali Master okupila elita domaćeg turističkog potencijala kao i zemalja iz regiona.

U toj velikoj i složnoj porodici, nastup, možemo reći već prijatelja, gospodina župnika Goranske-Primorske županijeprof. dr Vidoja Vujića, na štandu Kvarnera i Istre, bio je izuzetno zapažen, jer ova regija je druga po broju i kapaciteta, i dolazaka i noćenja turista u Hrvatskoj. Gospodin Vidoje Vujić je sa timom iz Kvarnera od 17-19. maja Novosađanima priredio Dane Kvarnera, a Istrani su se takođe nekoliko puta predstavili Novom Sadu.  

Gospodin Vidoje Vujić je istakao da u Novi Sad treba uvek doći sa dobrom voljom, jer su ovde ljudi izuzetno srdačni, gostoljubivi i topli. Ono što posebno povezuje ove regije jeste da se neguje muiltikulturalnost, različitost, što je zapravo odlika i jednog velikog dela Hrvatske, posebno Istre.

-Između Kvatnera, Istre i Vojvodine ne postoje nekakve barijere koje bi nas ograničavale, jer smo nekada živeli u istoj državi. Drugo, naš jezik je gotovo isti ili sličan, za koji je  pokojni Krleža rekao da se razlika između srpskog i hrvatskog jezika očituje u tome da se jedan zove srpski, a drugi hrvatski. Jezik je nešto što povezuje ljude, a nadalje su tu neki prijateljski, rodbinski, poslovni, sportski odnosi, koji su bili krasni sve do 90-tih godina, dok nas nije zadesilo ono zlo.

No, u retrovizor više ne treba gledati, treba gledati u budućnost. Treba da razgovaramo o saradnji, o obostranim koristima i interesima, jer smo mi naslonjeni jedni na druge. Mi imamo jednu plavu ravnicu, more, a Vojvodina ima svoju zelenu ravnicu i turizam je ono što spaja, turizam je jedna velika pijaca na kojoj treba prodati domaće proizvode. Vojvodina obiluje kvalitetnim poljoprivrednim, prehrambenim i drugim proizvodima, koji trebaju hrvatskom tržištu i tu vidim jedan veliki prostor za saradnju. Kada se razvije privredna saradnja, onda uz nju ide i kulturna i obrazovna, ili jedna ili druga ili sve skupa. Mislim da je Jadransko more jedno od najčistije i najlepših mora, i to je ono što je za Vojvodinu interesantno. Relativno je blizu, nekoliko sati je dovoljno da autom krenete i da ste na plaži, autoput je odličan, a kamo sreće da prorade i vozovi i to će biti izuzetno korisno za sve.

-Ovaj deo Jadrana je interesantan kao turistička destinacija Nemačke, Austrije, Italije, Slovenije. Ove godine ukupno povećanje u odnosu na prošlu godinu je za 1% više, ali dolazaka gostiju iz Srbije i Vojvodine je znatno više. Konkretno, u Opatiji je taj procenat za 8% u porastu na prošlu godinu i to je sigurno rezultat saradnje vezane za Privrednu komoru Hrvatske i Komoru Vojvodine i Novog Sada. Nije zanemarljiva ni uloga  Sajma, koji je učinio jako mnogo, jer smo dogodine zemlja partner na Poljoprivrednom sajmu.

Nije tajna šta turiste interesuje kada se upute put neke morske destinacije. Osim čistog mora i zagarantovanog sunca, gurmanluka, dobrog vina, ljubaznosti, domaćini Goranske-Primorske županije svake godine iznalaze nove zanimljivosti, aktivnosti, manifestacije i festivale, maškare, kako bi boravak svojih gostiju učinili što dinamičnijim. Međutim, pitali smo, šta turisti iz Istre i Kvarnera očejuju od srpske turističke ponude: 

-Ljudi sve više traže prirodu, okruženje, žele jedan način posebnosti. Ljudi dolaze iz urbanih sredina, veliki broj njih je prespavao u stotinama hotela i kada oni dolaze na jedan salaš, u seosko domaćinstvo, onda oni traži nešto posebno. Mislim da Vojvodina ima velike šanse u lovnom i ruralnom turizmu, ali tu se mora insistirati na znatno većem nivou kulture, mora postojati neko događanje, neka zabava, da ljudi, turisti uživaju u životu, uživaju u prirodi, ali i da uživa u zabavi. Zbog toga kulturu, znanje, prirodu, treba sve više spajati, povezivati, graditi, da celo selo izgleda kao destinacija sa pet zvezdica, a ne samo jedna kuća, i sve pored nje mora izgledati krasno, lepo. Ljudi moraju biti za to vezani. Nikome ne smeta ni patka ni guska, a ni krava, ali važno da se to održava čisto, da je to estetski lepo, da je ekonomski pristojno, kulturno, dostupno, da je komunikacija na visini. Sigurnost gostiju je takođe izuzetno značajna i kada se to sljubi jedno s drugim, onda možemo govoriti o izvrsnoj i kvalitetnoj turističkoj ponudi, a ne više o selu kao nešto što je ispod ili manje vredno. Na selu se daleko kvalitetnije i bolje može pojesti nego u gradu – kategoričan je prof. dr Vidoje Vujić.

Izuzetno prijatan razgovor, dostupnost za sve medije i stpljivo odgovaranje na pitanja, a pre svega i iznad svega niz dobronamernih pouka o pravcu kretanja naše turističke ponude, uticali su na odluku da kompletan razgovor prenesemo na stranice našeg časopisa TOPSRBIJA.

Projekat, koji je prošle godine započela TA „Magelan“ i Biljana Marčeta - Bogatstvo različitosti, upravo je pokušaj ideje da se otkloni disbalans između ogromnih potencijala i neznanja, velikih prirodnih resursa i neodgovornog ljudskog faktora kao presudnog u tome što se mogućnosti ne ostvaruju. Za nešto više od godinu dana, mesta koja su izabrana kao potencijalno najspremnija da izrastu u centre seoskog turizma, pokazuju prve rezultate.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar