Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortrikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrdnog fakulteta u Novom Sadu je dobio veliko priznanje, Zahvalnicu za „naj projekat“ među 400 projekata prekogranične saradnje Srbije i Hrvatske za dobro upravljanje, efikasnost, relevantnost i održivost pokazanu u sprovođenju projekta. O ovoj prestižnoj i izuzetno značajnoj nagradi, razgovarali smo sa prof. dr Zoranom Keserovićem, direktorom Departmana.
-U pitanju je projekat „APLENET 2“, umrežavanje marketingom i standardizacija kvaliteta prema ekonomskom razvoju. Na sastanku održanom u Beogradu, na kojem su prisustvovali direktor Kancelarijezaevropske integracije Vlade Republike Srbije Milan Pajević, šef Delegacije EU uBeogradu Vensan Dežer, Zahvalnicu nam je uručila potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić. To je, inače, bio jedini nagrađeni projekat u okviru poljoprivrede. Glavni ciilj projekta je povećanje konkurentnosti poljoprivrednog sektora kroz standardizaciju i povećanje kvaliteta proizvodnje jabuke u Vojvodini, posebno u reonu Fruške gore, te jačanje prekogranične i regionalne saradnje i naučno-istraživačkih institucija, prostornih, stručnih subjekata koji učestvuju u projektu.
Nosioci ovog projekta su Poljoprivredni institut u Osijeku i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, odnosno Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortrikulturu i pejzažnu arhitekturu. Partneri su: Udruga klaster „Slavonska jabuka“, Regionalna razvojna agencija Slavonije i Baranje, Razvojna agencija Alma Mons, a saradnik Hrvatski Zavodzapoljoprivrednu savjetodavnu službuOsječko-Baranjske županije. Osnovni cilj projekta je pružanje podrške razvoju poljoprivredne ekonomije u regiji kroz uticaj na znanja uključenih korisnika, infrastrukturu regije, te na organizaciju, racionalizaciju proizvodnje kroz formu klaster radi povećanja konkurentnosti poljoprivrednog sektora kroz jačanje tehnologije u proizvodnji voća, i povećanja kvaliteta proizvoda uz jačanje prekograničene regionalne saradnje između pojedinih institucija.
Proizvođači sa obe strane granice suočeni sa preprekama vezanim za ulazak na tržište EU zbog kvaliteta i kvantiteta proizvoda, kao i nedostatka potrebnih sertifikacija. Proizvođači nemaju naviku uživanja i korišćenja prednosti udruživanja. Pogotovo je to uočeno sa hrvatske strane, dok se u Srbiji dosta odmaklo na tom planu i sigurno da će naša iskustva pomoći našim susedima da se polako udružuju u pojedine kooperative, kako bi smanjili troškove proizvodnje, bili konkurentniji na sve surovijem tržištu. Istovremeno, proizvođačima sa obe strane granice nedostaje stručna pomoć, iako se kod nas pokušava sa razvojem savetodavnih službi. Postoje veliki potencijali, i sa jedne i sa druge strane, ali moramo dosta uraditi na standardizovanju proizvodnje i vođenje GLOBAL GAP-a, takođe i na razvijanju integralne proizvodnje, koja će biti neminovnost u narednom periodu u Srbiji.
Mi sve to želimo da ostvarimo kroz formiranje klastera, pa smo formirali klaster „Fruškogorska jabuka“, kako bi stvorili jednu robnu marku i postali četvrta ili peta regija u proizvodnji jabuke u Evropi. Fruška gora ima izuzetne uslove za proizvodnju jabuke i već sada u Vojvodini po najnovijoj tehnologiji podignuto preko 1.000 hektara zasada sa protivgradnim mrežama, antifrostsistemom na nekim lokalitetima, sa navodnjavanjem, znači đubrenjem putem navodnjavanja tj. fertirigacijom.
Ono što je značajno da smo mi u okviru ovog projekta treba da održimo 100 radionica, od čega oko 20 radionica zajedničkih, kako bi kroz obuku proizvođači došli do znanja, da se to znanje inplementira kod proizvođača i da promenimo njihovu svest da pored visoke proizvodnje moraju da vode računa i o kvalitetu proizvoda, jer nam je cilj dajabuka koja stigne na kraju do samog potrošača bude zdrava, da nema ostataka pesticida. U tom smislu uspostavljeno je 8 demonstracionih ogleda od kojih smo dva podigli pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, jedan u Osijeku, zatim smo formirali klaster, imali smo jednu posetu Italiji, regiji sa najintenzivnijim proizvodnjom jabuke u Val d'Adige, sa oko 18.000 hektara pod jabukom. Njihova proizvodnja je negde oko 950 hiljada do million tona godišnje, 92% proizvodnje je u integralnoj, a 5% u organskoj proizvodnji. Posetili smo Intitut u Blajburgu, jedan savetodavan servis koji daje, pre svega, instrukcije pojedinim savetodavnim centrima oko proizvodnje jabuke, oko zaštite, gde se čak 12.000 ha nalazi u sistemu kombinacija između integralne i organske proizvodnje, gde se prva generacija jabuka štiti hemijski, a kasnije korišćenjem feromona. U trećoj dekadi oktobra, imaćemo jednu posetu Konzorciju Melindai privatnom savetodavnom centru Sant Mikele, gde ćemo biti upoznati kako funkcioniše taj savetodavni centar, jer želimo da i kod nas organizujemo jedan takav savetodavni centar. Mi ne možemo čekati da li će država doneti Zakon o integralnoj proizvodnji i uraditi pravilnike. Mi imamo pravo da organizujemo proizvođače i da formiramo savetodavni servis, koji će raditi po novom konceptu tj. po integralnom konceptu proizvodnje jabuke.
Značajno je da smo mi na osnovu ovih projekata postigli onaj glavni cilj, da je primećen napredak i kod proizvođača u Srbiji i u Hrvatskoj, kada je u pitanju savremena tehnologija proizvodnje jabuke i ono što je najvažnije to jačanje prekogranične saradnje, između obrazovnih, naučnih i stručnih institucija. Mi smo takođe, ovim projektima pokazali da u nerazvijenim područjima možemo da rešavamo socijalne, ekonomske, pa i demografske problem, jer se u intenzivnoj proizvodnji zapošljava mnogo radne snage. Samo po jednom hektaru godišnje treba 77 dnevnica, to je negde 770 časova, u berbi se organizuje nekada od 150 do 250 ljudi, u rezidbi takođe, tako da je to prilika da mladi ljudi ostaju u svojim sredinama i da dolaze do novih znanja koja će promeniti u proizvodnji – obavestio je prof. dr Zoran Keserović.
