-Ideje nove opštinske vlasti u Zrenjaninu je da agrarni budžet, koji nije mali, prilagodi potrebama sredine.Pokušavamo da sve opštinske organe da neki način naviknemo na takav način razmišljanja. Da ne tražimo stalno pomoć od države, da ne kukamo stalno šta će nam dati Republika a šta Pokrajina, nego da pare koje imamo iskoristimo najracionalnije i da nam se te pare, na neki način vrate.

Ovim rečima, članovima Društva agrarnih novinara DAN, prilikom jučerašnje posete Zrenjaninu, obratio se predsednik Skupštine grada, gospodin Radovan Bulajić. Napominjući da su njegove kolege uglavnom došle iz privatnog sektora, da ovaj posao radi volonterski, a da je stalno zaposlen u “Chemical-AgroSava”kao regionalni menadžer, on je istakao da će se rukovodstvo voditi interesima Grada i poljoprivrednika, kao i da za to postoji mnogo korisnih ideja.

-Jedna od njih je da pojačamo poljočuvarsku službu, da u okviru te službe napravimo i protivgradnu službu, da ljudi koji rade u poljočuvarskoj službi rade i na protivgradnim stanicama. Da opština učestvuje u nabavci protivgradnih raketa, da se ne čeka na Republiku i Pokrajinu, nego da se radi sa sredstvima koja imamo ovde i da ih racionalno rasporedimo. Druga ideja je da tim agrarnim budžetom omatičimo sva stada koja nisu omatičena o trošku opštine. Neke stvari još nisu zakonski regulisane, ali mi ćemo se truditi da te zakone o troškovma budžeta promenimo i prilagodimo sadašnjim uslovima. Nastojaćemo da poljoprivrednike pripremimo za period koji će doći i gde ulazak u EU podrazumeva da imamo i precizne statističke podatke u tom momentu, postojanje određenih kvota u poljoprivrednoj proizvodnji. Da bi sve to uradili i ljude pripremili na to, moramo na neki način da ih obučimo i pripremimo za takve tržišne uslove.

Treće, je da pokušamo da deo zemljišta u koje godinama nije ulagano, tj. kanalsku mrežu za navadonjavanje, odvodnjavanje, vratimo u funkciju. Ulaže se samo kada nastane problem, a njih je u poslednje vreme sve više, pa smo tako pre dve godine imali poplave, ove godine sušu. Nastojaćemo da zelene sisteme prlagodimo tamo gde je moguće, gde je država vlasnik zemlje, da dovedemo struju koja je u Srbiji znatno jeftinija, da bi skinuli troškova nafte, jer će nafta biti sve skuplja. Uostalom, pokazalo se u poslednje vreme da oni koji nisu pravilno planirali proizvodnju, da su im troškovi za naftu pojeli svu zaradu i da su troškovi goriva bili mnogo veći nego korist od zalivanja. Naravno da uz to neki poljoprivrednici nisu radili profitabilne proizvode.

Nastavljajući da novinare upoznaje sa situacijom u oblasti poljoprivrede u zrenjaninskoj opštini, Radovan Bulajić je rekao da na terenu postoji šarolika situacija, da sela imaju slične probleme kao i ostala u Srbiji, da neka imaju višak državnog zemljišta, a neka manjak, kao i da će se tamo gde je stanovništvo naviklo da radi povrće, pokušati da razvijaju programi vezani za povrtarstvo, da se proizvođačima o trošku opštine nabavljaju plastenici.
 –Mi smo svesni da je često lakše proizvesti, nego prodati neki proizvod i zato ćemo pokušati da obezbedimo da poljoprivrednici mogu organizovano da prodaju i naplaćene svoju robu. Ideja nam je zato da zaokružimo čitav sistem od proizvodnje do prodaje.

Govoreći o zapošljavanju u poljoprivredi, Predsednik Skupštine je rekao da grad Zrenjanin ima
67 zaposlenih agronoma koji su na budžetu, da je njihovo zapošljavanje dobra ideja, ali da je problem u tome što samo deo njih radio svoj posao, a za ostale se nije znalo gde su.

-Mi ćemo zadržati tu ideju, ali ćemo promeniti sistem rada. Planiramo da ih Republika i dalje finansira, a da ih mi uvežemo preko poljoprivrednih stručnih službi, i da se tačno zna na kojim poslovima rade i gde se nalaze, te da maksimalno iskoristimo njihovo znanje. Svaki inženjer će morati da zaradi svoju platu.

Gospodin Bulajić je rekao da nova vlast u Zrenjaninu, koju čini koalicija SPS i SNS ima još mnogo ideja koje treba sprovesti u praksi iz za to namenjenih sredstava za agrar koja mogu da se koriste, a da se računa i na sredstva koja će pristići ukoliko se aplicira u međunarodnim projektima. Da bi se sve zamišljeno i sprovelo po zakonu, neki zakoni moraju da se menjaju.

A o ključnom ovogodišnjem problemu – suši, Radovan Bulajić je rekao:

-Zrenjaninsku teritoriju nije toliko pogodila suša, od koje su nastradali najviše oni koji nisu poštovali agronomska pravila i ono što kaže struka. Ako je neko na 35% svojih površina sejao pšenicu, na 20% suncokret, a 40 do 45% sejao repu, kukuruz ili neku drugu kulturu, taj je imao problem izazvan sušom, ali će preživeti ovu godinu. Ko se nije pridržavao toga, i sejao samo kukuruz ili pšenicu, jedan je loše prošao, a drugi dobro. Posledice suše su i posledice nekih naših loših rešenja u prethodnom preriodu. Nama je kanalska mreža apsolutno ostala bez vode. Da su kanali bili očišćeni i da je u njima bilo vode, snašli bi se ljudi. Od 25. jula ove godine mi smo druga opština u Republici koja je donela zaključak o posledicama suše i već smo tada procenili da će ona biti prilično pogubna. Praksa nas je demantovala u nekim kulturama, jer je suncokret dobro rodio i cena suncokreta je dosta pomogla da poljoprivreda u ovom momentu u području naše opštine u srednjem Banatu dosta dobro prođe u odnosu na sever Bačke ili oblast Srema –zaključio je Radovan Bulajić.