Kikinda, najveće naselje severnobanatskog okruga sa oko 42.000 stanovnika i najlepšim varoškim centrom, ugostila je predstavnike bratskih gradova iz Poljske, Nemačke, Bugarske, Slovačke i dr. na  manifestaciji koja je po 27. put pokazala svu veličinu i blagodet ove biljke, ali i sposobnost građana Kikinde da organizuju ovakvu jednu svetkovinu. Godine 1986. bila je to samo ideja grupe entuzijasta koji su ovoj posebnoj biljci darovali nesvakidašnji praznik, potvrđujući time i svoju specifičnost, tj. da onoga što ima u Kikindi nigde drugde nema.

Iz godine u godinu tu ideju je pihvatalo sve više ljudi, a danas je ova manifestacija uzdignuta na međunarodni nivo, sa brojnim gostima iz zemlje i inostranstva, a rekordi, najduža i najteža ludaja, pravo iz Kikinde odlaze u Svetsku konfederaciju bundeve (World Pupmkin Confederation) u Ontario (Kanada) i Kolins (Collins) u SAD i učestvuju u takmičenju za zvanični svetski rekord.

Sava Dobranić, predsednik opštine Kikinda, bio je domaćin velikom skupu domaćih i stranih gostiju kao i prestavnicima medija, među kojima je bila i TOPSRBIJA. U ekskluzivnom intervjuu posvećenom, pre svega, manifestaciji „Dani ludaje“, ali i brojnim drugim pitanjima vezanim za strategiju razvoja kikindske opštine, gospodin Dobranić je rekao:

- Mi smo se potrudili da„Dani ludaje“ koji se održavaju svakog drugog vikenda u oktobru, ne budu nešto vašarsko, nego da manifestaciju obojimo kvalitetnim sadržajima. „Dani ludaje“ su postali vodeća manifestacija u gradu i mada nas ponekad omete kiša, pa su neka događanja ili koncerti slabije posećeni nego da je bilo lepo vreme. Ove godine, vreme za centralni deo manifestacije u subotu nas je poslužilo, i koncert Vlade Georgijeva, koji smo priredili našim sugrađanima, izmamio je na trg bezmalo čitav grad. Imamo gostiju sa raznih strana, ljudi uvažavaju i shvataju veličinu ovog događaja. Na taj način se promoviše i grad. Ova manifestacija nije sama sebi cilj, nego da se skrene medijska pažnja na Kikindu, da pokažemo turističke potencijale kojima Kikinda raspolaže, i to tokom cele godine, i to je pravac u kome treba da se razvijamo.

*Sadržaj manifestacije je prilično bogat i raznovrstan. Tu je pokazan veliki deo kikindske privrede, mini sajam privrednika, izložba raznih proizvoda, a o umetničkom delu pograma i da ne govorimo. Otkud to?

-Ono što želim da istaknem, a što će isprovocirati neke da kažu kako se u ovim kriznim vremenima troši novac na estradne umetnike i slično, je da je opština Kikinda i ove, kao i ranijih godina, uspela da obezbedi značajna sredstva od strane donatora, tako da će budžet opštine Kikinda organizacija ovogodišnje manifestacije „Dani ludaje“ koštati vrlo malo, ili gotovo ništa.

*Kikinda je pre 20 godina bila jedan od modernijih industrijskih gradova. U međuvremenu je to zastalo. Kako pokrenuti privredu i koji je prioritet u vašem radu?

-Nezaposlenost je osnovni problem opštine, i to ne samo naše, nego i cele Srbiji. Livnica, kikindski gigant nekada je zapošljavao skoro 6.000 ljudi, „Toza Marković“, najstarija i najveća ciglarska industrija u Srbiji, zapošljavala je preko 1.000 radnika, a sada ni 500, da ne pričamo o poljoprivrednim kompleksima, o PIK-u i Primi, koji više i ne rade, a koji su zapošljavali na stotine radnika. Osnovni problem u gradu je nedostatak radnih mesta, a naš primarni zadatak je da ih na neki način iznađemo. Nažalost, danas je uspeh ako se nezaposlenost ne povećava, da ostane na ovom nivou, a ako uspemo da obezbedimo neka nova radna mesta, ja ću biti zadovoljan. Ima dobrih nagoveštaja da će to i da se desi. Dolazi firma „Domino“ iz Novog Sada, koja otvara jedan maloprodajni objekat u Zmaj Jovinoj ulici i zaposliće petnaestak ljudi. Takođe, 18. oktobra, „Merkator“ otvara u staroj robnoj kući svoj maloprodajni objekat i tu očekujemo dvadesetak radnih mesta za Kikinđane, i to su neki konkretni pomaci u dobrom pravcu. Naravno, to je sve nedovoljno. Mi smo pretežno poljoprivredno područje i trudićemo se da kao lokalna samouprava podstićemo da se što više ljudi okrene ka poljoprivredi, kroz povrtarsku proizvodnju. Imamo jedno dobro udruženje u Kikindi koje se zove „Banatska lenija“. Ušli smo u projekat dokapitalizacije Beogradske tržnice, gde će Kikinda imati nekih 200m2 prostora na raspolaganju, na kojem će naši plasteničari, povrtari, moći svoju robu da ponude na nekom većem tržištu. Time ćemo unaprediti proizvodnju i na taj način što ćemo im pružiti realnu potvrdu o potrebi za povećanjem površina pod plastenicima, i na na taj način obezbediti veće zarade i upošljavanje većeg broja ljudi. To je i naš dugoročni cilj.

*Primetan trend u Kikindi je osnivanje raznih udruženja. Udruženju žena „Artesa“ ste obezbedili prostor u centru grada. Da li ćete nastaviti da podržavate ovakav način rada?  

-Ima ljudi koji imaju inicijativu, i mi smo spremni da podržimo svaki oblik kreativnog i smišljenog organizovanja, u cilju integrisanja grupe ljudi koja se bave određenim delatnostima, radi pomoći u unapređivanja njihovih ideja i podsticanja većeg broja ljudi da se bave privatnim biznisom.

*Ipak, koji je priorit opštinske vlasti u Kikindi? 

-Izgradnja Fabrike za preradu vode  nam je ključni projekat. Ukoliko budemo uspeli to da uradimo, jer to je gorući problem u gradu, mi ćemo biti zadovoljni. A da li će se to desiti, videćemo. Imamo dobru volju i želju, tražimo način.

*Šta je još potrebno uraditi da se unapredi infrastruktura u gradu?

-Kikinda je dosta dobro infrastrukturno opremljena Ukoliko uspemo da privedemo kraju pre svega fekalnu i kišnu kanalizaciju, da izmenimo vodovodnu mrežu, da malo više uradimo na putnoj infrastrukturi, da se poprave određeni putevi, ja ću biti zadovoljan, ali primarni projekat je Fabrika vode i drugo na šta ćemo bazirati naš rad, to su uslovi za nova radna mesta - naglasio je gospodin Sava Dobranić.