Sun09272020

Poslednja izmena:09:21:27 PM

Back HRANA I PIĆE HRANA Todor Ninković, živa enciklopedija zrenjaninskog Žitoprodukta

Todor Ninković, živa enciklopedija zrenjaninskog Žitoprodukta

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

Da li ste znali da je prvi kroasan u Jugoslaviji proizveden 1975. godine u pogonima kolača preduzeća "Žitoprodukt" iz Zrenjanina, a ovo preduzeće imalo je i
ekskluzivni ugovor za snabdevanje pecivom lanca restorana "McDonald" u Jugoslaviji.Grupa agrarnih novinara, na poziv skupštine opštine grada Zrenjanina obišla je mlinsko- pekarsko preduzeće „Žitoprodukt“. Goste je dočekao i upoznao ih sa trenutnim radom „Žitoprodukta“ Todor Ninković, predsednik Upravnog odbora, mašinac po struci, koji je četrdeset godina uz ovo preduzeće, a sve vreme na poslovima održavanja i investicija.

Rekli bi smo pravi izbor, jer ko bi bolje mogao da nas informiše od nekog ko je bio svedokom uzdizanja, stagnacije, svih poteškoća, sporova koji su vođeni oko „Žitoprodukta“, i procesa njihovog razrešenja, što se na kraju pokazalo kao tačno.

Živa legenda „Žitoprdukta“ Todor Ninković dao nam je kratak istorijat ove firme:

-Preduzeće koje se bavi mlinsko-pekarskom delatnošću je postojalo ovde i pre Drugog svetskog rata. Stari silos je podignut 1907. godine, i mi u našoj tehničkoj arhivi još uvek imamo tragove projekta tog objekta. Pre Drugog svetskog rata ovde je postojao i mlin, koji je i onda bio tehnološki povezan sa silosom. Razvoj "Žitoprodukta" počinje 1944. Godine, kada je formirano žitarsko preduzeće za otkup poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa teritorije Banata a sadašnji naziv preduzeće dobija 1957. godine pripajanjem mlinskih pogona sa teritorije Banata (u periodu od 1955.-57. godine) i od tada počinje i prerada pšenice u brašno. Godine 1958. je napravljen novi mlin, koji je zamenio onaj stari na parni pogon, čijim puštanjem započinje era industrijske proizvodnje brašna.Deset godina kasnije, sa izgradnjom nove pekare,započinje industrijska proizvodnja hleba.Nekada je „Žitoprodukt“ imao mogućnost trostruke saobraćajne veze sa svetom, naime bio je povezan sa železničkim, drumskim i rečnim putem. Regulacijom reke Begej, u periodu 1970-1985. godine, njegov tok je skraćen, a meander oko naselja "Mala Amerika" pretvoren je u tri jezera, namenjena rekreaciji, sportu i ribolovu, pa je rečni put prestao da se koristi.

Ovaj mlin u svom veku je pretrpeo tri ozbiljne rekonstrukcije u smislu obnavljanja opreme i nekog praćenja evropskih dostignuća u toj branši. Da bi 1973. godine do 1985. godine nastupila gradnja betonskih silosa, izgradnja silosa za brašno, sušara, pogona za proizvodnju peciva i specijalnih vrsta hleba, fabrike za proizvodnju kalupiranog hleba i tehnološka labaratorija. Istovremeno je izgrađena i fabrika kolača koja nažalost sada ne radi. U ovom periodu Žitoprodukt je imao česte uspone, neke stagnacije, da bi sada došli u situaciju da na neki način pokušavamo da vratimo ono što je ranije bilo, kada je u sastavu IPK "Servo Mihalj", “Žitoprodukt”predstavljao osnovu mlinske industrije izapošljavao oko 800 radnika.

U „Žitoproduktu“ su za sve te godine prisutne strane tehnologije, kada je u pitanju proizvodnja brašna, hleba, peciva i kolača, jer su te tehnologije došle kupovinom inostrane opreme. Tako smo kupovinom nemačke opreme imali nove linije i tehnologiju proizvodnje hleba  po nemačkim standardima. Kasnije je te pekarske linije po licenci nemačkog Vinklera pravio „Minel“ Pančevo. „Minel“ Pančevo je napravio na stotine takvih linija koje je plasirao u SFR Jugoslaviju a kasnije i dalje u Sovjetski Savez npr.Žitoprodukt" je imao i proizvodni program rađen po licenci"Velikih mlinova Pariza". Radilo se o tzv. multi programu po kome smo proizvodili u ovom mlinu namenska"MOUL-BIE brašna"pretežno za francuske hlebove: kampanj, parizijen, kroasan, kifle itd a po licenci " sa isključivim pravom za teritoriju bivše Jugoslavije.Brašna iz te tehnologije, tog kvaliteta su kupovale sve pekare ondašnje Jugoslavije.

„Žitoprodukt“ je 2006. godine posle izvesnih teškoća privatizovan i to dosta uspešno. Vlasnik je postao gospodin Đorđe Božić, koji je korektno zbrinuo tehnološki višak radnika, imao je znatna ulaganja, što je tada zakon nalagao: ulaganja u zanavljanje opreme i tehnologiju i kupovinu novog voznog parka, izgradnje jedne sušare, da bi 2010. godine njemu Viši sud Republike Srbije privremeno oduzeo imovinu i zabranio upravljanje. Trenutno „Žitoproduktom“ upravlja Direkcija za oduzetu imovinu i ona je imenovala za direktora gospodina Sima Grujesku, koji je ovde stupio na dužnost 1. januara 2011. godine. Žitoprodukt je dolaskom gospodina Sima Grujeskuja imao prilično velike teškoće u održavanju proizvodnje, nezadovoljstva, štrajk, da bi se u 2011. godini situacija nekako konsolidovala. Rukovodstvo preduzeća je na čelu sa gospodina Simom Grujeskuom izdalo deo pogona slovenačkoj firmi M.A.Č. DONDON , konkretno mlin, silos za brašno i pekaru. Firma DONDON nam je pomogla da prebrodimo teškoće koje su nastale krajem 2010. i 2011. godine. Po ugovoru ta firma je preuzela obavezu da izvrše određena ulaganja u zanavljanje opreme, da preuzmu 115 radnika, da tehnološki višak kvalitetno i po zakonu zbrinu, što su i uradili.

Danas “Žitoprodukt” u silosima lageruje pšenicu, odnosno žitarice, suncokret, za druge (Agrotrading, Victorija group, MK komerc) a firma M.A.Č. DONDON radi u pogonima mlina, silosima za brašno i pekari. Skladišni kapaciteti su 60.000 tona na bazi pšenice. Kapaciteti mlina su 150-200 tona dnevno u zavisnosti od potrebe, kapaciteti silosa za brašno su 3.000 tona, kapaciteti pekare od 2.500 vekni i još dve linije za proizvodnju specijalnih namenskih hlebova koji se plasira u grad Zrenjanin, okolina, sela itd.

Ove godine smo mi za MK komerc, Victoria group i Agrotreding lagerovali oko 1.500 vagona žita. U jesenjem delu smo lagerovali oko 2.100 vagona suncokreta, koji je osušen, tehnološki doveden u stanje da može da se čuva. Ukoliko se silosi budu rasteretili od uskladištenog suncokreta, moguće je da budu primljene izvesne količine kukuruza ovogodišnjeg roda.

Kvalitet robe koja ulazi u silose “Žitoprodukta”, kontroliše sertifikovana kuća za određivanje kvaliteta “SGS”, a “Žitoprodukt”  ima svoju laboratoriju, koja može da radi sve analze vezane za određivanje kvaliteta pšenice, brašna, hleba i proizvoda od brašna.

Firma Dondon je u tom poslu zajedno sa nama i sa dosta uspeha nastavljaju proizvodnju koju je nekada imao “Žitoprodukt” obavestio je Todor Ninković.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
+2 #1 molac sava 03-03-2013 19:21
:D tu je radio moj otac sava legenda zitoprodukta
Citiraj
 

Dodaj komentar