Sun11292020

Poslednja izmena:01:09:00 PM

Back PRIVREDA INSTITUCIJE Nacionalna konferencija o agrobiznisu: Bolje korišćenje resursa promeniće ekonomsku sliku Srbije

Nacionalna konferencija o agrobiznisu: Bolje korišćenje resursa promeniće ekonomsku sliku Srbije

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 8
  • Sledeća

Četvrta Nacionalna konferencija o agrobiznisu pod nazivom „Obnovljivi izvori energije i razvoj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji“, koju je organizovalo Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS, uz podršku Privredne komore Srbije, Victoria grupe, Jti, Almeksa i Valjevske pivare, održana je u Privrednoj komori Srbije.
Pozdravljajući prisutne, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu Dušan Petrović je ukazao na izuzetne potencijale koje Srbija ima, precizirajući da je naš kapacitet samo u eksploataciji šumskih ostataka za zamenu energetskih potencijala u vrednosti od milion tona nafte, i još toliko kada je reč o eksploataciji ostataka iz poljoprivredne proizvodnje.

On je dodao da bolje korišćenje resursa može značajno promeniti ekonomsku sliku Srbije, obezbediti prehrambenu sigurnost, bolji život za poljoprivredne proizvođače, smanjiti spoljnotrgovinski deficit. Poljoprivredni popis je taj koji će nam dati jasne odgovore o 700.000 gazdinstava koja se bave prozivodnjom hrane. U jednom trenutku, sredinom prve decenije 21 veka, 450.000 gazdinstava se prijavilo, formalno i bili korisnici državnih subvencija. U 2011. godini taj broj je pao na 80.000 gazdinstava, ali se u 2012. godini broj korisnika subvencija povećao na 180.000. To je broj gazdinstava sa kojima i nova Vlada ima komunikaciju i koji će dobiti subvencije iz agrarnog budžeta, dok su 240.000 poljoprivrednih gazdinstava korisnici subvecionisanog goriva. To je korpus poljoprivrednika i porodica koje se bave poljoprivrednom, koji su uspeli da uspostave komunikaciju sa državom, kao i da dobiju određenu vrstu pomoći od države, obavestio je Petrović.
Slobodan Petrović sekretar odbora za energetiku i rudarstvo Privredne komere Srbije, istakao je da se ta ustanova problemom obnovljivih izvora i održivog razvoja bavi više od 10-tak godina. Prvo je rađena edukacija, zatim su stvarani uslovi za finansiranje, a od pre skoro tri godne počela je realizacija obnovljivih izvora. Danas u Srbiji postoje 32 povlašćena ugovora, odnosno 32 proizvodjača obnovljive energije sa instalisanom snagom od oko 18 megavata, što je skromno u odnosu na stotine hiljada megavata obnovljive energije koja se proizvodi u svetu. Medjutim, razvijeni svet se time bavi više od 40 godina. Kod nas su stečeni uslovi da to radimo, prvo Zakonom o energetici iz 2004., a zatim subvencionisnom tarifom od 2010. Ima mnogo planova na tom polju, najviše je malih hidroelektrana, bojažljivo se ulazi u poljoprivredu, ali Petrović očekuje da će se to u doglednoj budućnosti mnogo više razvijati.
Samostalni savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo PKS Vera Ražnatović istakla je da postoji značajan potencijal obnovljivih izvora energije za godišnju proizvodnju veću od četiri miliona toe (tona ekvivalentne nafte). Potencijal biomase u Srbiji procenjen je na 2,7 miliona toe i čine ga ostaci u šumarstvu i drvnoj industriji , ukazala je Ražnatović, precizirajući da je 1,67 miliona toe poljoprivredna biomasa, a 1,52 miliona toe šumska biomasa. Ona je navela da je nivo korišćenja poljoprivredne biomase u našoj zemlji nizak, slama se uglavnom koristi kao prostirka u štalama, biomasa se za grejanje domaćinstava i zgrada koristi retko, te da ne postoji tržište za prodaju proizvoda od biomase. Njena procena je da se oko 50 odsto (poljoprivrednih) ostatataka sa većih i oko 20 odsto sa manjih gazdinstava, mogu iskoristiti za proizvodnju energije.
Mogućnosti primene biomase odnose se na grejanje stambenih i poljoprivrednih objekata, ko-sagorevanje ili potpunu zamenu mazuta i lož ulja, proizvodnju biogasa, električne i toplotne energije i biogoriva za saobraćaj. Primer dobre prakse u toj oblasti su kotlovi na biomasu u Viktorija grupi i kongeneraciono postrojenje u Mlekari Imlek u Padinskoj Skeli.
Natalija Kurjak, direktor marketing Viktorija grupe, u svom izlaganju na konferenciji predstavlila je na koji način se u ovoj kompaniji koriste obnovljivi izvori energije kao i koje se uštede ostvaruju. Danas je rešavanje energetike u kompaniji i njenim članicama okrenuto maksimalnom korišćenju OIE i smanjenju korišćenja fosilnih goriva. Obnovljivi izvori energije se koriste pre svega zbog ekonomskih efekata, tj. ušteda koje se ostvaruju na taj način, ali i sa ciljem očuvanja životne okoline i održivog razvoja u skadu sa društveno odgovornom politikom kompanije. Za sada se kotlovi na biomasu koriste u pogonima Viktorija Oil-a u Šidu, gde se kao energent koristi suncokretova ljuska, kao i u fabrici Sojaprotein u Bečeju gde se koriste sojina slama i sojina melasa, a planirano je i instaliranje novih kotlova. Uštede koje kompanije ostvaruju na ovaj način nisu zanemarljive. Samo u fabrikama u Šidu i Bečeju se na ovaj način uštedi preko 12 miliona evra u periodu od 5 godina.
Veliku pažnju na konferenciji privuklo je izlaganje prof. dr Miladina Ševarlića, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, pod nazivom „Poslednja i Nova strategija razvoja agrarne privrede i agrarna politika Srbije”. Profesor Ševarlić je podsetio gde se trenutno nalazi srpska poljoprivreda, ukazavši na karakteristike agrarnog sektora u privredi Srbije (20% BDP, 30% zaposlenih, 23% izvoza), kao i na devastiran i uvozno orjentisan predfarmerski sektor, na nisku produktivnost i nekonkurentnost, ali i na činjenicu da se poljoprivreda tretira kao socijalni „amortizer“. Pomenuo je i ograničenja koja trenutno vladaju u agrosektoru, kao što su nepovoljna agrarna struktura, neregulisani svojinski odnosi (privatizacija, restitucija), 3N agrarni budžet (nizak, nepravedan i nestabilan), nepovoljni uslovi finansiranja, ali i nedostupnost i ne pripremljenost za EU fondove. Situacija jeste loša, ali postoji i rešenje. Profesor Miladin Ševarlić ovo rešenje vidi u: Strategiji poljoprivrede bazirane na znanju, ali i iskustvima Hrvatske, Slovenije i Poljske, a usmerenoj ka zapadu; Ekološki i ekonomski održivoj poljoprivredi, bez GMO; Većem, obuhvatnijem i pravrednijem agrarnom budžetu; Povećanju konkurentnosti i profitabilnosti; Organski orijentisanoj poljoprivredi, sa višim fazama prerade; Podršci udruživanjima i zadrugarstvu; Agrobiznis kompanijama kao regionalnim liderima; Socijalno obuhvaćenom i održivom stanovništvu sela kao i u određivanju pokazatelja realizacije, i redovnom praćenju godišnjih izveštaja. Svoje tvrdnje profesor Ševarlić je potkrepio i sa studijama slučaja vezanim za pčelarstvo i proizvodnju šljivovice.
Učesnicima Konferencije obratio se i Goran Petrović ispred Valjevske pivare, jednog od pokrovitelja konferencije, i podsetio na bogatu istoriju ove firme, ali i sa skorašnjim poteškoćama u poslovanju i njihovim prevazilaženjem. Valjevska pivara je osnovana 1860. godine i bila je jedna od prvih fabrika u zapadnoj Srbiji. U junu 2010. godine novog vlasnika pivare su počele da pritiskaju poreske obaveze koje su nastale krajem 90-tih godina. Usled dugovanja i kamata fabrika koja je do tada uspešno poslovala otišla je u stečaj. Ipak, zahvaljujući razumevanju gradskih i republičkih vlasti, kao i na posebnom angažovanju zaposlenih, država je preuzela akcije Valjevske pivare i firma je izašla iz stečaja. Koristeći tradicionalne, ali i savremene načine proizvodnje, uz upotrebu najkvalitetnijih vrsta ječma, slada, hmelja vode, Valjevska pivara sada ima za cilj da ojača poziciju na tržištu Srbije.
Jedan od govornika bila je i Bojka Plavšić, proizvođač čuvenog Mokrinskog rolovanog sira. Sir se tradicionalno proizvodi u njenoj porodici poslednjih 70 godina, a posle završenog fakulteta i Bojka se vratila „porodičnom biznisu“. Sir je uspevala da proizvede i da ga plasira na tržište, ali nije bila konkurentna sa cenom. Nije odustala, već je uspela da pronađe uštede u proizvodnji, pa sada ima stabilnu prodaju, što je prezentovala učesnicima konferencije.
 

Svetlana Kovačević

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar