Sun07142024

Poslednja izmena:10:05:24 AM

Back REPORTAŽE MANIFESTACIJE Sremski kolač, manifestacija začinjena najvišim priznanjem

Sremski kolač, manifestacija začinjena najvišim priznanjem

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

U prostorijama Kulturnog centra Ruma, poslednjeg dana oktobra, upriličeno je okupljanje povodom prestižne nagrade Zlatne plakete za stvaralaštvo žena na nivou Vojvodine, koja je dodeljena Panonija tursu kao organizatoru na nedavno održanom IV Roglju u Novom Sadu, na manifestaciji svih manifestacija.

A da li znate šta je to „sremski kolač“? To nisu ni salčići, ni pogačice sa droždinama, ni puslice i tome slično. Sremski kolač se može definisati kao poslastica ili desert koje su vredne i prezaposlene sremačke žene spremale svojim porodicama u jeku radova u kući i na polju, kada nisu imale vremena. Sremski kolač ima svoju slanu i slatku varijantu. Slana je kada se hleb namazan belom domaćom svinjskom mašću pospe alevom paprikom i posoli, a slatka varijante ja kada se taj isti hleb namazan mašću pospe šećerom. To je bio kao neka zamena za kolač, kada žene nisu imale vremena da ispeku neki pravi kolač, ali su to premošćavale na taj način.

Petar Dimitrijević, vlasnik TA Panonija turs, organizator manifestacije „Sremski kolač“, i najveći krivac što se ona po deveti put za redom održala u Rumi. Ova nagrada je potvrda i priznanje za dobar rad, ali i za ideju i rad koji su drugi primetili i vrednovali.

Ideja za „Sremski kolač“ nastala je tako što je gospodin Petar Dimitrijević, prateći silne manifestacije koje se dešavaju po Vojvodini i Srbiji, primetio da se svaka, bez obzira na temu, završava kolačima.

-I onda je to bila ideja, da upriličimo da taj kolač ima svoju manifestaciju, a pošto smo Sremci, koji bi nam kolač bolje pristajao nego sremski. Ali, u suštini, nikada nam nije bila namera da ova manifestacija bude lokalna, i na našim okupljanjima prisutne su žene i van Srema, a naš cilj je da ovu kolačarsku priču proširimo što više - kaže u intervjuu za TOPSRBIJU Petar Dimitrijević.

*Geografski, Srem je uslovno podeljen na vinski, svinjski i ruzmarinski.  Da li postoje neke razlike u kolačima u različitim delovima Srema?

-Ruma je tu negde na sredini pa nije isključiva ni prema jednoj strani. Ipak, može se reći da postoje neki kolači po kojima se razlikujemo. Recimo, u Sremu se pravi pita, ali u Donjem Sremu više sa bundevama, a u vinskom Sremu sa višnjama i jabukama i sa grožđem. Možemo da kažemo da u plodovima koji bolje uspevaju na tom delu Srema, i koji se potom upotrebljavaju za pitu, postoji neka razlika. Međutim, testo se rasteže oko stola i za jednu i drugu pitu, a vredne žene to rade na isti način za sve pite, ma od čega da su napravljene.

*Koliko žena je uključeno u ovaj vaš projekat i da li osećate da se žene bude, da su aktivnije u nekom, nazovimo to,  privatnom biznisu?

-Imam podatak da je 2004. godine, kada je održana prva ova manifestacija, upravo u ovom prostoru gde se sada nalazimo, u holu Kulturnog centra, da je bilo prisutno 8 aktiva žena, koje su izlagale svoje kolače i svoje rukotvorine, jer to nam je takođe bila ideja i ostali smo joj verni, da žene prikažu sve ono čime se bave, a ne samo gastro specijalitete. Ove godine, 25. februara 2012., na manifestaciji je učestvovalo 36 aktiva žena, i prema statističkim podacima aktiv žena sa najmanjim brojem članica predstavio se sa „svega“ devetnaest vrsta kolača. Sve ostalo je bilo preko toga, pa onda možete da zaključite koliko je to bogatstvo i raznovrsnost ponude bilo.

*Kako je koncipirana manifestacija „Sremski kolač“?

-Naše žene se okušavaju u različitim kategorijama kolača, pa tako imamo kategoriju: slan kolač, sladak kolač i slavski kolač i kategoriju tzv. etno postavke. To znači da osim ukusnom zalogaju, naše žene veliku pažnju poklanjaju izgledu izložbenog prostora, kao što to čine u svojim kućama, gde veliku pažnju poklanjaju izgledu svojih trpeza.To, takođe, daje našim vrednim ženama podsticaj umetničko-maštovitoj inspiraciji, koja ne odsupa od tradicije, da aranžiraju i oblikuju svoje štandove tako da su oni primamljivi i za oko, i za sva ostala čula, pa ovakvi događaji izgledaju i mirišu kao najsvečaniji praznik.

*Da li postoji neki način da se u saradnji sa TO otvori neki prostor u kojem bi se našli proizvodi ovih žena, sa standardnom ponudom ili na neki drugi način?

-Ova manifestacija se širi, s tim što je naša ideja da te žene, bez kojih ovog ničeg ne bi ni bilo, počnu da dobijaju neku materijalnu korist od toga što rade. Ove godine je Turistička organizacija opština Ruma po prvi put uzela učešće u ovoj manifestaciji iz razloga što pre toga nije postojala, i odmah učinila neke korake. Od opštine smo dobili jedan prostor koji će biti ospodobljen za tzv. suvenirnicu, a to je prilika za neke aktivnosti u kojima žene mogu da učestvuju sa svojim proizvodima, rukotvorinama. Ta „ženska“ priča može da se považe i sa Rumskim vašarom, koji u Rumi dokumentovano egzistira od 1747. godine, kada je Marija Terezija poveljom, danas čuvanom u Gradskom muzeju, proglasila Rumu gradom i trgovištem. I pre toga je bio vašar, ali posle toga, pa do današnjih dana je to nešto bez čega Ruma ne može da živi. U svakom slučaju ideju kao što je stvaralaštvo žena, Ruma mora da iskoristi, jer Ruma na teritoriji svoje opštine nema neke neprocenjivo značajne kulturne i istorijske spomenike po kojima bi bila prepoznata, ali zato, ima svoje žene. One su te koje nose kuće na selu, koje rade na njivama i baštama. Između ostalog, mi smo se zato i opredelili se za to da februar bude mesec održavanja „Sremskog kolača“, kada je najmanje posla i najmanje aktivnosti kod žena, upravo je i to razlog zbog čega se one nama tako divno odazivaju, a naš motiv je da dođemo do nivoa kada će žene imati finansijske koristi od toga što rade, jer i entuzijazam mora da ima neki energetski potencijal. Za sada smo mi uspeli da sačuvamo tradiciju i običaje, pa i neke recepte. Sledeći korak je da izdamo jednu brošuru, da možemo i te stare recepte da ostavimo u vremenu - obavestio je Petar Dimitrijević.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com