• Prethodna
• 1 of 7
• Sledeća

Međunarodni dobrotvorna organizacija PRO CONCORDATIA POPULAUM je 20. oktobra 2012. godine u Sremskim Karlovcima, na desetogodišnjicu osnivanja srpske filijale, održala godišnju skupštinu. Tom prilikom je iizvršen i ceremonijalan prijem novih članova „što pomaže da se lakše gleda u budućnost“, kako je duhovito primetio Veliki majstor PCO-a, gospodin Jan Luti (Jan Luthy - Švajcarska). Organizator događaja, Generalprefekt Aleksandar Vojnović, prvi član ovog RED-a na našim prostorima, za tu priliku odabrao je Svečanu salu reprezentivnog zdanja Karlovačke gimnazije.

Promovisani članovi ovog RED-a u red Dama su Maja Milošević, Maja Ćirić, Školastika Gabrić, Lijana Woll (Nemačka) i Aribert Turpe (Nemačka), a u red Komandira: Gradimir Cvetković, Dragiša Popović, Aleksandar Senić, Aleksandar Đorđević, Milan Manojlović

Srboljub Janković i Kolja Kuljiš.

Za Prefekta Severno-bačkog okruga imenovan je Milan Gabrić, za Prefekta Južno-bačkog okruga Aleksandar Matić, a za Prefekta nišavskog okruga Radivoj Kocić.

Počasni članovi postali su Tomislav Petrović i Živojin Velimirović.

Njihove dužnosti i ponašanje određeni su i kanalisani striktnim principima RED-a, koje su svi članovi dužni da poštuju.

PRO CONCORDATIA POPULAUM („Za slogu među narodima“) je međunarodna humanitarna, donatorska organizacija sa pravnim statusom udruženja građana, utemeljena na očuvanju starih vrednosti i uzajamnog razumevanja među narodima, ne posebno poznata u našoj zemlji. Nema veliki broj članova niti joj je to cilj. Cilj reda je spajanje ljudi nezavisno od vere, nacije, boje kože, pola ili socijalnog statusa.PCO ne pravi razliku između rasa, nacija, religija, političke pripadnosti i materijalnog statusa ljudi, a podržava demokratske procese i zaštitu prirode.

U obraćanju prisutnima na godišnjem okupljanju u Sremskim Karlovcima, Veliki majstor Jan Luti podsetio je prisutne na osnovna načela delovanja PCO-a:

-Svi smo jednaki, i onaj ko želi da se istakne među istima, ovaj RED je za njega pogrešno mesto.

Funkcije Prefekt-a, Generalprefekt-a i Velikog majstora su volonterski rad. Jednostavne insignije bele rukavice, sivi plaštovi na kojima se nalazi malteški krst, samo su spoljna obeležja a najvažnije je ono šta svako od nas nosi u srcu.Članovi su idealisti, koji svako u svom okruženju, pokazuje malo više prijateljstva i ljudskosti. Ukoliko bi se svi potrudili, možda više ne bi bilo ni ratova.
 -Tolerancija ne znači da nas drugi prihvate onakve kakvi jesmo, već da mi druge ljude prihvatimo kakvi oni jesu - rekao je Jan Luti.

Utemeljen na viteškim principima(codes of honour), koji podrazumevaju pre svega vernost i čestitost, spoj snage i odvažnosti, hrabrosti i veštine, PCO
je osnovan 26. septembra 1961. godine u SAD. Njegov osnivač je bio veteran vijetnamskog rata kojeg su spasili Vijetnamci. Prof. dr Fronz, prenosi RED iz SAD u Austriju, odakle se njegova delatnost širi na druge evropske zemlje (Švajcarsku, Nemačku, Francusku, Rusiju, Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju).

Kod nas, Viteški red PRO CONCORDATIA POPULAUM osnovan je kao udruženje građana, tj. međunarodna organizacija istog imena 2002. godine i ima tri prefekture: beogradsku, vojvođansku i nišku.

U okviru RED-a osnovana je organizacija humanitarne pomoći 1992. Godine, a članovi
iz Nemačke, Austrije i Švajcarske do sada su skupili i podelili preko 300 tona odeće, igračaka i dr. Organizacija je aktivna i na našim prostorima i godišnje organizuje nekoliko većih i manjih akcija. PCO
Srbije je u prethodnom periodu organozovala više slikarskih izložbi naših i stranih umetnika u zemlji i inostranstvu, pružila novčanu pomoć ugroženim porodicama, organozovala više dobrotvornih balova za pomoć deci oboleloj od „DOWN“ sindroma,
pritekla u pomoć postradalim u zemljotresu u Kraljevu, upriličila donacije u vidu električnih bolesničkih kreveta, knjiga, komjuterske opreme, dresova onima kojima je taj vid pomoći bio potreban.

Sremski Karlovci nisu slučajno odabrani za okupljanje članova PCO, koji se od 2000 godine do danas nalaze jednom do dva puta godišnje u raznim gradovima (Beograd, Vilburg, Koblenc, Beč, veliko Trnovo, Budimpešta, Segedin, Pananhalm, Eger, Tapionsentemarton, Sent. Georgije). Sremski Karlovci su označeni kao centar srpske kulture, umetnosti, duhovnosti, mesto gde mirno počiva „Kapela mira“, gde je potpisan tzv. Karlovački mir 1669. godine (između Sv. Alijanse: Austrije, Poljske, Venecije i Turske uz prisustvo predstavnika iz Rusije, Engleske i Holandije, bezmalo cele Evrope). Sremski Karlovci predstavljajuu neodoljivo pitoreskno mesto na obroncima najstarijeg Nacionalnog parka u Srbiji – Fruške gore (1960.) koji čuva 17 od nekada preko 30 manastira, i međunarodnom rekom Dunav povezan je sa 10 evropskih država, a u svom slivu ima čak 14 zemalja. Raskošna istorija i viteška prošlost Sremskih Karlovaca nekako se prirodno povezala sa ovim viteškim RED-om, i uz već dobro znane Vitezove vina, postala pravi viteški grad.

Umesto potpisa članovi PRO CONCORDATIA POPULAUM ispisuju moto RED-a „CONCILIIS AD Pacem“ („Preko razgovora do dogovora“), jer je mnogo bolje razgovarati nego ratovati jedan protiv drugog, a to je nešto na što se zaboravilo.