Svojim nastupom GKUD “Ravangrad” iz Sombora i predstavljanjem šokačke igre “Pismo moja dozovi mi diku”, koreografa Magdalene Mikačev u aranžmanu Miroslava Tanaskovića, izazvali su veliku pozornost posetilaca 49. Festivala muzičkih društava Vojvodine, organizovanog u KC Ruma od 2. do 4. novembra 2012. godine.

Gradsko kulturno-umetničko društvo "Ravangrad" iz Sombora osnovano je 21. jula 2001. godine, što ga svrstava u grupu relativno mladih društava, ali ovo je peto pojavljivanje u Rumi na Festivalu. Društvo su osnovali ljudi velike ljubavi prema folkoloru, ali i velikog znanja i iskustva koje prenose na mlađe naraštaje. Društvo danas okuplja oko 300 članova svih uzrasta, a rad se odvija kroz folklornu, muzičku, pevačku, etno i dramsku sekciju. Folklorna sekcija je najzastupljenija i obuhvata izvođačku grupu, predizvođačku grupu, dečji sastav, dečju grupu predškolskog uzrasta, i na kraju veteranski sastav. Pevačka sekcija obuhvata žensku i mušku pevačku grupu koje svojim repertoarom neguju izvorne pesme naroda i narodnosti.

Dragana Kubatova, umetničkog rukovodioca GKUD “Ravangrad”, “uhvatili” smo u raskoraku, po izlasku sa scene u žurbi da svoje utiske sa scene podeli sa svojim saigračima. Ipak, bez razmišljanja pristao je na intervju i dao nam odgove na neka pitanja vezana za Društvo:

-Gradsko kulturno-umetničko društvo “Ravangrad” neguje narodnu igru i pesmu svih naroda koji žive u okolini Sombora i šire, i može da se pohvali širokim dijapazonom repertoara od Subotice do juga Srbije. Ove, druge večeri Festivala u Rumi, predstavili
smo se sa šokačkim igrama iz Bačkog Monoštora i srpskim igrama iz Bačke, koreografa Slobodanke Rac.

Iskreno se nadam da smo uspeli da se nametnemo ne samo kvalitetom igre nego i različitošću. Svaki put kada radimo blok koji je namenjen za Pokrajinski festival, jako se trudimo da on bude sasvim drugačiji od ostalih društava, u tom smislu da taj blok ima neku svoju priču. Od prvog tona sa kojim naš nasup tj. “predstava” kreće, do onog završnog, sve je povezano jednom celovitom pričom. Ne znam koliko u tome uspevamo, ali se mi maksimalno trudimo.

GKUD “Ravangrad” imao je plasmane i na republičko takmičenje, bili smo u Požarevcu, a naša izvorna grupa, koja radi običaje žitelja grada Sombora, da li Srba starosedeoca ili Bunjevaca, tri puta je predstavljala Vojvodinu u Topoli na Oplencu.

Osim koncepcijski, trudimo se da nastup bude i sadržajno drugačiji, za ovaj Festival smo se opredelili da prikažemo šokačke igre. Šokci su poreklom ratari i staroštokavci ikavci, koji su naseljavali oblast oko reke Bosne pa do Save (tzv. bosansku posavinu). U doba velikog premeštanja stanovništva (prvo razdoblje beg pred Turcima krajem XV, a drugo krajem XVII veka), Šokci su se selili uglavnom prema susednoj Slavoniji, Vojvodini i Mađarskoj.Od perioda pre poslednje seobe Srba o njima više ne postoje pisani tragovi i vrlo je teško odrediti njihovo pravo poreklo. U somborskoj opštini postoje tri šokačka sela: Bački Monoštor, Bački Breg i Sonta. Sva tri su potpuno različita, jedino što divane ikavicom. Svi su Šokci, ali sa malo dodirnih tačaka i kada je reč o nošnji i kada je reč o običajima. Ovo što smo prikazali večeras, striktno je vezano za Bački Monoštor. To su Šokci koji su 14 km udaljeni od Sombora. Mi smo uzeli te šokačke igra iz prostog razloga što su ti običaji počeli polako da jenjavaju, a igre padaju u zaborav. Radom na terenu potrudili smo se i da prikupimo pesme, igre i nošnje. U proteklih godinu dana uspeli smo dosta toga prikupiti i kupiti, međutim, još puno toga nam nedostaje. Ali, imamo velike prijatelje u Bačkom Monoštoru i sa nama su došle Šokice iz Bačkog Monoštora, da nam pomognu da se obučemo, jer njihova je nošnja vrlo specifična, vrlo ju je teško obući, a žene je moraju znati i nositi. Koliko god da su komplikovane i teške same po sebi, nošnje su sve načinjene od atlas svile, sa četiri, pet podsuknji, i kod žena su obavezne papučice koje još više otežavaju igru - obavestio je gospodin Dragan Kubatov.

Ko je bio, uživao je, a ko nije bio prisutan, mnogo je propustio, jer je 49. Festival muzičkih društava Vojvodine pokazao izuzetnu vitalnost i snagu, a stručan žiri potvrdio da je reč i o izuzenom kvalitetu kulturno-umetničkih društava na nivou Vojvodine. Danas je više od 300.000 ljudi uključeno u amaterska kulturna društva, a tendencija rasta broja članova KUD-ova je iz dana u dan vidljiva. Kada bi se tome dodao broj onih koji su zbog godina, profesionalnih, porodičnih i drugih obaveza, napustili ta društva broj ljudi koji su inficirani izvornom narodnom pesmom i igrom je mnogo, mnogo veći. Snagu jednog društva srazmerna je negovanju i čuvanju narodnih tekovina tog društva. Ljudi koji su uključeni u očuvanje i negovanje narodnog stvaralaštva predstavljaju istinske borce za prave vrednosti u tom društvu. S toga, zadatak loklanih, regionalnih predstavnika vlasti, ali i države jeste da te ljude i njihov rad ozbiljno podrže.
Više fotografija možete da pogledate  o v d e.