Prof. dr Filip Kulić, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju na Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, trogodišnji mandat počeo je radno i žestoko, ne zbog toga što prethodna uprava nije dobro radila, već zato što je u pitanju veliki fakultet (11.ooo studenata, 1.223 zaposlena, 73 akreditovana studijska programa. 13 departmana, 47 katedri, 75 malih i srednjih preduzeća...). Zatekli smo ga na otvaranju Sajma edukacije, prakse i poslova "Moj prvi posao" u svečanoj sali Fakulteta tehničkih nauka i zamolili za kratak razgovor.
- Nova uprava pokušava da nastavi ono što je prethodna započela, pokušaćemo da budemo i bolji od njih, mada će to biti prilično teško. U svakom slučaju, trudimo se iz sve snage da nastavimo dalje, pre svega kontinuitet u razvoju fakulteta, što nam je svima bitno. I ovaj sajam, prvi u našem mandatu, koji se ovde dešava je u tom smislu izuzetno značajan i mi smo se potrudili da uspe, što se može videti i po broju ponuđača posla, a i po interesovanju sudenata. Od početka mandata, 14. septembra, do danas, događanja se ređaju u nizu, tako da svake nedelje imamo najmanje jednu konferenciju, savetovanje, seminar ili nešto slično. Moram priznati da je naporno, ali i da imamo to zadovoljstvo da organizujemo različite međunarodne ili domaće konferencije, i da smo se svi, nastavno osoblje i studenti, saživeli sa takvom dinamikom i načinom rada.
*Studenti su rekordnim upisom pokazali su da izuzetno cene diplomu sa ovog fakulteta. Vi pokušavate na razne načine da im oplemenite, obogatite sadržaje, a ovo što se danas dešava, Sajam zapošljavanja, je samo jedna od tih akcija. Koliko će to po vašem mišljenju imati efekta?
-Samo jedna ispravka. Studenti cene onu diplomu koja ima prođu na tržištu, što znači da poslodavci cene našu diplomu. Sa našom diplomom studenti relativno lako nalaze posao. Naravno, danas je to generalni problem, ne samo kod nas, nego i u celom svetu. Ljudi bez iskustva jako teško nalaze posao, s jedne strane je to ograničeno znanjem koje na fakultetu dobijaju, a s druge strane je to zbog nepoznavanja sistema rada. Oni koji dolaze iz školstva treba da se uključe u neke privredne aktivnosti te tu treba jedan period snalaženja. Poslodavci najviše vole gotove, obučene stručnjake, međutim, naši studenti baš zbog načina rada ovde na fulultetu su dosta prilagodljivi, brzo uče, ovde su naviknuti da puno samostalno rade, tako da su spremni da se uvek uključe u takmičenje za nalaženje poslova. Jedan od načina za to je organizovanje ovakvih Sajmova. Ovo je Prvi, ali ne i jedini koji se održava na Fakultetu tehničkih nauka. Poslodavci iz različitih oblasti dolaze ovde kod nas i direktno stupaju u kontakt sa potencijalnim zaposlenicima. Za poslodavce da važno vide i osete ambijent gde naši studenti uče, kako izgledaju naše laboratorije i učionice, kakav je ambijent, da li se uče savremene stvari, savremene tehnologije, sve ono što njihovo znanje čini modernim. Da parafraziram našeg cenjenog pređašnjeg dekana Iliju Ćosića, koji je uvek naglašavao da inženjersko znanje traje sedam godina. Posle sedam godina naše znanje zastareva. To znači da moramo stalno da učimo kako mi, tako i studenti. Jednostavno, jako je bitno da se poslodavci uvere u to da su naši studenti sposobni da dalje uče, da rade timski, da dobro razmišljaju, da su vredi, predani svom poslu i da će biti „zdravo ambiciozni“ u svemu tome.
*Fakultet ima dobru saradnju sa brojnim firmama, ali da li bi je trebalo unaprediti, tako da studenti volontiranjem stiču iskustva i za vreme studija?
-Naš fakultet predstavlja možda i jedinstven primer u Srbiji, pa i šire, po tome kako podržava preduzetništva. Tvrdim da postoji grupa nastavnika koja je u transferu tehnologija, u zaštiti intelektualne svojine, u inovacijama, otišla najdalje u Srbiji. S druge strane, to podsticanje preduzetništva rezultovalo je da su ljudi sa fakulteta, zaposleni na fakultetu ili sam fakultet osnovali 70 različitih firmi. To znači da je u 70 različitih kompanija od 2,3 pa do par stotina zaposlenih, a inicijativa je potekle sa FTN-a. Veliki broj naših nastavnika su u neku ruku i menadžeri i jako veliki broj studenata se već u toku školovanja uključuje u komercijalne projekte. To se radi pomoću stipendija, pomoću nekog konkursa, probnog rada za posao, i studenti završnih godina su već uključeni u projekte, praktično postaju stipendisti. Veliki broj naših studenata, kada dođe na master studije, na petu godinu, već imaju dogovor za neki posao. Jako puno studenata svoje diplomske, a pogotovo master radove, radi u nekim kompanijama, čak i u stranim. Znači, ovakva saradnja sa firmama postoji, ali nikada nije uključen dovoljan broj firmi. Zato što mi uvek proizvodimo više inženjera nego što imamo stipendista. Idealno bi bilo da su nam svi studenti prve godine stipendisti i da svako od njih ima zagarantovan posao onog trenutka kada se upisao na fakultet. To ne možemo da ostvarimo, ali možemo da pomognemo da studenti pete godine u što većem broju budu stipendisti, da imaju potpisane tzv. predugovore, garancije za neki posao, treba samo da se potvrde da li su oni dostojni, da zaslužuju taj posao svojim zalaganjem i znanjem.
*Da li mislite da studenti već u toku fakulteta imaju viziju čime će se baviti u budućnosti, da i sami postanu preduzetnici., i šta bi trebalo učiniti da se ohrabre da po završetku studija samostalno otvore svoje firme?
-Trenutno je na novosadskom Univerzitetu, baš sa našeg fakulteta, koordinisan i realizovan Poslovni inkubator, mesto gde se radi „start up“ malih preduzeća. Svako ko ima neku ideju može doći da razvija tu ideju i dobiće podršku sa Univerziteta. Ideja je da se obezbedi prostor, neka materijalna sredstva, da mladi ljudi mogu da pokrenu svoje vlastite firme. Mladi ljudi imaju ideja za posao. FTN je upravo u procesu reakreditacije i akreditacije studijskih programa, i na master studijama polako se uvode predmeti koji baš podstiču preduzetništvo, start up programi, gde bi se studenti pripremali kroz rešavanje praktičnih problema da rade u nekim kompanijama ili da analizom rada u nekim kompanijama pokušaju da preslikaju radni proces. Studenti se pripremaju na master strudijama da budu što samostalniji, da rešavaju onkretne probleme, što bi trebalo da ih podstakne da sami rade. Nije svako zainteresovan za to, ali zato oni kuražniji povlače i guraju one manje zainteresovane. Već na drugoj, trećoj godini, imamo studente koji dolaze sa idejama. Nastavni predmeti iz preduzetništva, iz oblasti razvoja malih preduzeća su tema koja se predaje, a sa druge strane, se studenti podstiču na samostalni rad, na preduzetništvo i pruža im se mogućnost da ako imaju dobru ideju, naprave dobar biznis plan, da se uključe u rad inkubatora, gde im se obezbeđuju neka sredstva, neko okruženje, da i sami mogu da počnu da razvijaju svoju kompaniju. Mi imamo primer kompanija DMS grupa i RT RK, koje danas zapošljavaju nekoliko stotina do hiljadu inženjera, a počeli su bukvalno sa tri ili četiri profesora koji su imali neku ideju i krenuli da je razvijaju. Danas su to međunarodno poznate i priznate kompanije. Preko 70 takvih firmi su povezane sa fakultetom i mi stalno ohrabrujemo studente da krenu tim putem – zaključio je gospodin Filip Kulić.
