Mr Goran Sečujski, član Gradskog veća za privredu Novog Sada, imao je čast i zadovoljstvo da otvori Prvi sajam zapošljavanja na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu u školskoj 2012/2013. godini, a mi priliku da sa njim porazgovaramo o ovom događaju i drugim temama vezanim za rad i zapošljavanje.
*Vaša ocena ovakvih sajmova?
-Podržavam ovu ideju i zbog toga sam prihvatio da učestvujem u njegovom otvaranju. Svaka inicijativa koja dolazi od mladih ljudi, pogotovo kada je vezana za zapošljavanje, da li kod poslodavaca ili za započinjanje samostalnog biznisa, mora biti podržana od institucije, kakav je grad.
*Jedan od velikih problema u novom Sadu je nezaposlenost. Šta vidite kao rešenje tog problema?
-To je vrlo kompleksno pitanje. Problem je složen, stvaran unazad nekoliko decenija, tako da se njemu ne može pristupiti u stilu: sada ćemo to rešiti za jedan dan, za jedan mesec. Rešenja naravno postoje. Grad Novi Sad je poslednjih godina kroz Akcioni plan zapošljavanja izdvojio jako velika sredstva za zapošljavanje ljudi i to se pokazalo dosta dobro, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i pojedinim institucijama. Taj program nastavljamo i sledeće godine, s tim što ćemo uključiti i studente kroz univerzitetsku radnu praksu i imamo ideju da proširimo budžet Akcionog plana za zapošljavanje, kako bismo se fokusirali i na samozapošljavanje. Postoje načini da se ljudi zaposle, ali dosta često postoje otpori i od samih ljudi koji su bez posla. Zato ćemo pokušavati i kroz edukacije i kroz razgovore i kroz sve ideje i projekte, da zaposlimo što veći broj ljudi.
*Na koji način bi trebalo pomoći mladima, da u toku studija dođu u vezu sa privrednim subjektima?
-Poslednjih dvadesetak godina prekinuta je veza između univerziteta i privrede. Možda u poslednjih par godina se to popravlja, pogotovo u Novom Sadu. Dobro je što je Novi Sad Univerzitetski centar, a FTN je sigurno lider među fakultetima, s obzirom na programe koje nudi studentima. Ono što je važno istaći je da sa kompletnom idejom samozapošljavanja i sa filozofijom preduzetništva treba početi mnogo pre fakulteta, od osnovne i srednje škole. Mladi ljudi ne mogu da očekuju da će tako lako dobiti posao, nego da se bore za taj posao, ne samo kroz aktivno traženje, već i kroz realizaciju nekih svojih ideja kroz privatni biznis, kroz udruživanje. To mora da bude jedna sveobuhvatna nacionalna strategija, ne samo na nivou grada. Grad je taj koji može značajno da doprinese, ali mora da postoji nacionalna strategija, pre svega u obrazovanju kadrova i da se praktično vidi šta je to što nedostaje privredi, pa tek onda da se profilišu potrebe za kadrovima.
*Neki opšti utisak je da naše stručnjake više cene u inostranstvu nego što ih mi cenimo ovde?
-To je nažalost i razlog zašto ovako funkcioniše država, jer mi ne umemo da cenimo naše resurse. Mi imamo jako puno unutrašnjih resursa koji su neiskorišćeni, jako puno potencijala. Mi se uglavnom pozivamo na strane investicije kako bi nam one pomogle. I da, jako su nam potrebne, ali imamo i unutrašnji potencijal, kako da iskoristimo te ljude, kako da iskoristimo postojeća postrojenja koja su zatvorena, da uposlimo te ljude koji su ostali bez posla, a imaju određeno iskustvo, ali koji će, ne radeći, praktično zaboraviti ono šta su radili, a da ne govorimo o osposobljavanju za rad sa najnovijim tehnologijama, i na taj način postati neupotrebljivi. Imamo resurse koje treba aktivirati i za to je potrebna jedna sveobuhvatna analiza i predlaganje konkretnih, ali mogućih i praktičnih rešenja – rekao je mr Goran Sečujski.
