Sun07142024

Poslednja izmena:10:05:24 AM

Back HRANA I PIĆE VINO Zoran Keserović o Udruženje Naša vina: Zajednički širimo vinsku priču

Zoran Keserović o Udruženje Naša vina: Zajednički širimo vinsku priču

  • PDF

Tema razgovora sa prof. dr Zoranom Keserovićem, direktorom Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom sadu, ovoga puta je rad Udruženja vinara Vojvodine „Naša vina“ koji se zaukava u dobrom pravcu i svaki dan ima sve više pristalica. 
-Prvobitna ideja našeg Udruženja vinara Vojvodine je bila da se udružimo i da na taj način promovišemo i podstičemo razvoj vojvođanskog vinogradarstva, pogotovo vinarstva.

Poznato je da u bilo kojoj razvijenoj zemlji Evrope kada posetite bilo koju njihovu regiju, prvo će vas ponuditi sa njihovim vinima i prosto će se naljutiti ako ne probate njihova vina. Mi smo još uvek daleko od toga i retko ćete gde videti da u u „reprezentaciji“ bilo opštinskoj, bilo u raznim formama, redovno imaju domaća vina, pa i rakije. Mi želimo da to promenimo, da radimo po sličnom principu kako se to radi u svetu. Mi želimo da u našoj Vinoteci „Naša vina“ u Dunavskonj  ulici broj 31, domaćim potrošačima, ali i stranim turistima, ponudimo kutak u kome mogu da čuju vinsku priču, jer vino upravo to zahteva – priču i prigodnu atmosferu. Zato u ovom kutku zainteresovanima nudimo da probaju, pre svega vina koja su stvorena od ovde proizvedenih sorti, ali takođe i stranih sorti, mada, ovde pretežno dominiraju sorte stvorene na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu ili sorte koje se tradicionalno gaje u Vojvodini, od kojih su proizvedena vina članova ovog našeg udruženja. Za sada naš klaster dobro funkciniše, imamo svoj Statut, Upravni odbor, Nadzorni odbor i redovne promocije vinarija, članica Udruženja. Treba još dosta da uradimo na promociji Vinoteke, jer na taj način ćemo dalje da širimo i kulturu pijenja vina i slaganja hrane i vina. Ovde, pored vina, mogu da se nađu i suhomesnati proizvodi i sirevi proizvedeni u Vojvodini. Ja se nadam da će u narednom periodu ova Vinoteka biti mesto gde će se okupljati i ambasadori, ali i ljudi iz drugih institucija, a voleli bismo da svako ko dođe u naš grad bude gost Vinoteke, da sedne i proba na jednom mestu, najbolja vina proizvedena u Vojvodini. U ovoj Vinoteci ima oko 30 etiketa, toliko različitih vina, kao retko u kojoj drugoj i služe se isključivo vina proizvedena  u regionu. 
*Znamo da pored Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novi Sad u okviru Udruženja „Naša vina“ rade vinarije „Vindulo“ iz Temerina, „Mačkov podrum“ iz Iriga, „Vinum“ i „Đurđić“ iz Sremskih Karlovaca. Kako to sve funkcioniše?
-Ono što je dobro je da mi funkcionišemo kao ekipa, da na sastancima koje redovno držimo svako od nas može da kaže šta misli, da predloži šta misli da je potrebno menjati, što je dobro za dalju saradnju. Mislim da ćemo mi poslužiti kao neka vrsta uzora mnogima da treba da krenu ovim putem, jer budućnost svih vinara, ali i vinogradara, mora biti udruživanje radi zajedničkog nastupa na domaćim i međunarodnim sajmovima, vinskim manifestacijama, a ne da tamo odlazi svako pojednačno i izlaže se trošku. Mi smo nedavno bili u beogradskom hotelu „Metropol“, gde smo na tamošnjoj manifestaciji zajednički nastupali, a pripremamo se i za nastup na drugim manifestacijama. Cilj nam je da apliciramo na međunarodne projekte i projekte u Srbiji. Ti projekti treba dalje da unaprede promociju, ali i proizvodnju. Želja nam je da se pojavimo sa jednim brendom koji će biti prepoznatljiv u Evropi i sutra da ga izvozimo. Ciljevi su nam, dakle, veliki. Za sada idemo samo na promocije, koje su sve posećenije jer sve više ljudi saznaje o nama i podržava nas. Danas smo imali jedan ozbiljan sastanak na temu kako i šta dalje, da vidimo koje su to slabosti koje treba otkloniti, koje su to prihvatljive i primenljive ideje, s obzirom da svako od nas ima različite, pa nakon analize, usvajamo najbolje. 
Večeras je Vinarija „Vindulo“ imala promociju svojih vina, što podrazumeva degustaciju vina iz ove vinarije začinjenu pričom o vinima, o kvalitetu, kako su pojedina vina nastala, kakva je proizvodnja, kako se slažu njihova vina sa hranom, što nije samo prosta edukacija potrošača, već i prilika da nauči svašta ponešto novog, s obzirom da je svaka promocija drugačija. Ima jedna itlijanska izreka koja kaže: „Ako hoćete da upoznate jedan narod onda sedite za njihov sto i pite njihova vina.“ Zato se mi u Udruženju „Naša vina“ i trudimo da pokažemo veličinu Srbije kroz hranu i piće, a velika je šansa naše zemlje u daljem razvoju vinarstva i vinogradarstva. Međutim, još uvek to sve ide stidljivo i mislim da u narednom periodu moramo dosta poraditi i na podizanju sadnih zasada, razvijanju tehnologija proizvodnje vina i sigurno na pripremanju novih kadrova, enologa, koji će sutra da nose sve to.
*Moj utisak je da „srednje“ generacije već dosta znaju o vinu. Da li smatrate da treba pomerati tu starosnu granicu, da mladi ljudi nauče da procenjuju šta je i u kojoj meri dobro za njih?
-Pa pogledajte, na bilo kojoj vinskoj manifestaciji nikada nije bilo nikakavog incidenta. Zadovoljstvo je gledati mlade ljude kako znaju da drže čaše, kako znaju da piju vina i kako su raspoloženi. To govori da edukacija minulih nekoliko godina već daje rezultate, a verujem da će biti sve više vinskih hedonista kako vreme odmiče. Boraveći u Italiji, u Bolonji video sam da su najposećenija mesta wine barovi, u kojima praktično ne možete da nađete mesto. Tamo je razvijena kultura pijenja vina, ali se tamo dosta radilo na njenom širenju, na slaganja hrane i vina, što je izuzetno važno kod konzumiranja vina. Oni čak idu toliko daleko da u kompletu nude hranu i vino isključivo iz tog rejona. Vino je u tim italijanskim barovima skuplje nego hranu, ali je sve prepuno od mladeži i svi se fino osećaju. To je i naš cilj ovde. Mi planiramo zajedničku posetu članova Udruženja Italiji, da pogledamo kako to oni rade, pogotovo u oblastima Friuli Venecija Đulijei Toskana. Moramo mnogo toga da naučimo od njih jer su oni u oblasti vinske kulture najviše napredovali. Sama regija Friuli Venecija Đulije ima 22.000 hektara pod vinovom lozom, što je svega 4% italijanske proizvodnje, a to je celokupna trenutna količina vinograda u Srbije. Nije teško proceniti kakvi su potencijali naše zemlje u vinogradarstvu, proizvodnji i konzumiranju vina, pogotov što sve više stranih gostiju pristiže u našu zemlju i što sve više cene naša vina – zaključio je prof. dr Zoran Keserović.
Više fotografija možete da pogledate  o v d e.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com