Sun07142024

Poslednja izmena:10:05:24 AM

Back HRANA I PIĆE VINO Prof. dr Nada Korać: Vinarstvo Srbije za korak ispred vinogradarstva

Prof. dr Nada Korać: Vinarstvo Srbije za korak ispred vinogradarstva

  • PDF

Prof. dr Nada Korać, eminentni vinski znalac sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom sadu, imala je zapaženo predavanje na temu „Sorte vinove loze pogodne za gajenje u Potiskom vinogorju“ na manifestaciji Nova vina Potisja, održanoj u Žablju. Ono ne samo što je izazvalo izuzetno zanimanje četrdesetak zainteresovanih vinara i vinoljubaca, već je na kraju propraćeno velikim aplauzom. TOPSRBIJA je dobila eksluzivni intervju sa gospođom Korać na ovu temu.

 *Recite nam nešto o vinskim sortama uopšte.
-U svetu postoji veliki broj sorti negde preko 10.000, međutim, u proizvodnji se nalazi negde preko 1.000 sorti. U našoj zemlji se gaji mnogo manji broj, uglavnom zapadno-evropskih sorti. Naše stare, autohtone sorte su vrlo malo zastupljene, uglavnom u starim zasadima. Mi smo veliki broj autohtonih sorti izgubili svojevremenim kračenjem ovih zasada. Aktuelne zapadno-evropske, odnosno sorte za visokokvalitetna i kvalitetna bela i crvena vina su poreklom iz Francuske, Nemačke i Italije, najviše. Takođe, u sortimentu imamo nešto malo od novostvorenih domaćih sorti. Nove sorte se vrlo teško prihvataju od strane potrošače iako one svojim kvalitetom često nadmašuju ove introdukovane.
*Vi ste autor ili koautor više novih domaćih sorti. Zašto te sorte nisu kod nas popularnije i zastupljenije?
-Rekla sam već da se nove sorte, naročito vinske, teško prihvataju s obzirom da se potrošač vezuje za ime sorte, odnosno vina. Svako zna za Chardonnay, Rajnski rizling, Vranac, a kada se radi o novim sortama potrebno je mnogo vremena i potrebno je svojim primerom pokazati proizvođačima i potrošačima vrednost ovih novih sorti. Veliki broj domaćih vinskih sorti je stvoren i priznat poslednjih 20 godina, najveći broj je stvoren na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada u Sremskim Karlovcima. Tokom jednog dugog perioda, od preko 65 godina, menjali su se ciljevi koje su oplemenjivači sebi postavljali da realizuju.
U prvoj fazi oplemenjivačkog rada koja je započeta odmah posle Drugog svetskog rata, cilj je bio stvaranje sorti boljih proizvodnih karakteristika nego što su bile do tada gajene, autohtone sorte. Tako da su u tom periodu ukrštane stare, balkanika sorte sa kvalitetnijim zapadno-evropskim sortama. Iz tog perioda postoji nekoliko novih sorti: to su Neoplanta, Sirmijum i Župljanka, kao naše prve domaće priznate sorte. Kasnije su priznate Sila, Nova Dinka, bele sorte, a od crnih Probus i Rumenika. Od svih ovih sorti u proizvodnji su svoje mesto našle Sila i Probus, a vrlo malo Neoplanta. Župljanka je u početku bila nešto više zastupljena u sortmentu, jedno vreme je u Vojvodini bila čak na drugom mestu po površinama na kojima se gajila. Posebno mesto zauzima Neoplanta koja se odlikuje visokokvalitetnim i aromatičnim vinom, pored toga ima i lepo ime grada Novog Sada. Mnogo radimo na propagiranju ovih novih sorti tako što organizujemo skupove na Oglednom polju, proizvodimo vina od ovih sorti i trudimo se da ih piribližimo potrošaču da prihvate ove sorte, odnosno njihova vina.
Sledeća faza oplemenjivačkog rada započinje negde od 1975. godine, sa ciljem stvaranja sorti otpornijih na niske zimske temperature, s obzirom da se u Vojvodini često javljaju kritično niske temperature koje nanose velike štete vinovoj lozi. Iz tog perioda je Petra, koja je stvorena ukrštanjem jedne mađarske sorte na bazi vitis amurensisa sa jednom visokokvalitetnom muskatnom sortom. Petra je inače jedna vrlo perspektivna sorta koja daje visokokvalitetna aromatična vina. Posebno je interesantna za proizvodnju desertnih vina i to prirodnih desertnih vina s obzirom da nakuplja i do 30% šećera u grožđu.
U sledećoj fazi oplemenjivačkog rada, gde je cilj bio stvaranje sorti otpornih na mrazeve, na gljivične bolesti, a da uz to vina budu dobrog kvaliteta, ističu se sorte: Bačka, Panonija i Morava. Ta poslednja generacija interspecies sorti je pogodna za ekološku proizvodnju.  
*Prof. dr Zoran Keserović je izneo podatak da je na ruskim poljima naša sorta Panonija izdržala sve muke, hladnoće i da je vrlo dobro ocenjena.
-Izgleda da su ove naše nove sorte poznatije i priznatije u inostranstvu nego kod nas, pogotovo u Moldaviji i Ukrajini, zahvaljujući izvozu sadnog materijala. Domaći rasadničari proizvode sadni materijal i izvoze ga. S obzirom da je problem sa niskim temperaturama aktuelan i vrlo prisutan u nekim zemljima, nadamo se da će ove naše sorte naći zaslužno mesto, da će zauzeti pravo mesto u proizvodnji.
*Činjenica je da vinoljupci iz inostranstva sada traže autohtone mirise i ukuse. Kako sada to objasniti?
-Možda smo malo više pomodari, pa nam je uvek lepše i bolje tuđe. Upravo sam na današnjim predavanjima ukazala na to koje sorte se gaje u drugim vinogradarskim zemljama. Francuska, Nemačka, Austrija, sve one gaje svoje autohtone sorte i to su sorte koje se gaje u celom svetu i potrošači, dobri poznavaoci vina znaju kakva su to vina i verovatno su im i dosadila. Kada stranci kao turisti dođu u našu zemlju, sigurno da će želeti da, pored hrane i upoznavanja naše kulture i tradicije, probaju i naša vina, nešto što je karakteristično za ovo naše podneblje. I upravo je to i naš cilj, da prikažemo autohotono, nešto iz prošlosti, neke sorte koje su vredne i koje treba čuvati i negovati, a isto tako i neke nove sorte koje su stvarane upravo za domaće agroekološke uslove.
*Nekoliko vinarija u Vojvodini sarađuju sa stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta i postižu izuzetne rezultate. Sem što su slušali savete stručnjaka sa fakulteta, koristili su i domaće sorte. Šta vi mislite o tome?
-Nama je drago kada proizvođači uđu u „rizik“ da podignu zasade sa našim novim sortama. Oni sami znaju da je to velik rizik, ne u smislu kvaliteta vinove loze i vina koje se iz takvog grožđa dobija, već, ponavljam, zbog toga što domaći potrošač prepoznaje ne čak ni vino, već ime, Chardonnay, Vranac i vezuje se za njega. Sa žalošću moram da konstatujem da je nivo vinske kulture kod nas još uvek vrlo nizak. Posebno bi trebalo raditi na edukaciji potrošača da znaju šta je to što traže od vina koja piju. Ima proizvođača koji su vrlo hrabro ušli u podizanje zasada. Prvi je bio gospodin Milijan Jelić iz Valjeva, koji je podigao jedan lep zasad sa sortom Morava, iako nije mnogo znao o ovoj sorti. On je probao vino na našem Oglednom polju, prepoznao kvalitet, s obzirom da je dobar poznavalac kvaliteta vina i posadio je izvesnu površinu. Vrlo brzo se pokazalo da ta sorta ima velike potencijale za proizvodnju kvalitetnih vina. On je osvojio velika priznanja u inostranstvu sa ovim vinom. A zatim je tim putem krenula i Vinarija „Vindulo“ iz Temerina. Mislim da je u pitanju sorta Panionija i Kosmopolita, Bačka... Proizvode izvanredna vina, s obzirom da su dobro iskoristili potencijale grožđa, a i sami kreirali određene marke kao što su Mirna Bačka, Slatka Eva...
*Na osnovu agroklimatskih iskustava šta bi ste preporučili vinogradarima i vinarima Potiskog regiona?
-Činjenica je da se klimatske promene događaju i niko ne zna kako će i kojim tempom će se to odvijati, s obzirom da su te promene vrlo uočljive u poslednjih dvadesetak godina. One se manifestuju tako što se skraćuje dužina pojedinih fenofaza, pa mnoge sorte ranije  sazrevaju. Ali, to je neko prinudno sazrevanje, uslovljeno vrlo visokim temperaturama tokom jula i avgusta. To se ne može smatrati normalnim stanjem. Raspon između epoha sazrevanja se toliko smanjio da su se sorte koje su nekada sazrevale u četvrtoj epohi približile sortama iz druge epohe. To su veliki poremećaji. Mi sada na osnovu trenutnog stanja klimatskih činilaca možemo reći da se sve sorte mogu gajiti u ovim klimatskim uslovima, ali mi ne znamo da li će doći do nekih promena, da li će već sledeća godina biti hladna, sa kišovitom jeseni, što sigurno menja kvlitet grožđa i vina.
*Ovakvi i slični skupovi doprineli su širenju vinske kulture, ali čini se da su tako nešto najmanje zainteresovani oni koji bi trebali da reprezentuju našu zemlju?
-To je pravo pitanje. Rekli smo da smo u dobroj meri pomodari, i da smo skloni da pijemo strana vina, naročito novopočeni biznismeni koji u svojim bifeima imaju neka francuska, italijanska, čileanska vina, viski i odstala pića. Mi se trudimo koliko možemo da držimo predavanja, uopšte edukaciju, ne samo studenata već i proizvođača i potrošača, da ih navedemo da više koriste domaće proizvode, s obzirom da mi u celoj Srbiji imamo odlične, da ne kažem idealne uslove za vrlo uspešno gajenje vinove loze i da se može gajiti veliki broj sorti.  Po mom mišljenju, trebalo bi iskoristiti te potencijale i početi sa edukacijom najmlađih, možda od srednje škole, što se već odavno radi u nekim zemljama. Decu iz srednje škole treba voditi u vinograde, u vinarije, držati im predavanja, tako da polako prihvataju kulturu vinogradarstva i vinarstva.  
*Na istom smo poslu, sa istom, dobrom namerom, da sa ovog mesta pošaljemo apel da se situacija promeni, da koristimo svoje i da se ponosimo domaćim. Kakva je poruka?
 
-Predstoji nam jako dug period za uopšte razvoj vinogradarstva, vinarstva, a naročito vinske kulture. Vi ste neko ko treba da edukuje potrošače koliko je vino zdravo u nekim umerenim količinama. Od izuzetnog je značaja raditi na širenju vinske kulture, jer se za vino, ne bez razloga, kaže da je „nektar Bogova“, da zahteva veliko poznavanje i sorte i samog kvaliteta vina, ali, naročito, kulturan način upotrebe. Vino zahteva i mnogo veći standard potošača, zahteva zadovoljnog potošača, onog koji zna da uživa u vinu da se druži, zahteva lepe trenutke, prijateljstvo i zahteva jedno ekonomski stabilo društvo. Kada se takvi uslovi ostvare kod nas onda možemo govoriti i o širenju i napretku vinogradarstva i vinarstva.
Najčešće se kritikuje stanje u vinogradarstvu i vinarstvu i mislim da je to pogrešno jer ako analiziramo stanje od pre desetak godina možemo reći da je i vinogradarstvo napredovalo. Jeste da su površine male i da se sporo podižu novi zasadi, ali što se tiče kvaliteta zasada i tehnologije, to je na visokom nivou. Isto je tako i u vinarstvu. Mislim da su u vinarstvu ostvaren mnogo veći napredak s obzirom da smo mi pre desetak godina pili mutna oksidisana vina od privatnih proizvođača, a danas oni već znaju da za kvalitetno vino treba da imaju ne samo zdravo i kvalitetno grožđe nego  i kvalitetno opremljen podrum, adekvatne uslove za proizvodnju i čuvanje vina, jer potrošač to zahteva – zaključila je prof. dr Nada Korać.
Od naše sagovornice dobili smo odobrenje da na stranicam TOPSRBIJE prikažemo ilustraciju svih vrsta grožđa koje je ona pripremila nakon višegodišnjeg rada sa najosnovnijim podacima, pa ih pogledajte u našoj Galeriji fotografija.
Više fotografija možete da vidite  o v d e.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com