• Prethodna
• 1 of 7
• Sledeća

Ljubica Radan enolog i somelijer je svojevremeno sa par svojih kolega osnovala Asocijaciju somelijea, vinara i vinogradara, krećući se u pravcu podizanja vinske svesti i vinske kulture kod drugih. Sama je nastavila sa obukoma koje je započela na Poljoprivrednom fakultetu, ali usmerila se i specijalizovala upravo u proizvodnji vina kao enolog, što je njena prva i osnovna ljubav, i danas sarađuje sa nekim vinarijama iz Sremskih Karlovaca, Iloka.

Trenutno pohađa jednu prestižnu londonsku školu koja se upravlja po fransuskim vinskim školama, koju u januaru treba da privede kraju.
Mi smo je zatekli na jednoj Vinskoj večeri u Vinskom restoranu „Hedonija“, (Bulevar cara Lazara u Novom Sadu) kako sa tridesetak žena degustira penušavo vino iz Mađarske i upućuje ih u njegove tajne i lepote.
Pre godinu, dve dana dobili smo od nje ekskluzivnu storiju iz Nemačke o tamnošnjim vinogradima i vinarijama, a u međuvremenu desio se Čile, „divna zemlja divnih ljudi“, kako sama kaže, u kojoj je boravila tokom tri meseca, od februara do maja ove, 2012. godine. Njen boravak je bio tim bogatiji što se u ovoj dalekoj južnoameričkoj zemlji našla u jeku berbe (jer na južnoj hemisferi, konkretno u Čileu berba traje od kraja februara do kraja maja). Imala je izvanrednu priliku i sreću da boravi na jednom divnom mestu i nauči ono zbog čega je i otišla, proces proizvodnje vina. S obzirom da je diplomirani inženjer vinogradarstva i vinarstva, odosno master, usmerila se na proizvodnju vina i ovo je bila prilika da praktično usavrši svoja znanja. To joj se ostvarilo tako što je radila sa eminentnim enolozima, učestvovala u procesu proizvodnje i na taj način prešla ceo put nastanka ove zlata, a neki kažu i zdravlja vredne tečnosti.
Po povratku iz Čilea, Ljubica Radan je nastavila svoj rad u Hrvatskoj, i praktično je ove godine iskusila dve berbe što je bitna i važna stvar za praksu.
Vođeni njenim impresijama iz Čilea, saznali smo „iz prve ruke“ o ovoj dalekoj južnoameričkoj zemlji.
-Čile predstavlja zemlju koja je u izuzetno velikom usponu. Kada je u pitanju proizvodnja vina oni su na visokoj lestvici i spadaju u tzv. „Novi svet“.Autohtona sorta grožđa koja se najviše gajila u Čile bila je Pais, ali nije bila nekog posebnog kvaliteta. Međutim, iako se u nekim oblastima još uvek gaji ova sorta grožđa, Čile sebe favorizuje po Cabernet Sauvignon-u. Danas se uglavnom prisutne zapadnoevropske, tj. francuske sorte grožđa. Najrsprostranjenije su  Cabernet Sauvignon, Merlot i Carménère, vrsta koja potiče iz regije Médoc u Bordeauxu. Čile se uzanim pojasom proteže uz pacifičku obalu i sa ostatkom sveta odvojen je prirodnim granicama: na severu se nalazi pustinja Atakama, Pacifik na zapadu, planinski venac Andi na istoku. Ovakvi geografski uslovi uticali su na to da se vinova loza gaji u centralnom delu zemlje, u dolinama nanizanim jedna za drugom: Elaui, Limari, Choapa, Aconcagua, Maipo, Casablanca, Sanantonio Cochapeal, Colchagua, Marchihue, Lolo, Curico, Maule, Itata, Bio Bio, Malbeco Valley, na ne tako velikoj nadmorskoj visini od 100 do 200 metara, pa čak i ispod toga. Ali, s obzirom da su doline pod blagotvornim uticajem pacifičke i planinske klime, nadmorksa visina ne igra presudnu ulogu.
Na pitanje da li ima nešto posebno u tim vinogradima, Ljubica spremno potvrdno odgovara i kaže da s obzirom da je Čile jedina zemlja u kojoj se vinogradi gaje na sopstvenom korenu, odnosno ne kaleme se. Zahvaljujući svojoj izolovanosti, kada je ceo svet napala filoksera u XIX veku, jedino je Čile ostao „zaštićen“ od te bolesti. I danas Čile nema većih problema sa bolestima i štetočinama. Sve im to omogućava da imaju mnogo jeftiniju proizvodnju grožđa, a time i vina. Zato su ta vina danas vrlo kvalitetna i imaju vrlo povoljnu cenu, čak nisku ako uporedimo odnos cene i kvaliteta. Zato se mnogi čude što kod nas dolaze vina iz Čilea po niskim cenama. Upravo se jeftinija radna snaga, jeftiniji imputi, jeftinija sama proizvodnja grožđa, odražava na cenu finalnog proizvoda.
Čile i u tehnologiji proizvodnje vina prati sve svetske trendove i uspeva da drži korak sa najrazvijenijim zemljama. Ako u tom smislu, poredimo našu zemlju sa Čileom, možemo da budemo zadovoljni i da konstatujemo da u tom segmentu ima neke sličnosti. Međutim, u Čileu je prosečna vinarije kapaciteta nekoliko miliona litara. Vinarija od 400 do 500 hiljada litara, koja se kod nas ubraja u vinarije sa najvećim kapacitetom, kod njih se smatra malom porodičnom vinarijom.
Kada je u pitanju proizvodnja grožđa, neke količine se otkupljuju iz Argentine, to su više milionske cifre. Kao reper mogu da kažem podatak da je druga vinarija u svetu po kapacitetu je iz Čilea, a to je čuveni Concha y Toro. Čile je na šestom mestu po površinama pod vinovom lozom u svetu, nadevetom po proizvodnji vina na svetu a u prvih deset godina XIX veka, proizvodnja vina postaje jedna od prvih pet privrednih grana Čilea.
Što se tiče vinske kulture, Čileanci su na vrlo zavidnom nivou i možemo da se ugledamo na njih. U svakom kafiću možete videti bocu vina i čaše za vino na stolu. Preovlađuju crvena vina, ljudi znaju da drže čašu što je jako lepo videti, a mnogo pažnje se posvećuje slaganju vina i hrane.
Čileanci su vrlo topli ljudi, vole život, igru i izlaske. Postoje Wine barovi, vinoteke, pogotovo u Santiagu, i ne razlikuju se ni po enterijeru od naših. Razlika je što ih ima mnogo više i što su posećeniji – izjavila je Ljubica
Kada se vratila u Srbiju, Ljubica Radan je počela da prenosi svoja iskustva, što ranija što nedavno stečena znanja, na one ljubitelje vina koji o vinu žele da nauče nešto više.
Od 15. januara 2013. godine, počeće 6. obuka za ljubitelje vina. Sve informacije i detalje programa mogu se videti na sajtu www.somelijer.org. Kurs je namenjen svim ljubiteljima i onim koji apsolutno ništa o vinu ne znaju i onima koji o vinu po nešto znaju. Uslov je samo da polaznik mora da ima 18 godina, a sve ostalo je dobra volja i vreme da se za to izdvoji.
Ako pak niste radi da idete na kurs, Ljubicu Radan možete naći ili u Sremskim Karlovcima, u Vinskom podrumu „Bajilo“ ili u Vinoteci „Hedonija 021“, ili u Iloku gde radi kao enolog, uvek u nekom podrumu gde degustira i priča o vinima.