Sun09272020

Poslednja izmena:09:21:27 PM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Удружења ЋИРИЛИЦЕ: Спасити српско писмо од изумирања

Удружења ЋИРИЛИЦЕ: Спасити српско писмо од изумирања

  • PDF

"Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?“ (Св. Симеон).
Српско Удружење ЋИРИЛИЦА са седиштем у Београду и Повереништво „Српска Атина“ Нови Сад, 22. децембра одржало је В редовну Годишњу скупштину Удружења.

Пред препуном свечаном салом Средње економске школе „Светозар Милетић“ скуп је отпочео певањем Химне ЋИРИЛИЦИ, коју је интерпретирала сопранистица Рајна Вулетић, за коју је текст написао владика Николај Велимировић, а музику Никола Зорић. Скупштини су присуствовали председник Удружења, песник Добрица Ерић, др Божидар Митровић, представник ЋИРИЛИЦЕ у Москви, др Борис Братина, проф. филозофије на факултету у Косовској Митровици, Петар Јаћимовић, Милорад Којић, пријатељи, саборци, бројни представници медија.
Удружење је основано ради заштите ЋИРИЛИЦЕ, као вековног српског писма, којим је записано све највредније у српског историји.
-ЋИРИЛИЦЕ скоро да више и нема - рекао је Добрица Ерић, председник Удружења. Он се обавезао да ће послати писмо Влади Србије у којем ће тражити да се законски регулише оно што је Уставом предвиђено, а то је да у Србији ЋИРИЛИЦА буде званично писмо. ЋИРИЛИЦОМ је писао први српски писац и просветитељ Свети Сава. ЋИРИЛИЦОМ је написан први српски запис на српском језику “Повеља Кулина Бана” и први споменик, Мирослављево јеванђеље. Нажалост, никада током свог хиљадугодишњег постојања, ћирилично писмо није било изложено тако суровом нападу, као што је то случај у другој половини XX и почетком XXИ века. Довољно је прошетати улицама било ког српског града и схватити суштину проблема у којој се српско писмо налази. Борци за ЋИРИЛИЦУ, на челу са председником Добрицом Ерићем, представљају скуп истомишљеника који гарантују да борба која се води за њену одбрану, неће бити узалудна и да ће у неком наредном периоду постићи значајније, видљивије резулетате.
Петар Јаћимовић је захвалио домаћинима, нагласио је коинциденцију да се овај скуп одржава у школи која носи име једног од највећег чувара српског језика, Светозара Милетића. Др Светозар Милетић, адвокат, политичар, новинар, вођа српског народног покрета у XИX века,био је ђак Српске велике православне гимназије у Новом Саду за кога је Јован Хаџић, један од оснивача Матице српске рекао да је био “најбољи ђак кога је та гимназија икада имала”.Забележено је да је 13. јуна 1860. новосадском управном суду вођена расправа на српском језику, захваљујући Светозару Милетићу као правном заступнику.
Марта 1861. године Милетић је као најмлађи градоначелник Новог Сада,
укинуо немачку реалкукоју је као немачку, римо-католичку школу морало да похађа и већинско српско становништво града,и српски језик прогласио званичним и "да се србски језик за пословни језик магистрата и општинског савета у унутрашњим пословима прима... и да се на њему сва писма, наредбе и коресподенција управљати имају".
Оваква Милетићева политика иритирала је мађарску владу која га је 28. јануара 1862. године суспендовала са места магистрата. У Угарском сабору, као посланик одлучно је исупао бранећи права Срба. Да би онемогућили његово деловање власти су тражиле повода како га истиснути из политичког живота, и нашли су разлога. Због чланка објављеном у „Застави“ 17. октобра 1869. године, фебруара следеће године лишен је посланичког имунитета и осуђен на годину дана затвора и велику новчану казну.
На фотографијама Новог Сада из тог времена, на којима су продавнице и зграде које и данас постоје у граду, тада у туђој Угарској држави, било је ћириличних натписа. А данас у нашој држави, ЋИРИЛИЦЕ ту нема. Посматрајући положај ЋИРИЛИЦЕ у садашњем, савременом трунутку, са освртом на претходна времена, ситуација је катастрофална. „Две највеће вредности свакога народа, по којима он има свој идентитет, код нас су толико обезвређене да им прети нестанак и само мањи број појединаца и удружења је окупила иста светла мисао и идеал – сачувати по цену свега највеће наше благо, српски језик и ЋИРИЛИЦУ. Ови малобројни ентузијасти воде „донкихотовску“ борбу савременог доба, а са овог скупа шаље се опомена и упозирење, изречено цитатом Лазе Костића:
-Са појавом ЋИРИЛИЦЕ Срби су културно настали, а са њеним одрицањем, њихова култура ће престати - речи којима се може сагледати суштинско настојање и деловање овог Удружења.
У програму су учествовали и гуслари Вукојица Сандић, Милан Ковачевић и Жарко „Жара“ Милић, а глумац СНП Миодраг Петровић казивао Завештање језика Стефана Немање.
Више фотографија можете да погледате  о в д е.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar