Thu02292024

Poslednja izmena:01:58:24 PM

Back KULTURA LIČNOSTI Миша Ћирић, Диаспорамедиа гроуп: Србија је наша кућа, носимо је увек у срцу

Миша Ћирић, Диаспорамедиа гроуп: Србија је наша кућа, носимо је увек у срцу

  • PDF

Новогодишњи и Божићни празници сваке године повод су за више стотина хиљада људи нашег порекла из расејања, дијаспоре широм света да допутују у Србију и регион. Тим поводом Миша Ћирић, директор Диаспора Гроуп Србија о значају расејања за економију отаџбине је изјавио:

-Тачно пре 15 година у Чикагу, иницирали смо стварање Диаспора гроуп, који је данас прерастао у међународни пословни клуб са мрежом у 54 земље света на свим континентима, од Франфуркта до Шангаја, од Мелбурна до Санкт Петерсбурга, од Беча до Дубаија, Торонта, Велингтона. Те 1997.године  у САД присећали смо се времена када је први Србин Ђорђе Шагић 1815. дошао у Америку, а годинама касније, познат као Џорџ Фишер, постао угледни привредник и грађанин који никада није заборавио земљу свога порекла.
Тих деведесетих година прошлог века, није  било лако у иностранству да се говори о привреди Југославије јер су економске-санкције и инострани медији имали задатак да изолују Југославију из свих облика економске сарадње, а најпре да јој онемогуће извоз и инвестиције. Код нас је тада тамо далеко од родног краја прорадио патриотски инат, поготово када смо видели да су људи нашег порекла, којих их је око 1.3 милиона у САД и Канади,  због тога што није било доступних производа из Србије на тржишту Северне Америке чинили огромно извозвно-потрошачко тржиште другим земљама Балкана и Југоистичне Европе, посебно у домену прехрамбено-кондиторске индустрије, производњи вода, сокова, вина, ракија,  намештаја, одеће …
-Одмах по укидању санкција, наставља Ћирић, у Торонту смо  започели пројекат “Упакована носталгија”, који подразумева реафирмацију извоза из Србије. Та енергија патриотског маркетинга, ПР-а, организације наступа на сајмовима, лобинга и економске дипломатије као Отаџбини, проширила се светом на наше вишемилионско расејање, а Међународни пословни клуб “Диаспора гроуп” функционише на сличним принципима по узору на оне који са матичним земљама веома успешно деценијама уназад реализују Јевреји, Ирци, Немци, Кинези, Пољаци, Јермени, Руси, Италијани, Индијци, Турци и други расути по свету чинећи значајан привредни, извозни, инвестициони и логистичко-дистрибутивни потенцијал економија тих земаља.
Пре седам година у Београду основана је Диаспора гроуп Србија као чланица матичног система, са истим задацима упорног залагања за међународну афирмацију и промоцију Србије по свему лепом што јесте, а пре свега  за сталну активност жеље за унапређењем извоза, мада, како каже Ћирић, многи су њега и колеге одвраћали од тога говорећи да је тајна успеха и добре зараде у послу искључиво  увоз у Србију.
 -Нема државе на свету која је економски опстала, а самим тим и државотворно и безбедоносно била јака, а да није имала извоз производа и услуга, наставља Ћирић. - По започињању рада у Отаџбини, прва квалитетна пословна сарадња Диаспора гроуп успостављена је са Привредном комором Србије, а потом и Београда И регионалним привредним коморама  широм републике, а затим и са привредницима директно. Када се говори о значају дијаспоре за економски развој Србије, ту има и потцењивања и прецењивања, а и много заблуда да наше људе у расејању углавном интересују политичке, естрадне и вести црне хронике  из Србије, што није тачно. Више него икада интересује их привреда и економија, законска регулатива, пословање у домену предузетништва, малих и средњих предузећа, трансфер знања и нових технологија, некретнине, обновљиви извори енергије, рециклажа и зелене технологије, информационе и програмерско-софтверске услуге, туризам, аграр и органска производња хране, обнова и побољшање услова живота на селу, запошљавање фамилије и пријатеља итд. Не треба заборавити да широм света долази до смене генерација у расејању, многи размишљају о повратку и могућности удобног пензионерског живота у родном крају и пратећим услугама.
Позната је чињеница да око 5 милијарди долара годишње дијаспора банкарским дознакама и брзим трансфером новца шаље родбини и пријатељима у Србију, а мање се говори о томе, да ће баш у овом времену  празника више стотина милиона евра бити готовински донето и потрошено у родном крају  путовањем авионом, возом, аутобусом и колима,  у домену туризма, угоститељства, хотелијерства, здравствених услуга, куповине поклона, одеће, обуће, намештаја, беле технике, реновирање и куповине некретнина, компјутерске опреме, мобилних телефона, да ће се куповати књиге, новине, часописи,  храна и пиће, плаћати рачуни за струју, грејање, гас, рачуни за фиксну, мобилну телефонију, кабловску тв и интернет, , да ће се посећивати фризерски и козметички салони, користити услуге банака и осигуравајућих кућа, поправљати и сервисирати сопствени, али и изнајмљивати аутомобили, користити такси, куповати лака доставна возила и камиони за послове у Србији, да ће се распититивати о сајмовима и другим манифестацијама, помоћи родбини да плати школовање, а потом да ће се и мого тога лепог из матице, а  што је дозвољено да се пренесе преко границе, као лепа “Упакована носталгија-Соул Инцлусиве” понети из Србије у свет.
  -Некада су, подсећа Ћирић,  писмо, пакет, телеграм, разгледница или редак телефонски позив чинили  једину везу Србије са својим милионским расејањем у дијаспори, а сада су новине, радио, телевизија, интернет комуникације, скyпе и смс учинили да је Србија у сваком тренутку свугде где и њени људи  на било ком континенту и да би исувише велика штета за нашу привреду било да се, због ранијих вишедеценијских немања квалитетних комуникација, разумевања и поверења са расејањем, не искористи патриотски, финансијсји и потенцијал у знању и угледу наших људи у свету, а поготово да због смена генерација у дијаспори, не успоставимо везе са онима који су рођени тамо далеко, али то не значи да мање воле земљу  предака.
-Када већ говоримо о привлачењу страних инвестиција у Србију, бројни су примери да са баш неки наш човек, инжењер, економиста, студент или професор, својим угледом и утицајем изборио за пажњу иностране компаније у којој ради, да у конкуренцији и других земаља те компаније размисле, не забораве и искористе предности пословања у Србији. Такви су наши у расјењу, истиче Миша Ћирић, гдегод да су, родну кућу носе у срцу са собом. Неретко се упућују критике и грдње на рачун спорости и непотребне бирократије, нерешене реституције и партократије у Отаџбини, желе брже царинске и шпедитерске услуге, али је то готово ништа спрам љубави која се с поносом чува и носи према кући у родном крају, било да је у питању привредна, хуманитарна, научна, културна, спортска и било која друга сарадња са Србијом.
  Поводом јубилеја  Ћирић истиче:
- И поред оних који су сумњичави и не верују у то, Диаспора гроуп и у наредним годинама неће одустати од афирмације извоза производа и услуга из Србије, са чињеницом да се за празнике у домовима наших људи широм света пију домаћа вина, ракије, воде, сокови, прехрамбени производи и друго са ознаком Маде ин Сербиа.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com