Na Prirodno- matematičkom fakultetu u Novom Sadu trenutno ima 6.000 studenata raspoređenih na 50 studijskih programa, na sva tri nivoa studija. Na akreditovanim studijskim programima se nalazi 5.000 studenata, dok se 1.000 apsolvenata, ubraja u kategoriju tzv. „starih“ studenata.

Prošle školske godine na osnovnim studijama diplomiralo je 144 studenta, izvedeno je 12 optometrista, master rad je odbranilo njih preko 300, izdato je 1.000 diploma i 30 doktorskih diploma. To su brojke koje najbolje govore o tome koliko je ovaj fakultet veliki i profesionalan.
Prolaznost generalno iznosi oko 65 do 70%, ali to je ona olakšana prolaznost, jer sadašnje izmene u zakonu dozvoljavaju da sa 48 ESCB ostvarenih u toku protekle godine student može da upiše narednu školsku godinu. Kada se tako posmatra, „bolonjska“ prolaznost iznosi 70%, ali ako se gleda prolaznost sa 60 bodova, onda je to između 30 i 40 %, i to je prolaznost koja nije baš zadovoljavajuće. O tome, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Neda Mimica-Dukić,  kaže:
-Trudimo se da naše programe poboljšamo i reorganizujemo. Na nama profesorma je da usavršavamo studijske programe kako bi ih prilagodili studentima i omogućili ima da ostvare 60 ESB I prolaznost 75%. To je prolaznost koja nas obavezuje i koja govori o uspešnosti, aktuelnosti i prihvatljivosti studijskih programa. A da bi to ostvarili potrebno je mnogo više našeg rada, i profesora i asistenata, da na neki način pomognemo studentima. Tačno je da je čitava „Bolonja“ koncipirana tako da je student u centru događanja. Ono što, nažalost, i dalje postoji, jeste suprotnost između bolonjskog procesa i one realnosti sa kojom se mi susrećemo: to su grupe studenata, broj časova koji se očekuje od profesora da bi bio finansiran, a kada bi radio po „Bolonji“ on bi morao da ima mnogo manje časova, i da mnogo više vremena posveti  studentima. Mi se stalno nalazimo između dve krajnosti koje u našoj zemlji nisu dovršene, a da jesu, mislim da bismo došli do još većeg procenta prohodnosti.
Za novosadski PMF, 2013. godina je važna za internacionalizaciju programa. S tim u vezi preduzeti su neophodni „koraci“ i pokrenuti brojni projekti. Između ostalog, prodekan za nauku, međunarodnu saradnju i razvoj, prof. dr Milica Pavkov Hrvojević i dekanica prof. dr Neda Mimica Dukić posetile su tokom decembra Beč i Grac, gde su razgovarale sa kolegama o mogućnosti otvaranja tzv. "Join programa", koji omogućava studentima da deo nastave pohađaju na nekom drugom univerzitetu.
 -Mi još uvek, zbog našeg zakonodavstva, možemo da idemo samo na „duble“ diplome. Saradnju sa Univerzitetom u Gracu započeli smo pre 5, 6 godina u vreme kada sam bila predekan za nauku, a kada je inicirano organizovanje tzv. letnjih škola hemije, gde smo imali mobilnost naših studenata koji su odlazili u Grac, dok su studenti iz Graca bili ovde. Danas oni insistiraju na saradnji sa našim fakultetom i na zajedničkom radu na master programima, za sada fokusiranim na hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, ali u budućnosti bi mogli da se uključe i neki drugi studijski programi. Za njih su posebno interesantni matematika i informatika, što bi omogućilo da naši studenti jedan semestar određenih kurseva pohađaju u Gracu, kao i da njihovi isto toliko vremena provedu kod nas. Plan je da od sledeće godine krenemo sa ovakvim programom – obavestila je gospođa Mimica Dukić i dodala još nekoliko zanimljivih i ohrabrujućih informacija:
-Za infrastrukturnu dogradnju i formiranje novih laboratorija, još 2010. godine Republičko ministarstvo za obrazovanje dobilo je 25. miliona evra i lako je moglo da se desi da se ti projekti ne realizuju zbog sporosti naše administracije. U poslednjem momentu se pokrenula ta mašinerija i sada smo došli do početka radova, potpisani su ugovori sa fiirmom koja će nadgraditi Departman za fiziku i matematiku. Od projektovanih 1.600m2. najveći deo bi trebao da bude prostor za centralnu čitaonica za studente PMF, ukupne vrednosti 1.300.000 evra. U "Plavoj zgradi“ će se praviti velika učionica za studente grografijE, opremiće se jedna laboratorija za ćelijske strukture na trećem spratu Departmana za hemiju, što nama otvara nove pravce za istraživanje. Takođe, opremiće se savremena laboratorija i na Departmanu za biologiju, laboratorija za hidrobiologiju i za zaštitu životne sredine. Naše želje su da PMF osnuje inovacioni centar, centar koji bi podržavao razvoj nauke, pre svega inovacionih projekata, da to postane naučna baza u kojoj će svoje mesto pronaći doktori nauka kojih je kod nas sve više. To će omogućiti učešće na konkursima za inovacione projekte, što do sada nije bilo moguće.
Dekanica PMF-a se se posebno zahvalila članovima Marketing tima i o njihovom doprinosu rekla:
-Moram da se vratim 7-8 godina unazad, kada na PMF-u nije bilo organizovanog marketinga, kada su to bili individualni pokušaji reklamiranja fakulteta, a posledica toga je i bilo da PMF nije bio preterano zastupljen u medijima, nije bio ni preterano interesantan i upisivali su se samo oni  mladi ljudi koji su voleli prirodne nauke, a ne i oni koji su shvatili da ih treba voleti, koji su kroz medijsku i pojedinačnu kampanju shvatili da prirodne nauke nisu nikakav bauk, nego da otvaraju mnoga nova polja, da mogu da se savladaju i da svršenim studentima otvaraju vrata zapošljavanja ili daljeg usavršavanja. Rezultat aktivnosti Marketing tima je da u poslednjih nekoliko godina imamo izvanredno uspešan upis novih studenata koji, ako se uzme u obzir situacija u zemlji, ako se uzme u obzir da nismo na nivou razvoja da zapošljavamo u većem broju taj profil stručnjaka. Mi ipak beležimo uspešne upise i ono što je interesantno jeste je da se, prateći studente koji završe Prirodno- matematički fakultet, oni uglavnom relativno brzo zapošljavaju, kao i da veliki broj njih odlazi na dalja usavršavanja u inostranstvo. Po broju tih studenata smo verovatno rekorderi, bar na Novosadskom univerzitetu. Dobro je da se mnogi od njih vraćaju i to nije onaj klasičan primer odliva mozgova. Ja se uvek bavim pitanjem da li mi treba da školujemo ljude za inostranstvo ili ne?!! Mislim da u današnjem svetu stvarne globalizacije moramo forsirati da naši mladi ljudi odu da vide šta se radi u tom svetu, da se vrate ili da, ukoliko ostanu da rade negde napolju, održavaju kontakt sa matičnom institucijom. Te veze sveta, našeg fakulteta, naše zemlje su mnogo jednostavnije, mnogo je lakše dobiti stipendije, otići negde napolje i eventualno vratiti se i održavati tesnu vezu sa svojom kućom. Ta internacionalizacija nije samo jedna floskula, demagoška tema, nego nešto što je stvarno zaživelo, a mi kao menadžment ovog fakulteta se itekako trudimo da se ona ostvari.
Profesorka Mimica napominje da je za povećan broj upisanih studenata  zaslužan fakultetski Marketing tim, ali isto tako i predstavnici medija koji su obeležili sva važnija događanja, sve uspehe u ovoj sredini, a njih je, sudeći prema brojkama iz statistike press clippinga bilo mnogo. Kruna uspeha nastavnog osoblja PMF-a je tradicionalna nagrada „Dr Zoran Đinđić“ za najboljeg studenta Univerziteta u Novom Sadu u školskoj 2011/2012. godini Ivani Kuzminac, koja je studije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu završila sa prosečnom ocenom 10.00, kao i činjenica da se među najboljima na Novosadskom univerzitetu, sa PMF-a uvek nalazi veći broj studenata ili mladih istraživača, po čemu je rangiran na prvom mestu. U dobroj meri, tome je doprinela i marketinška politika fakulteta i njihov odnos prema javnosti.
Ono što je značajno i neophodno napomenuti ovom prilikom, je da je PMF sposoban i da ima mogućnosti i finansijsku logistiku da organizuje veliki broj značajnih međunarodnih konferencija svake godine. Iduće godine je domaćin konferencije koja će okupiti više od 800 naučnika iz sveta, vrhunskih matematičara, a kao organizatori zajedno učestvuju PMF i FTN, što će biti jedan izuzetno veliki događaj, ne samo na Novosadskom unuverzitetu, već i od važnosti za reputaciju Republike Srbije u očima sveta – zaključila je prof. dr Neda Mimica-Dukić.