Neposredno pred doček Nove 2013. godine, uz podelu paketića, Petar Puača je sa svojim pulenima obeležio 7 godina postojanja Škole fudbala „Petar Puača“. Razloga za slavlje je bilo napretek, jer je za ovaj klub 2012. godina bila je najtrofejnija. Osvojeno je šest titula prvaka Srbije, što znači da su sve generacije, od 1999. godine tj. od najstarijih pionira, do malih od 2004, 2005-tog godišta, u Mini-Maxi ligi osvojili titulu državnih prvaka. Osvojena su državna prvenstva u Užicu, Vranju, Kragujevcu, ispred FK „Partizan“, „FK „Zvezda“, FK“Vojvodine“, FK „Rad“ i ostatka Srbije.

Ovom događaju prisustvovali su: Ognjen Mudrinski, najbolji strelac naše lige, centarfor “Zvezde” i zvezda prelaznog roka; Bata Butorović, predsednik  “Vojvodine”, Aleksandar Katai, zvezda    prelaznog roka; Albert Nađ, bivši fudbaler “Partizana” , 75 puta reprezentativac Jugoslavije, sadašnji sportski direktor “Partizana”; Željko Brkić, golman naše A reprezentacije, golman Udinezea Slobodan Medović, kapitan naše mlade reprezentacije, fudbaler Volzburga;Ljubiša Dunđerski bivši reprezentativac Jugoslavije; Miodrag Morača, danas sportski direktor “Spartaka”; gospodin Predrag Svilar, Gradski sekretar za sport i omladinu…-Mislim da je bilo danas prelepo - zadovoljno je prokomentarisao Petar Puača, trener i vlasnik škole za male fudbalere i nastavio: -Deca su bila izuzetno srećna, i zbog poklona, koje sam uspeo da realizujem uz pomoć desetak sponzora, a meni je bilo puno srce i zbog njihove sreće i zbog ljudi koji su došli na ovou našu priredbu. Svi su nas ispoštovali i svi koji su obećali da će doći, došli su, pa su se, moglo bi se reći, na jednom mestu “okupila” tri “ljuta neprijatelja”, trenere FK ”Vojvodine”, “Crvene zvezde” i “Partizana”. Inače, u Školi fudbala “Petar Puača”  40% dece navija za FK”Partizan”, nešto manji procenat za “Crvenu zvezdu” i “Vojvodinu”, a ovaj susret omogućio im je da izbliza vide svoje uzore, one za koje navijaju, kojima se dive.
Svako od prisutnih imao je aktivno učešće u događaju, gosti su delili poklone, družili se sa malim fubalerima, i na kraju zaigrali fudbalski meč, u kojem su snage odmerili iskusni protiv onih koji iskustvo tek stiču. Po dečjim reakcijama moglo se zaključiti da je mnogima od njih ovo bio najlepši dan u njihovom životu, koji će dugo pamtiti.
Škola fudbala „Petar Puača“ nema sopstveni teren, već u toku letnje sezone koristi terene FK „Kabel“ na Limanu II, kod Štranda, a u zimskim uslovima, več treću godinu za redom, trening održava na terenima u balonu Hattrick-a. Pa ipak, oni su najbolji. Tajna njihovog uspeha, po rečima Petra Puače je fanatizam. Uz Petra su i dva njegova saradnika, Daniel Nothof i Danijel Divljak, koji funkcionišu kao “švajcarski sat”, i provode osam sati dnevno sa decom na terenima,
-Osnovna satisfakcija je da napravimo nekog novog Petra Puaču, Sinišu Mihajlovića, Darka Pančeva, nekog dobrog, velikog igrača, to mi je značajnije od para - iskren je gospodin Puača. -Ja potičem iz siromašne porodice, i uz fudbal došao sam do enormne sume novca i znam šta znači i imati i nemati. Pare su potrošni materijal, a satisfakcija bi mi bila da makar jedno dete ostvari svoj talenat. Ali, za to je potrebna i doza sreće. Da bi bio fudbaler, moraju da se slože sve kockice, kao puzle, da ga mimoiđu povrede, da bude na pravom mestu u pravo vreme. Trenutno imamo nekoliko igrača koji obećavaju: Stefan Janković(1999), Marko Čubrilo (1998), Pilipović, Đokić, ukupno, 53-jica dečaka od jedanaest do šesnaest godina iz mog kluba igraju u Zvezdi, Partizanu i Vojvodini. Nadam se da će neko od njih jednoga dana postati igrač jednog od najvećih naših klubova i reprezentacije na svetskom i evropskom takmičenju. Posebnu saradnju sam ostvario sa našim proslavljenim fudbalerom Nenadom Jestovićem, bivšim fudbalerom “Anderlehta” i “Crvene zvezde”, koji se brine o dvojici mojih dečaka, Nemanji Vukmanoviću, (1999) i Radomiru Bosiću (2000), obojica reprezentativci Srbije. U mojoj školi su 22 dečaka oslobođena članarine, a 32-jica plaćaju polovinu članarine. Mislim da smo u tome, moja supruga Ivona i ja, pošto zajednički držimo klub, fleksibilni, i kod nas u školi osim članarine deca ništa ne plaćaju, čak se i oprema obezbeđuje preko sponzora, kao i paketići, diplome, pehari, majice.
A kako vidi svoj klub u dogledno vreme, koje su mu želje, gospodin Puača je određen i jasan u planovima, koje će, s obzirom na energiju i entuzijazam bivšeg sportiste, sigurno ispuniti, a to su:
-Za narednu godinu mogu da najavim veliki turnir Trofej “Petar Puača”, koji će se održati na terenima FK “Kabel” u maju i okupiti sve najbolje timove sa prostora bivše Jugoslavije. Svi veliki klubovi poput, ”Crvene zvezde”, “Partizana”, “Rada”, “Vojvodine”, “Sarajeva”, “Železničara”, “Vardara”, “Olimpije”, Trepče”, klubovi iz Mađarske, Slovačke, Češke, potvrdili su dolazak. I mogu da se pohvalim da su na ovom turniru, za sedam godina, učestvovale sve ekipe sa teritorije bivše Jugoslavije, osim “Dinama” iz Zagreba” i “Hajduka”, što mi je velika želja da ih naredne 2013. godine dovedem.
Životna želja mi je da napravim sopstvene terene, ali  iza mene treba neko da stane, da me podrži. Poseta gospodina Predraga Svilara, je prvi put u istoriji kluba da je neko iz Grada došao da uveliča naše slavlje. Do sada niko nikada nije imao sluha za ono što radimo. Moja škola je donela 13 titula prvaka države u Novi Sad, i nikada nismo dobili niti novčanu niti bilo kakvu drugu podršku.
Petar Puača naglašava da mu smeta što se u Srbiji, otvara veliki broj škola fudbala i to bez ikakavih kriterija. Kome god je dosadno, ili ima školu fudbala ili taksira, što je dovelo do ukupnog broja od 35 škola fudbala i čak dvadesetak škola koji su otvorili ljudi koji nisu kompetentni, a škole nisu registrovane. One kvare kompletan utisak i mislim da bi Ministarstvo sporta trebalo najozbiljnije da reaguje po tom pitanju, da bi se zaveo red u dečjem fudbalu.
A ono šta je nas iznenadilo i obradovalo je porodična atmosfera koja vlada u klubu, uz disciplinu i pravila o redu i radu. Sva deca polaznici ove škole su, kako bi se jednostavno reklo, vaspitana, ali ima i onih koji ne mogu da se nose sa „fudbalskim drilom“ koji se ovde neguje, pa odustaju. To je još jedna potvrda da član FK „Petar Puača“ ne može biti svako. Članstvo mogu da zasluže talentovana, disciplinovana deca, željna rada. Zato je biti član ovog fudbalskog kluba privilegija i čast, i zato su deca koje je ovaj klub iznedrio pristala u bilo kojem velikom i najtrofejnijem ne samo srpskom, već evropskom klubu.
Jer, ovo je mesto na koje se deca „sklanjaju“ sa ulice, mesto gde se radi nešto plemenito i korisno i za tu decu i za društvo. Sigurno da neće svi iz ove škole biti fudbaleri, ali će bez izuzetka,  biti dobri trgovci, advokati, građani i ljudi, a to je najvažnije.
Nama ostaje samo da pozovemo sponzore, da podrže aktivnosti vredne svakog poštovana, jer Škola fudbala „Petar Puača“ to zaslužuje.
Više fotografija možete da pogledate  o v d e.