Tue09292020

Poslednja izmena:07:31:43 PM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Društvo kolekcionara i ljubitelja starina Srpska Atina, sakupljači sa velikim S

Društvo kolekcionara i ljubitelja starina Srpska Atina, sakupljači sa velikim S

  • PDF

Početkom 19-tog veka (1820), Novi Sad je imao oko 20.000 stanovnika, od kojih su dve trećine bili Srbi, pravoslavci. U to vreme Novi Sad je bio najveći srpski grad, a zbog svog kulturnog i političkog uticaja prozvan je Srpskom Atinom. Iako je u međuvremenu izgubio svoju kulturnu prevlast i politički značaj, ime je ostalo i to ne samo u istorijskim beležnicama već i u nazivima nekih društava, udruženja, koja žele da naglase svoju kulturnu ulogu i srpski nacion.

Jedno od njih je i Društvo kolekcionara i ljubitelja starina “Srpska Atina”, koje je osnovano pre dvanaest godina. Na Sajmu antikviteta, manifestaciji koja se po 118. put organizovala pred sam doček 2012/13. godine, razgovarali smo sa predsednikom “Srpske Atine”, gospodinom Savom S. Todorovim, ekonomistom po vokaciji, a kolekcionarom po pasiji, koji nam je bliže objasnio delatnost društva:
-Udruženje „Srpska Atina“ je formirano kao društvo ljubitelja kolekcionarstva i hobija starih predmeta. Na osnivačkoj skupštini, pre dvanaest godina, brojalo je 60, a danas ima preko 500 članova, pretežno iz Novog Sada, ali i iz Beograda, Subotice, Sombora, Zrenjanina i drugih gradova Srbije. Ima članove i sa prostora bivše Jugoslavije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Mađarske...
Naše Društvo je najprepoznatljivije kao organizator Sajma antikviteta, koji predstavlja svojevrsnu berzu starina, na kojoj se kupuje, prodaje i vrše razmene. Sajam antikviteta objedinjuje sve što je lepo i pripada prevashodno tradiciji i istoriografiji. Ovde su sakupljene ljudske tekovine od praistorijskih vremena, preko antičkih i rimskih, srednjovekovnih, pa sve do bliže prošlosti. Na ovom Sajmu bilo je pedeset izlagača koji su izložili oko 15.000 predmeta. Sve što je delo ljudskih ruku, od rukotvorine do vrhunskog umetničkog dela, od predmeta za ličnu upotreba, ćupova, pribora za jelo i pecanje, posuda za kuvanje, slika, porcelana, komadnog nameštaja i stilskog stakla, vrednih ikona i skulptura, lustera, lampi, tehničkih naprava i numizmatike, filatelije, od zanatskih radova do vrhunskih umetničkih dela. Među izlagačima se nalaze i oni koji se profesionalno bave trgovinom aktikvitetima, ali ima i kolekcionara i zanatlija. Kao benefit ovih Sajmova, jeste besplatna procena predmeta, za koje su angažovani timovi stučnjaka koji su zlatari, istoričari umetnosti, iskusni i stručni ljudi iz struke. Danas imate nebrojane zanatske veštine kojima se podražavaju stari tipovi izrade npr.  kada je u pitanju stilski nameštaj, majolika, keramika, izvanredne kopije, koje se teško mogu razlikovati od orginala. Ako niste poznavalac možete da kupite novi predmet, a da imate iluziju da je iz rimskog doba.
Aktom Gradske Uprave za kulturu od 26. februara 2008. godine Sajam antikviteta, hobija i umetničkih predmeta kategorisan je kao manifestacija od značaja za Grad Novi Sad. Pored promotivnog i edukativnog karaktera, manifestacija Sajam antikviteta ima prodajni, humanitarni, ali i veliki potencijalni turistički značaj, pogotovo što se u poslednje vreme ovaj Sajam održava u Domu Vojske Srbije, na Beogradskom keju.
Osim Sajma antikviteta Društvo organizuje aukcije slika i slikarske kolonije. Pogotovo kada su u pitanju slikarske kolonije, nastala dela na kolonijama se prodaju, a prikupljena srdstva odlaze na nekoliko adresa, u vidu humanitarne pomoći. Imali smo lepu saradnju sa školom „Dr Milan Petrović“, Zavodom za decu i omladinu iz Veternika, Institutom za psijijatriju, za decu koja su na dnevnoj terapiji i svi radovi te dece su izlagani kod nas, sa Kolom Srpskih sestara, koja je i dalje u toku.
Imali smo aktivnosti vezanih za razne stručne edukacije, posete muzejima, radionicama gde se restauriraju umetnička dela: slike, skulpture, radionice pri Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Organizovali smo nekoliko izložbi istaknutih kolekcionara umetničkih slika. Posebno je bila uspešna izložba priređena u dvorcu Dunđerskih u Kulpinu, kada je ceo dvorac bio pun predmeta, skulptura i umetničkih slika naših članova. Takođe smo u Beogradu imali nekoliko izložbi, na kojima smo promovisali srpske dinastije, izlažući nekoliko umetničkih portreta vladara iz dinastije Nemanjić (cara Dušana i Sv. Savu), iz dinastije Obrenvića (kneza Mihaila i kralja Milana), iz dinastije Karađorđevića, kada su se na izložbi našli i lični predmeti kralja Aleksandra i malog kralja Petra.
Imali smo nekoliko tematskih izložbi koje su jako dobro privahćene, u Beogradu i Novom Sadu na kojima smo stekli renome van Novog Sada - rekao je gospodin Sava Todorov.
Kolekcionarstvo je odvajkada prisutno kod ljudi svesnih da samo materijalnim dokazima mogu potkrepiti prošlost. Kolekcionari su i tragači i sakupljači artifakata, ali i oni koji im po nekom nepisanom pravilu određuju vrednost. Poznati kolekcionar je bio Petrarka, koji je sakupljao rimske novčiće i medalje, Marguerite „Peggy“ Guggenheim, ćerka Bendžamina Guggenheima koji je nastradao na Titaniku 1912. godine, ljubavnica Samjuela Beketa i sestričina Solomona Guggenhem-a osnivača čuvene fondacije. Najveći kolekcionar na svetu je kraljica Elizabeta Druga, a njena zbirka se smatra neprocenjivom.  
Najveći kolekcionari vezani za Novi Sad su pravnik i diplomata Pavle Beljanski, koji je umetnička dela srpske moderne umetnosti prve polovine 20-tog veka darivao gradu i danas se čuvaju u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.Galerija kolekcionara i donatora Rajko Mamuzić, predstavlja zbirku prvog posleratnog jugoslovenskog slikarstva. U trenutku donacije zbirka se sastojala od 156 slika, 250 crteža i grafika, 21 skulpture i 2 tapiserije. Najvredniju kolekciju strane umetnisti na području Vojvodine, darivao je gradu Novom Sadu dr Branko Ilić, novosadski lekar, kolekcionar i gradonačelnik od aprila 1936. do juna 1938. godine. Dela likovne i primenjene umetnosti, nastala u Evropi i Aziji između 15. i 20. veka, danas se čuvaju na spratu Muzeja grada u Dunavskoj ulici.
“Srpska Atina” oduvek je imala bogate kolekcionare, umetničke znalce, koji su u duhu tradicije grada u kojem su živeli i radili, želeli da ostave trag. O nekim sadašnjim kolekcionarima, našim savremenicima, tek će se čuti.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
0 #1 Jelena 27-08-2018 19:27
Postovani,

da li se Vi bavite numizmatikom ? Imam novcanicu od 10 dinara iz 1883. godine iz Srbije pa me interesuje koja je njena vrednost danas ?


Pozdrav
Citiraj
 

Dodaj komentar