Najbolja odbojkašica Trećeg festivala odbojke u Novom Sadu, Marija Vujnović, članica šampionske ekipe „Vojvodine“, se ovim sportom ozbiljno bavi već pet godina, da bi, kako sama kaže, jednog dana postala pravi profesionalac. Epitet najbolje i najkorisnije takmičarke na ovom turniru, samo je jedna u nizu potvrda da je na dobrom putu da svoje želje i ispuni i da to što želi radi na najbolji način.

Vižljasta Novosađanka, sa svojih 181cm i samo 15 godina, bila je nerešiva enigma za protivničke odbrane. Napominjem, nije bila među najvišima, a izgleda da će tek da raste. Nakratko sam prekinuo njeno slavlje sa drugaricama iz ekipe, da bi je malo predstavio čitaocima TOPSRBIJE.
*Šta za tebe znači ovaj šampionski pehar i uz to i proglašenje za najbolju igračicu turnira u svom uzrastu?
-Pre svega, veliki uspeh, koji ni slučajno ne bih mogla sama, bez pomoći ekipe, trenera, podrške sa tribina i naravno, moje porodice. Veoma sam zadovoljna jer je ovo jedan veliki međunarodni turnir, na kome je bilo mnogo dobrih ekipa i jako puno dobrih igračica.
*Kako se osećaš kao kao najbolja među najboljima?
-Još se nije sve sleglo. Sada sam ushićena i uzbuđena, kao i mnogi ovde u dvorani Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“. Verovatno ću, kada dođem u svlačionicu, kada se nađem sa svojom ekipom, drugaricama, kada počnemo da premotavamo film i prisećamo se svakog poena, biti svesnija šta smo napravili. Sada naravno predstoji odmor pa onda opet velike utakmice, teške. Ja već nastupam za prvi tim OK „Vojvodina“. Igramo u Prvoj ligi, dobri smo, ali smo kao ekipa imali nekih poteškoća, koje ćemo u drugom delu sezone prevazići i biti bolje plasirani nego sada.
*Kako su vaše drugarice prihvatile ovaj tvoj uspeh?
-Sve su bile izuzetno srećne i zadovoljni i čestitale su mi. Uostalom, to je i njihov pehar koliko i moj.
*Koliko vremena iziskuju treninzi i nastupi na utakmicama?
-Dosta vremena, ali pokupavam i uspevam da treninge uskladim sa školom koja mi je ipak za sada na prvom mestu.
*I na kraju, koji su tvoji ciljevi u životu?
-Cilj mi je da guram paralelno školu i odbojku i da budem najbolja.
A ja sam joj u svoje ime i verovatno i vaše, poželeo da za tri godine bude najbolja igračica Srbije, a posle ćemo da videmo dalje. Sudeći prema njenog osmehu na licu, kao i pozitivnoj energiji kojom je zračila tokom ovog trodnevnog takmičenja najboljih mladih odbojkašica Srbije, ovu ambicioznu, vrednu i uspešnu devojku, čeka lepa budućnost. Uostalom o tome najbolje svedoče potpisi pod fotografije na kojima je sa svojim drugaricama: „Zajedno nepobedivi, više od ekipe“. Neka neki od intervjua za koju godinu bude posle Svetskog prvenstva.