Mon10262020

Poslednja izmena:10:58:48 AM

Back PRIVREDA INSTITUCIJE Žarko Galetin: Ne ponovila se više nikada prošla godina

Žarko Galetin: Ne ponovila se više nikada prošla godina

  • PDF

Za novosadsku Produktnu berza 2012. godina je bila vrlo neobična. Prema rečima direktora Produktne berze u novom Sadu, prvo polugodište je bio period stabilnih cena, a drugo period naglih skokova kao posledica nezapamćene suše i bitno smanjenih prinosa, pre svega kod kukuruza, soje, suncokreta o šećerne repe.

-Početak godine nije nagoveštavao da ćemo imati tako jednu neuobičajenu i turbulentnu godinu kao što se na kraju ispostavilo. Naime, posledica jednog relativno dobrog prinosa, stabilni bilansi iz 2011. godine, učinili su da smo startovali sa relativno stabilnim cenama na srednje visokom nivou. Kukuruz je bio na nivou oko 15,5 dinara bez PDV-a, pšenica 19,5 do 20 dinara, soja oko 33 i 34 dinara po kilogramu, i ništa nije nagoveštavalo da bi tržište moglo da uđe u svojevrsnu krizu. U drugom polugodištu se desila suša, koja je uzela veliki danak, kod useva kukuruza najviše, potom soje, nešto manje kod suncokreta i šećerne repe. Pšenica je u zadnji čas pobegla od te suše i to se direktno odrazilo na tržište tako što su cene otišle nebu pod oblake. Početkom četvrtog kvartala 2012. godine imali smo taj treći cenovni udar, treći pik na tržištu kod nas u poslednjih 5 godina i to ne samo kod nas, već se to dešavalo i na svetskim tržištima, što ozbiljno otvara pitanje da se svet definitivno suočava sa problemom skupe hrane, problemom ugroženosti bilansa osnovnih poljoprivrednih proizvoda pre svega pšenice, kukuruza i soje, a to nas u prvoj polovini 2013. godine može uvesti u izvesne probleme.
Za kukuruz možemo reći da je najveća berzanska roba. Kukuruz, inače, da se kolokvijalno izrazim, kuburi sa bilansima na svetskom nivou, poslednjih 7 do 8 godina. To je više nego primetno. Iz prostog razloga što tempo rasta tražnje toliko izražen, brz i toliko veliki, ponajviše zbog toga što je primenjivost kukuruza izuzetno široka. On se sve više prepoznaje u sferi proizvodnje bioetanola, u koju se jedan ogroman proizvodni korpus iz proizvodnje kukuruza odliva u sektor energetike. Ipak, suša je bila ključni faktor zašto se sve ovo desilo i u svetu i kod nas. I uopšte, klimatski faktor, postao je ono što nam je do pre 10 godina bilo nepojmljivo, da je najveći faktor rizika na tržišnoj ponudi u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Brzina klimatskih promena iznenadila je čak i Amerikance. Tako se dogodilo da su poljoprivredno najrazvijenije države u SAD doživele najveći podbačaj u toku 2012. godine. Ajdaho je, recimo, imao podbačaj u proizvodnji pšenice od 30% u, a slično je bilo i u Ilinoisu, Nebraski, Ajovi... To je do juče bilo nepojmljivo za Amerikance koji imaju visok standard u primeni agrotehnike, gde nema nepoznanice oko prinosa, samo je pitanje kako se strukturirala setvena površina, uz manje ili veće odstupanje do 5% od projektovanog prinosa. Ovoga puta se to nije desilo. Dakle, i njih je iznenadila suša. Jasno je da svi plaćamo ceh bahatom i nehatnom odnosu čoveka prema zemlji, njenoj prirodi. Prekomerna emisija štetnih gasova uzela je ceh kroz efekat staklene bašte koje se sada reflektuje svugde u svetu. Imali smo slučaj da je ceo pojas južne i jugo-istočne Evrope zahvatio vreli talas, čak i jednu Rusiju, tako da je u ovom trenutku vreme najveći faktor rizika.  
Istorijski gledano, kroz jedan duži vremenski uzorak, sve primarne poljoprivredne kulture imaju najnižu cenu u vreme žetve, odnosno berbe, kada je pritisak ponude najveći. Ove godine se desilo upravo obrnuto. Cenovni pik kod kukuruza imali smo krajem septembra, početkom oktobra, u vreme kada je ponuda kukuruza bila najveća mi smo imali najvišu cenu. Cena ove robe startovala je sa nivoa 15,50 din/kg bez PDV. Svoju maksimalnu vrednost kuukuruz je dostigao sredinom septembra i to na nivou 27,30 din/kg, da bi na samom kraju godine pao na nivo od 23,50 din/kg. Cena na zatvaranju ovogodišnjeg trgovanja ovom robom u ovoj u odnosu na poslednju cenu trgovanja u prethodnoj godini veća je za 51,60%. Tržište je osetilo da će naš ovogodišnji prinos biti oko 3,5 ili 4 miliona tona što tek zatvara domaće potrebe. Izvozvnici su već u maju, junu, ugovorili neke izvozne aranžmane sa isporukom u oktobru ili krajem novembra, i jednostavno tržište se do te mere uzburkalo da su imali cenovni pik upravo onda kada se očekivalo da cena bude najniža.
  To se isto desilo i kod tržišta soje. Cena je u 2012. godini startovala sa nivoa 34,70 din/kg bez PDV, dok je poslednja ovogodišnja zaključena cena  62,00 din/kg što je za 78,70% veća cena od početne tržišne poziicje ove robe. Soja je u najvećem jeku žetve soje, u septembru, na tržištu koštala 72 dinara, odnosno oko 760$ po toni, što je apsolutni istorijski cenovni maksimum od kada se ova kultura prati. U nekom prethodnom periodu tako drastične turbulencije se nisu dešavale. Mi u Produktnoj berzi raspolažemo sa jako dobrom bazom podataka, unazad 50 godina, ali tako specifičnu situaciju nismo imali.
Na cenu kukuruza, našeg izvoznog brenda, za koji smo imali izuzetno dobru tržišnu poziciju, potom su uticale i razne priče. Ja se nikada nisam bavio špekulacijama, jer mislim da svi ljudi koj se na neki način bave javnim poslom, moraju biti svesni odgovornosti javno izgovorene reči, koja na neki način kreira javno mnjenje. Svaka neproverena izjava može da stvari pometnju i konfuziju na tržištu. A upravo to nam se dogodilo ove godine. Ministarstvo jeste izašlo vrlo brzo sa kontraobaveštenjem, sa jednim umirujućim saopštenjem, što je dooprinelo smirivanju čitave situacije i to se odrazilo i na tržište. Ipak, posledica svega toga u kranjoj liniji je bio pad cene kukuruza i tražnje uopšte. Tako se desilo da prvih par dana posle informacije o zaraženom kukuruzu nije bilo uopšte trgovanja, jer su i kupci i prodavci bili toliko zbunjeni. Nije se tu radilo o međusobnom nepoverenju imeđu kupaca i prodavaca i onih koji se pojavljuju na tržištu, već u jednoj situaciji gde su svi bili zblanuti težinom izjave koja je izašla iz  i jednostavno je stalo tržište na nekoliko dana da bi već sledećih dana krenulo trgovanje, ali po nižoj ceni.
Berzansko tržište je pokrenuto, s obzirom da se kupci i prodavci međusobno poznaju i znaju sa kim rade, tako da se međusobno poverenje relativno brzo uspostavilo. Ono što bi moglo da ima dugoročni negativni efekat jeste narušavanje kredibiliteta naših izvoznika jer izvoznu poziciju je jako teško steći na zahtevnom svetskom tržištu. Ipak, lično verujem da će oni povratiti svoj ugled.
Šta se predviđa u daljem periodu za pšenicu? Pšenica je u protekloj godini imala najoptimalniji odnos na relaciji ukupan prinos – cenovna vrednost. Naime, hlebno žito je za razliku od ostalih primarnih kultura imalo očekivani prinos. Cena u protekloj godini se kretala od 18,60 din/kg bez PDV sa samog početka godine, preko maksimalnih 29,00 din/kg krajem avgusta, pa do 27,40 din/kg što je cena po kojoj je zatvoreno trgovanje ovom robom. Poslednja zaključena ovogodišnja u odnosu na cenu zatvaranja iz prošle godine je veća za 47,30%. Ogradiću se po ovom pitanju, s obzirom na godinu iza nas. Sva predviđanja vodećih svetskih tržišnih analitičara idu u pravcu da ćemo, pogotovo na prelazu prvog i drugog kvartala, imati jedan ozbljan cenovni pik. Ipak, tržište je to koje određuje cenu. Država može da odreaguje na izvestan način, kao što je odradila kod kukuruza, ali tržište uvek ima poslednju reč – zaključio je Žarko Galetin i poželeo srpskim poljoprivrednicima berićetnu godinu.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar